ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

Centar za prava deteta

Преузми табелу

Р. БР.

ПРЕПОРУКА

СПЕЦИФИЧНА / КОНКРЕТНА ПРЕПОРУКА

ИНДИКАТОР

НАДЛЕЖНИ ОРГАН

СТАТУС

ПОЧЕТНО СТАЊЕ

ЦИЉ

ИЗВОР ВЕРИФИКАЦИЈЕ

ВЕЗА СА ПРЕПОРУКАМА ИЗ ДРУГИХ МЕХАНИЗАМА УН

НАПОМЕНЕ

Комитет за економска, социјална и културна права

(24) Комитет позива државу потписницу да: (а) Повећа накнаде за социјалну помоћ, узимајући у обзир Општи коментар Комитета бр. 19. о праву на социјалну заштиту, како би помогла свим конкретним појединцима и породицама широм државе потписнице, укључујући особе са инвалидитетом, старија лица, децу, породице са ниским примањима и дугорочно незапослена лица да остваре одговарајући животни стандард;

Комитет за економска, социјална и културна права

(27) Комитет позива државу потписницу да:

(а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице;

(б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама;

(ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите.

Циљеви одрживог развоја

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).
1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).
1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.
1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.
1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.
1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.
1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

10.4 Усвојити политике, посебно фискалну политику и политике у области плата и социјалне заштите, и прогресивно постићи већу равноправност.

22 Apr, 2019

Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права детета користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу. Такође, постоје препреке у прикупљању административних података према националном и етничком пореклу, проузроковано одредбама Устава РС, што додатно отежава праћење одређених препорука Комитета. С обзиром на то да не постоји јединствена база података за ситематско прикупљање података о деци, и да се подаци добијају из различитих извора, праћење примене Конвенције и препорука Комитета је отежано и неуједначено.

ДевИнфо база података, израђена је у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и намењена је за праћење друштвеног развоја. Такође, постоји и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социоекономска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама.
Истраживање вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2019. и Истраживање вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2019. – МИЦС6 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, а објављена су у октобру 2020. године.

4 Dec, 2023

Није испуњено

Податке о деци прикупљају надлежна министарства, у оквиру својих надлежности. Обраду података врши Републички завод за статистику, који објављује публикације, студије и анализе.

Постоји ДевИнфо база података, намењена за праћење друштвеног развоја, направљена у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, као и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине у РС. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социо - економска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама.

Републички завод за социјалну заштиту прикупља и обрађује податке из система социјалне заштите.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва развио је индикаторе за праћење достигнутог нивоа социјалног укључивања и смањења сиромаштва и усклађивање праћења показатеља социјалне укључености са земљама ЕУ.

Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права деце користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу.

Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а.

Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја.

20 Apr, 2019

Истраживање које је спровео УЦПД о изложености деце штетним садржајима и лажним вестима у медијима указује да су млади интензивно изложени кршењу права детета кроз медије. Више од три четвртине (78%) деце и младих из нашег узорка сматра да у медијима има више штетних садржаја него корисних, а још већи проценат (82%) њих сматра да у медијима има више лажних вести него правих вести. Због присуства лажних вести, 89% испитаника све мање верује медијима. Дакле, данашњи медији, немају кредибилитет за већину деце и младих из нашег узорка. Улога медија јесте да правовремено и веродостојно информишу јавност о актуелним збивањима. Према Уставу РС, Закону о јавном информисању и медијима ово је и обавеза медија. Са масовном појавом лажних вести, почев од 2016. године, улога медија озбиљно се доводи у питање и на неки начин обесмишљава, јер медији не доприносе бољој обавештености својих корисника, већ, напротив, њиховом дезинформисању. Медији, поготову они са националном фреквенцијом, морају да буду веома опрезни уколико емитују штетне садржаје и лажне вести, нарочито оне који могу да нанесу штету деци и младима. Како би повећали свој кредибилитет, од медија се очекује да олакшају својим корисницима (а поготову деци) конзумирање медијских садржаја, подстичу њихову отпорност на дезинформације упозоравајући их на појаву лажних вести, помогну приликом избора садржаја који су квалитетни и примерени узрасту и доприносе развоју вештина медијске писмености (упозоравају на лажне вести и начине њиховог препознавања).

Јавни сервис РС у програмској шеми нема редовне садржаје који се односе на права детета. У креирању ових садржаја Јавни сервис и други емитери који имају националну фреквенцију не консултују и не укључују децу у израду тих програма у складу са одредбама Конвенције нити поштују етички кодекс у заштити достојанства и приватности детета.
Правилником о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, донетом 2015. године од стране Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), „пружалац медијске услуге дужан је да предузме све неопходне мере како његов програмски садржај не би нашкодио развоју малолетника, имајући при том у виду да малолетници уживају право на већи степен заштите слободног развоја личности него пунолетна лица“. Иако постоји законодавни оквир, у пракси се он, судећи према налазима овог истраживања, не примењује, што указује на чињеницу да одговарајућа тела, односно институције које су задужене за спровођење регулативе, не реагују адекватно и правовремено. Посебно су забрињавајући подаци који говоре о томе да медији који предњаче у објављивању лажних вести истовремено добијају значајна средства на конкурсима које спроводи држава. Овим држава не само да не спречава ширење лажних вести, већ активно доприноси њиховом ширењу. Сходно овоме, може се закључити да држава не да не поступа по овој препоруци Комитета, већ да поступа супротно истој тако што не предузима мере ради осигурања заштите права детета у медијима.
Најава РЕМ-а да ће приступити доношењу правилника који ће бити прецизније регулисано емитовање ријалити програма, који су основни извор садржаја којима се угрожава развој деце и којима се промовишу мржња, насиље и нетолеранција, представљало је позитиван помак. Међутим, РЕМ је одустао од усвајања овог правилника.

18 Nov, 2023

Није испуњено

Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације усвојен је 2021. године. Антидискриминационе клаузуле су садржане и у другим законима у области родне равноправности, социјалне заштите, здравља, образовања, права особа са инвалидитетом, националних мањина и др.
Влада је 2022. године усвојила Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године и Акциони план за период 2022-2023. године. Општи циљ Стратегије је усмерен на постизање једнаких могућности за припаднике група које су у ризику од дискриминације да на равноправној основи са другима уживају сва људска права и слободе као и унапређење ефикасности система превенције и заштите од дискриминације у свим областима и на свим нивоима. Формиран је и Савет за праћење спровођења Стратегије као повремено радно тело Владе са задацима да прати напредак у извршењу мера предвиђених Стратегијом и спровођењу активности утврђених акционим плановима уз Стратегију.
Усвајању Стратегије је претходила Анализа ефеката односно полазне основе за израду нове стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације коју је МРЗБСП објавило у августу 2019. године.
Према подацима РЗС, током 2017. и 2018. године је била по једна осуђена пунолетна особа за кривично дело расне или друге дискриминације. Током 2019. године и 2021. није било осуђених пунолетних ни малолетних особа за кривично дело расне или друге дискриминације, а током 2021. једно пунолетно лице је било осуђено за ово кривично дело. Нема података да ли је овим кривичним делима било оштећено дете.
Евиденција притужби поднетих Поверенику за заштиту равноправности води се на основу одређеног личног својства: због дискриминације на основу инвалидитета, пола, здравственог стања, старосног доба, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, на основу другог личног својства, брачног и породичног статуса, националне припадности и етничког порекла, сексуалне оријентације, и на основу осталих личних својстава. Тако, уколико је дискриминисано дете на основу старосног доба, не траже се нека друга лична својства детета (нпр. припадност одређеној националној мањини), или уколико је дошло до дискриминације по неком другом основу (нпр. инвалидитет), не постоји обавеза да се да податак да ли је у питању дете. Све ово доводи до немогућности утврђивања тачног броја покренутих поступака пред Повереником за заштиту равноправности, као и броја Повереникових издатих мишљења и препорука за заштиту од дискриминације ромске деце, деце са сметњама у развоју, деце припадника мањина, избеглица и деце тражилаца азила, деце мигранта, деце која живе и раде на улици, ЛГБТ деце и деце са ХИВ/АИДС.

18 Feb, 2024

Делимично испуњено (преко 50%)

Трећи циклус УПР

6.9. Наставити борбу против свих облика дискриминације,укључујућиимплементацију Стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације (Кипар);

6.10. Ојачати анти-дискриминационе механизме, укључујући оне за ЛГБТИ особе, и наставити напоре за унапређење људских права особа које припадају осетљивим друштвеним групама, посебно ромској националној мањини (Француска);

6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу (Вијетнам);

6.12. Наставити напоре на унапређењу и заштити људских права, посебно осетљивих друштвених група (Индонезија);

6.13. Ојачати мере националне мере за промоцију толеранције и плурализма у циљу спречавања дискриминације по основу националне припадности (Бутан);

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија);

6.15. Наставити са организацијом кампања подизања свести усмерених на оснаживање једнакости полова и превазилажење родних стереотипа (Белорусија).

Комитет за укидање расне дискриминације

7 (21) Имајући у виду претходну препоруку (CERD/C/SRB/CO/1, став 15), Комитет позива државу уговорницу да укине дефакто сегрегацију у државним школама ромске деце и обезбеди приступ квалитетном образовању за ромску децу, и то путем обуке запослених у школству о сузбијању расизма и о људским правима, подизањем свести родитеља, и повећања броја наставника Рома. Комитет такође препоручује да држава уговорница предузме мере како би се избегло повлачење деце из већинског становништва из школе у којима су уписани Роми (тзв. „white flight“), и то развијањем делотворних механизама у циљу спречавања даље дефакто сегрегације у школама. Комитет даље препоручује да држава уговорница интегрише десегрегацију школства у својим националним политикама да би се обезбедила одрживост, и обезбеди адекватна средства за њено спровођење, у складу са циљем одрживог развоја 4.1 да се до 2030. године, свим девојчицама и дечацима обезбеди бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање.

Циљеви одрживог развоја

Циљ одрживог развоја 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус.
10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

6 Nov, 2019

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

21 Apr, 2019

Принцип најбољих интереса детета се помиње у Уставу РС, у контексту права и дужности родитеља. Одредбом чл. 65. Устава прописано је: „Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом.”
Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени.
Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успостављен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС.
Не постоје правилници у управним и судским поступцима, секторима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК бр. 14.
Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

2 Feb, 2024

Није испуњено

Принцип најбољих интереса детета се помиње и у Уставу, у контексту родитељског права: чл. 65. Устава прописује да “Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена […], ако је то у најбољем интересу детета”.

Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени.

Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успоставњен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС.

Не постоје правилници у управним и судским поступцима, системима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14.

Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

Припремљен је приручник о примени принципа најбољих интереса детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

20 Apr, 2019

Успостављена су четири неонатална центра у универзитетским клиникама али нису потпуно опремљена.

Водич за основно и специјализовано збрињавање новорођенчета (Републичка стручна комисија за здрав. заштиту жена, деце и омладине, Министартсво здравља, УНИЦЕФ и Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије).

Настоjи се да буде обезбеђен благовремени транспорт.

Показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима се може добити на захтев из Батута.

У току је јавна расправа (2021) о Нацрту Плана оптимизације мреже установа здравствене заштите у Србији (Мастер план здравства)израђен у оквиру Другог пројекта развоја здравства који финансира СБ у коме је предложена регионална организација перинаталне здравствене заштите која има три нивоа сложености и 5 перинатолошких центара највишег ранга насталих хоризонталном функционалном интеграцијом.

Постигнут је обухват од 99% порођаја уз стручну помоћ у здравственим установама деце из ромских насеља (национални просек 100%). Телесну масу на рођењу мању од 2500гр је имало 11% новорођенчади из ромских насеља (национални просек је 6%) према подацима МИКС истраживања. У 2022. години телесну масу на рођењу мању од 2500.гр имало је 6,6% новорођенчади.

Перинатална смртност је у 2021. години била 7,8 мртворођених и умрлих прве недеље живота на 1000 порођаја (у 2020 години је била 8,2 a u 2019. години 8,1). Стопа мртворођења је у 2020. години била 5,8 док је у 2021. години незнатно смањена на 5,4 на 1000 живорођених.

Неонатална смртност је у 2020. била 3,8 умрле новорођенчади до 28 дана живота на 1000 живорођене деце (у 2019. години је била 2,6), у 2021. години је стопа неонаталне смртности 3,7 а у 2022. години 2,8 а ране неонаталне смртности 2,1 (првих 6 дана живота).

Смртност одојчади је била 5 умрле одојчади на 1000 живорођене деце у 2020. години (у 2019. је била 4,8), у 2021. години је смањена на 4,7 умрле одојчади на 1000 живорођених док је у 2022. години дошло до даљег смањења па је стопа МОД била 4 умрле одојчади на 1000 живорођених.

Стопа смртности деце до 5 година старости је у 2021. години била 5,5 умрле деце овог узраста на 1000 живорођених и смањена је на 4,8 у 2022. години.

18 Feb, 2024

Делимично испуњено (преко 50%)

Циљеви одрживог развоја

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама.

2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести.

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

21 Apr, 2019

13(29) – 1 Право детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисани као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима и стратешким документима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 12.

13(29) – 2 Усвојени правилници у свим секторима (образовање, социјална заштита, здравство и правосуђе) којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша њихово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12.

13(29) – 3 Креирани програми обуке о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 4 Број реализованиих обука и број учесника обука о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 5 Успостављени механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу

13(29) – 6 Евалуација од стране деце о томе да ли је обезбеђена партиципација

13(29) – 7 Број и врста механизама на националном и локалном нивоу

13(29) – 8 Број деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу

13(29) – 9 Број активности у школама које промовишу право деце на партиципацију

13(29) – 10 Број активности којима се деца подстичу да изражавају своје мишљење

13(29) – 11 Број извештаја о консултацијама које су вођене са децом у циљу прибављања њиховог мишљења

13(29) – 12 Број тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу

20 Apr, 2019

Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета у националним законима тако не постоји изричито прописана обавеза да дететово мишљење, приликом остваривања права, буде саслушано и узето у обзир од стране родитеља и запослених у свим државним институцијама, као ни да се детету пруже све релевантне информације на основу којих би направио избор.
Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК бр. 12. Тако закон не предвиђа обавезу и одговорност родитеља да детету пруже информације које се односе на важне одлуке које се доносе, као ни да се детету омогући изражавање мишљења о одлукама, као и да мишљење буде узето у обзир.
Закон о малолетницима не предвиђа експлицитно право детета учиниоца или жртве кривичног дела да се мишљење детета саслуша и узме у обзир у поступку.
Принцип партиципације није препознат ни Законом о основама система образовања и васпитања, иако је УЦПД у процесу јавне расправе о изменама и допунама Закона, предлагао МПНТР, али предлози нису усвојени.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право детета на партиципацију не спроводе се нити постоје информације да су планиране одговарајућим плановима и програмима. Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе, а тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената. Елементи овог права се препознају у одредбама које предвиђају оснивање ученичких парламената, што је похвално, али свакако не и довољно за потпуно уживање овог права у образовном систему. Пратећи препоруку Комитета, УЦПД је израдио Предлог практичне политике са предлогом Правилника о партиципацији и информисању ученика у основном образовању и затражио мишљење Савета за права детета који је требало да се током 2020. године изјасни о предлогу, након чега би био упућен МПНТР. Ипак, због пандемије, избора који су одржани у јуну 2020. године и спорог формирања Владе, као и због чињенице да је члановима Савета за права детета истекао мандат, као и да су се у сазиву (април 2021-март 2022) одржале само две седнице, предлог се није нашао на дневном реду.
ЦПД је, заједно са групом стручњака, припремио Приручник о учешћу детета за судије и стручњаке ЦСР у грађанским судским поступцима (УНИЦЕФ, ИПА 2013). Такође, ЦПД је објавио бројне брошуре и онлајн дигиталне апликације за децу о праву на партиципацију у грађанским судским поступцима, систему алтернативног старања, образовању и здравственој заштити, о правосуђу по мери детета, заштити деце од трговине људима и безбедности на интернету. У циљу припреме и верификације садржаја ових брошура и апликација су спроведене фокус групе са око 100 деце.
Такође, УНИЦЕФ је подржао Правосудну академију у организацији обука за судије који поступају у породичним стварима о примени принципа партиципације деце у овим поступцима.

23 May, 2023

Није испуњено

Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 није усвојен.

Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК 12. Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета којим би се успоставила обавеза да саслушају мишљење детета родитељима и запосленима у свим органима власти, установама и институцијама.

Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа не постоје.

Не постоје програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у поступцима у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа.

Не постоје механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу не постоје.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију не спроводе се нити су планиране одговарајућим плановима и програмима.

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе.

Тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената.

Припремљен је приручник о учешћу детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

20 Apr, 2019

Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи унапређене одредбе о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење усвојен у НС.

Израђени (акредитовани) програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу успостављени.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу постоје у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију редовно се спроводе.

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења редовно се спроводе.

Тела на локалном и националном нивоу укључују децу у вези тема које их се директно тичу.

18 Apr, 2019

Трећи циклус УПР

7.28. Обезбедити да сва деца имају благовремен приступ регистровању рођења непосредно након рођења, без дискриминације, и без обзира на правни статус или статус докумената њихових родитеља (Бразил)

Циљеви одрживог развоја

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.9 До краја 2030. за све обезбедити законски идентитет, укључујући регистрацију приликом рођења.

Препорука и Европског парламента

Извештај о напретку Европске комисије 2019.

Комитет за економска, социјална и културна права

14(13) Комитет препоручује држави чланици да избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

Комитет за људска права

14(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту.

6 May, 2020

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

7.89. Успоставити законске и друге мере за заштиту деце од злостављања и насиља (Киргистан)

Комитет за права особа са инвалидитетом

32. Комитет препоручује држави чланици да одрасле и децу са инвалидитетом у институционалном окружењу заштити од насиља, злостављања и лошег поступања било које врсте.

Комитет за присилне нестанке

14 (34) Комитет такође жели да нагласи посебно окрутан ефекат присилних нестанака на људска права жена и деце. Жене које су изложене присилном нестанку посебно су осетљиве на сексуалне и друге облике родно заснованог насиља. Жене, рођаци нестале особе могу трпети озбиљне социјалне и економске последице и бити подвргнуте насиљу, прогону и одмазди због њихових напора да лоцирају своје најмилије. Деца која су жртве присилног нестанка, било због тога што су сами били изложени нестанку, или зато што трпе последице нестанка својих рођака, посебно су осетљива на бројна кршења људских права, укључујући замену идентитета. У том контексту, Комитет ставља посебан нагласак на потребу да Држава чланица осигура да се родне перспективе и осетљиви приступи деци користе у спровођењу права и обавеза из Конвенције.

Циљеви одрживог развоја

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

2 Sep, 2020

15(33)(Б) – 1 НПМ је током 2018. обавио посете установи за децу и младе „Сремчица“ (редовна и follow up посета), а у 2017. установи „Ветерник“ и заводу „Мале Пчелице“.

15(33)(Б) – 2 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив.

15(33)(Б) – 3 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме.

15(33)(Б) – 4 НПМ не посећује редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји не садрже детаљне информације о условима лишења и поступањем према деци са конкретним препорукама - из извештаја Заштитника грађана за 2016. годину не може се утврдити које су конкретне препоруке дате у вези унапређења права детета и којим органима дате, као и о проценту њихових испуњености.

Инспекције које врше надзор у оквиру система социјалне заштите не посећују редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји нису доступни.

15(33)(Б) – 5 Из доступних статистичких података се не може утврдити колики број деце из којих установа користе механизам за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем.

15(33)(Б) – 6 Не постоји поверљив, безбедан и прилагођен деци механизам за жалбе.

15(33)(Б) – 7 Деца нису адекватно информисана о начинима заштите; кутија за слање жалби није доступна на одговарајућим местима.

6 May, 2020

1 - НПМ редовно и ненајављено посећује све установе у којима су деца лишена слободе и припрема детаљне извештаје надлежним органима са конкретним препорукама за унапређење положаја деце.

2 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив.

3 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме.

4 - Извештаји Заштитника грађана садрже информације о броју конкретних препорука датих након редовних и ненајављених посета у циљу унапређења права детета и којим су органима конкретне препоруке дате, као и о проценту њихове испуњености.

5 - Јавно доступне статистичке базе података садрже податке о броју деце која су користила механизам за жалбе у вези са случајевима насиља, лишавањем слободе, условима лишења и поступањем.

6 - Механизам за жалбе је поверљив, транспарентан, безбедан, ефикасан, хитан и прилагођен деци и њиховим специфичним потребама.

7 - Деца су адекватно информисана о начинима заштите; деца имају подршку у припреми жалбе; кутија за слање жалби је доступна на местима која су лако приступачна деци и где је обезбеђена поверљивост и безбедност; судови у случајевима кршења права детета у установама поступају хитно, а деци је обезбеђена правна и друга подршка и помоћ.

20 Apr, 2019

15(33)(Д) – 1 - Дошло је до делимичног напретка у овој области и то првенствено у домену заштите деце од насиља у дигиталном окружењу. Уведен је нови предмет "Дигитални свет" у првом циклусу обавезног образовања који деци пружа обуку о безбедности на интернету и дигиталном свету.

Такође, Министар је препоручио свим васпитно-образовним институцијама да користе развијене материјале на пројекат „Безбедан интернет за целу породицу", који су покренули УНИЦЕФ и Теленор, а реализовао се у сарадњи са МПНТР и Ужичким центром за права детета, са циљем оснаживања родитеља, васпитача и учитеља за безбедно коришћење дигиталних технологија и интернета и смањење изложености деце онлајн ризику. Развијене су и реализоване обуке за васпитаче и учитеље, развијен је Водич за безбедно и конструктивно коришћење дигиталне технологије и интернета „Деца у дигиталном добу“ намењен васпитачима и учитељима за реализацију радионица са децом и родитељима на основу којег је развијена Е-верзију обука која је доступна свим родитељима, учитељима и васпитачима Србији. Посебно важан ресурс је и Дигитални водич који садржи кључне позитивне и конструктивне поруке о безбедности на интернету: хттпс://дигитални-водиц.уцпд.рс/. У њему се налазе теме, попут: Заштита личних пода-така и приватности на интернету, Време испред екрана-колико и како, Играње видео-игара (гејминг), Интернет предатори, Како унапредити дигитални уређај у циљу безбеднијег коришћења интернета, и друге. У њему су квиз за проверу знања и други корисни материјали. За децу су креирана и 4 цртана филма о безбедности деце на интернету (три анимирана видеа намењена деци узраста 7-8 година и један деци узраста 4-6 година) погодних за континуирану дисеминацију кроз медије и друштвене мреже.

18 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

Трећи циклус УПР

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

7.91. Усвојити прописе којим се експлицитно забрањује телесно кажњавање деце у свим околностима, укључујући и код куће (Црна Гора)

7.92. Усвојити експлицитну забрану телесног кажњавања деце у закону (Португал)

7.93. Законом забранити телесно кажњавање деце, укључујући и у породици (Аустрија)

7.94 Усвојити све неопходне мере да би се искоренило телесно кажњавање дечака и девојчица (Чиле)

7.95. Озбиљно размотрити законску забрану било ког облика телесног кажњавања, промовишући ненасилне дисциплинске алтернативе и генеришући свест у јавности о штетним ефектима праксе (телесног кажњавања), све у складу са прихваћеним препорукама које је Уругвај упутио Србији током другог циклуса УПР (Уругвај)

7.96. Усвојити најављену измену закона којом ће се експлицитно забранити телесно кажњавање деце у било којим околностима (Словенија)

7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора)

Циљеви одрживог развоја

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

21 Apr, 2019

Иако се бележи одређени напредак у вези са овом препоруком, као што су потписивање Меморандума о разумевању у области спречавања дечијих бракова и побољшања положаја деце и младих у Србији између Координационог тела за родну равноправност и УНИЦЕФ-а (2018) и покретање Националне коалиције за окончање дечијих бракова, коју чине више од двадесет организација и институција посвећених унапређењу права детета и напорима за окончање штетне праксе дечијих бракова у Републици Србији (2019), нема већих помака у ситуацији на терену. И даље се процењује да се у ромским насељима свака шеста девојчица уда пре него што напуни 15 година, а више од половине се венча пре пунолетства.

Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године препознаје проблем дечијих бракова и иде корак даље тиме што прави јасну разлику између дечјих, раних и принудних бракова. Дефинише их као облике насиља који представљају грубо кршење права детета, посебно девојчица, који су у супротности са Конвенцијом о правима детета. Као једну од мера у борби против дечјих бракова, Стратегија предлаже брисање одредбе којом се дозвољава склапање малолетничког брака уз дозволу суда, а као једну од жељених промена, Стратегија наводи развој услуга превенције, директне подршке и заштите деце из осетљивих група међу којима препознаје и децу из ромске популације која су најчешће жртве дечјих, раних и принудних бракова.

5 Dec, 2023

Није испуњено

Почетком 2019. године у Београду, на новој адреси, почело је са радом Прихватилиште за децу Београда намењено прихвату најугроженијих категорија - занемарене, злостављане и деце без родитеља или старатеља, као и деце која су била жртве трговине људима, (од 7 до 18 година). Део овог објекта је и Свратиште, намењено дневном боравку деце у уличној ситуацији. Иако пружа подршку и деци из других градова и општина, Прихватилиште је првенствено намењено најосетљивијим категоријама младих из Београда.

Деца жртве трговине људима и деца улице (скитња, просјачење, без надзора родитеља), деца повратници из реадмисије и деца са проблемима у понашању и у сукобу са законом током 2021-2022 нема као корисничких група. Средина из које су деца/малолетни корисници непосредно дошли у прихватилиште у 2021. години њих 42 је из биолошке породице, 16 из хранитељске породице, сродничке 8, и на крају, 4 из Установа за смештај у сустему социјалне заштите. Подаци за 2022. годину су следећи: биолошка породица 65 (35 дечака и 30 девојчица), хранитељска породица 21 (12 дечака и 9 девојчица), установа за смештај у систему социјалне заштите је 10 (7 дечака и 3 девојчице), као и сродничка породица 9 (6 дечака и 3 девојчице).

Број деце жртава којима су пружене саветодавне услуге, на годишњем нивоу као и број програма и износ средстава опредељених за програме подршке деци у ризику од дечјег брака и њиховим породицама није могуће пратити на основу тренутно доступних података државних институција и установа.

5 Dec, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

Трећи циклус УПР

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

Комитет за економска, социјална и кутлтурна права

(27) Комитет ЕСК позива државу потписницу да:

Циљеви одрживог развоја

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.

1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.

21 Apr, 2019

Нису доступни подаци из РФЗО о броју трудница, породиља и деце који су као неосигурана лица користили услуге здравствене службе. Према резултатима МИКС истраживања, труднице и породиље у ромским насељима имају обавезно здравствено осигурање у 97% (национални просек 97%) и деца узраста до 5 година у ромским насељима имају обавезно здравствено осигурање у 96% случајева (национални просек 99%). Деца узраста од 5 до 17 година живота су и у ромским насељима осигурана 97% (национални просек је 99%).

Из базе података о раду здравствених медијаторки за 2017. годину су доступни подаци о броју Рома којима су обезбеђене здравствене књижице. Доступни подаци из Извештаја Владе РС за 2020. годину наводе број издатих здравствених књижица, личних докумената и број оверених здравствених књижица за децу и одрасле Роме (2150 за ромску децу и 6250 за одрасле Роме и Ромкиње) .

Нема дисагрегираних података на сиромашне труднице а за труднице из ромских насеља које су користиле услуге антенаталне здравствене заштите подаци су доступни из МИКС истраживања за 2019. годину. Према том истраживању у ромским насељима је 95% жена које су родиле у последње две године имало пренатални преглед више од једног пута, 83% барем четири пута и 43% осам или више пута (национални просек је барем четири пута 97% и 8 и више пута 80% жена у Србији). Обухват жена у току првог триместра трудноће савременим методама здравствене заштите је у 2021. години био 72% а број патронажних посета по трудницу је исте године био 0,69 (ДЕВИНФО база података РЗС).

Однос матерналне смртности (број умрлих трудница и породиља због разлога повезаних са тим стањима на 1000 живорођених) је у 2021. години драстично порасла на 22,5 (у 2020. је била 9,7) као последица смањене приступачности здравствене заштите због пандемије корона вируса.У 2022. години је преполовљена на 11,2 умрлих трудница и породиља због разлога повезаних са овим стањима.

23 Oct, 2023

Делимично испуњено (преко 50%)

Трећи циклус УПР

Циљеви одрживог развоја

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама.

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

3.9 До краја 2030. битно смањити број смртних случајева и обољења од опасних хемикалија, односно од загађења и контаминације ваздуха, воде и земљишта.

21 Apr, 2019

Уредба о Националном програму за унапређење развоја у раном детињству (Службени гласник РС број 22/2016) садржи циљеве са мерама и активностима за праћење развоја у раном детињству и у току је стварање услова за њену примену. Наводи се да је потребна операционализација Националног програма уз развијање Акционог плана са усмерењем на јачање међусекторске сарадње и навођењем јасних показатеља за праћење реализације циљева програма.

У протеклим годинама унапређени су капацитети домова здравља и развојних саветовалишта у 15 (од 25 округа) Србије у 19 општина а изменама Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе у 2022 и 2023. години прецизирано је да се развојно саветовалиште може организовати са једним доктором медицине, специјалистом педијатрије и једном вишом медицинском сестром-техничарем са пуним радним временом и психологом, дефектологом, социјалним радником и педагогом са пола радног времена.

Публиковане су "Смернице за скрининг, дијагностику и интервенције код деце са поремећајима аутизма".

Нема података о обухвату живорођене деце скринингом за слух сем што је Правилником о садржају у обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања предвиђен обавезан неонатални скрининг на слух .

23 Oct, 2023

Делимично испуњено (преко 50%)

План комуникације за имунизацију становништва је развијен поводом вакцинације од ковид 19 и посредно се може применити и промовисати активну имунизацију у целини.

Стручно методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против заразних болести се примењује у пракси и здравствени радници су едуковани за његову примену.

Све здравствене установе на нивоу ПЗЗ (домови здравља) на својим веб страницама имају детаљне информације о имунизацији - нису стандардизоване.

Недеља имунизације се редовно обележава у Србији, последња 0д 4 до 2 маја 2021. године под слоганом "Вакцине нас зближавају. У 2022. години је обележена 17 по реду недеља имунизације од 24.04. до 30. 04 2022 под слоганом "Дуг живот за све". Осамнаеста по реду недеља имунизације обележена је од 23. до 29 априла 2023. године под слоганом "Превазиђимо неједнакости".

Обухват деце у другој години живота вакцином ММР је био 88% у 2019. години, а ревакцинацијом пре поласка у школу 91,9%. Обухват активном имунизацијом против хепатитиса Б у првој години живота је био 90,9%. Према подацима МИКС истраживања која се односе на 2019. годину, у ромским насељима је 63% деце узраста 24-35 месеци примило све препоручене вакцине (национални просек је 80% без ПВЦ вакцине и ревакцина) али је само 35% ромске деце примило све вакцине на време (национални просек је 69% деце).

Здравствени систем Републике Србије је био подређен епидемији коронавируса те је у последње две године смањен обухват деце редовним вакцинама према Календару вакцинација. Обухват имунизацијом против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце б комбинованом петовалентном вакцином је у 221. години био 90.8% а у 2022. години 91,9% (циљна вредност 95%). Посебно забрињава пад обухвата ММР (мале богиње, заушке, рубела) који је смањен на 78% у 2020. години а у 2021. години је опао на 74,8%., да би у 2022. години порастао на 81,3% али још увек недовољно да би се постигао "епидемиолошки бедем". Обухват обавезним вакцинама према календару вакцинација није био нижи за последњих 20 година. Једино је обухват имунизацијом против туберкулозе био у 2021. години 98,2% са напоменом да се ова вакцина даје у породилишту.

Препоручена вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ) је доступна без плаћања у домовима здравља за све дечаке и девојчице од 9 до 19 година од 2022. године. Још увек је мали број младих обухваћен овом вакцином.

Једина вакцина која је у Србији одобрена против ковид 19 болести је Фајзер/Бајонтек и даје се деци старијој од 12 година искључиво уз сагласност родитеља а на препоруку Удружења педијатара Србије, препоручује се посебно деци са хроничним болестима и гојазној деци. Нема података о броју вакцинисане деце.

23 Oct, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

Нема информација о усвојеном плану комуникације који се односи на имунизацију од заразних болести

Припремљено Стручно-методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против одређених заразних болести.

Сајтови здравствених установа су увели комуникацију са корисницима и већина наводи најчешћа питања и одговоре који се односе на вакцинацију (посебно ММР вакцином).

Обележена је Недеља имунизације од 24.04.2017. до 30.04.2017. под слоганом "Вакцине штите" и пропраћена медијском кампањом, брошурама, плакатима и конференцијом за штампу.

Обухват новорођенчади вакцином против туберкулозе је 2017. године био 97,4&

У ромским насељима је 44% деце узраста 24-35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине, док је код осталог становништва обухват био 81% деце тог узраста у истој години.

Обухват деце у првој години вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља је 2017. био 95,1%, у 2018. години обухват ДиТеПер вакцином је био 94,7%.

Обухват деце у првој години живота вакцином против дечје парализе у 2017. години је био 95,2%

Обухват одојчади вакцином против хепатитиса Б је у 2017. години био 92,4%

Обухват деце у другој години живота вакцином против малих богиња, заушака и рубеле је у 2017. години био 85,2%; проценат деце вакцинисаних против малих богиња у првих 18 месеци живота је 93,4% у 2018. години.

Обухват деце вакцином против хемофилуса инфлуенце тип 6 је у 2017. години био 95,2%

У ромским насељима је 44% деце узраста од 24 до 35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине док је код осталог становништва обухват био 81% за децу тог узраста у истој години.

24 May, 2020

Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета је усвојен (Службени гласник РС, број 105/2020.) и редовно се финансира средствима из буџета. У оквиру овог Програма публиковане су Националне смернице за примену лекова у периоду дојења, 2021. године као помоћ лекарима да на безбедан начин саветују мајке о наставку дојења када узимају лекове.

У 2022. години је први пут пибликован извештај о реализацији циљева Програма - по њему су за 2021 годину испуњени национални циљеви искључивог дојења са навршених месец, три и пет месеци као и учешће укупно дојене деце са навршена три и шест месеци. У узрасту од шест месеци дојено је укупно 74,6% деце, од тога искључиво дојено 19,2%, остала су дојена уз дохрану а млечна формула је давана сваком четвртом новорођенчету (25,4%), најчешће због одлука мајке (око 60%).

Пошто се ради о првој години извештавања и да су уочени проблеми у разумевању дефиниција дојења требало би бити опрезан са интерпретацијом резултата.

Национална недеља дојења се редовно обележава и том приликом се обележава и Светска недеља дојења, последњи пут 28. септембра до 4 октобра 2020. године под слоганом "Подржи дојење за здравију планету". У 2021. години је Светска недеља дојења обележена од 1. до 7. августа а Национална од 3. до 10. октобра са темом "Иступи за дојење - едукуј и подржи". И у 2022. годни су редовно обележене и национална и светска недеља дојења.

Нису јавно доступни подаци о кршењу Кодекса о рекламирању замене за мајчино млеко.

Едукација кадра у породилиштима у области заштите дојења је спорадична, није организована и нема јавно доступних података (углавном се спроводи у оквиру прикупљања бодова за продужавање лиценце за рад здравственог кадра)..

Подршка дојењу се пружа на нивоу ПЗЗ у Школама за родитељство формираним уз подршку донатора. У 2019 години је било укупно 25 школа за родитељство.

23 Oct, 2023

Делимично испуњено (преко 50%)

Према Националном програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019 - 2026. године који је усвојен крајем 2019. године (Службени гласник РС број 84/2019.) се наводи одсуство центара за заштиту менталног здравља у заједници и других ванинституционалних психијатријских служби па је у његовим циљевима зацртано основање ових служби које ће подржати свеобухватну заштиту менталног здравља уз најмање могуће рестрикције и што ближе месту боравка, односно породице особе са проблемима менталног здравља.

Проблеми повезани са менталним здрављем младих и адолесцената постали су приоритет јавноздравствених политика током пандемије болести ковид 19. Према резултатима истраживања УНИЦЕФа 17 % адоелсцената приметило је погоршање менталног здравља током пандемије што се нарочито манифестовало код деце узраста од 13 до 17 година из породица са нижим примањима у Београду и другим урбаним центрима. Истраживање је показало да је 43% деце од 7 до 12 година и 44% адолесцената од 13 до 17 година имало проблема са концентрацијом а најчешћи проблем који родитељи наводе је био раздражљивост деце.

Покренута је кампања "Како си? Али стварно" и заједнички пројекат УНИЦЕФа и Министасрства здравља РС са организованим активностима на локалном нивоу (Суботица, Зрењанин и Крагујевац) за младе, њихове родитеље, наставнике и све који раде са децом са обезбеђивањем директне подршке путем платформе за ментално здравље са пакетом услзга који ће развити 15 професионалаца из одабраних општина.

Поводом Светског дана менталног здравља у октобру 2022. године је организована конференција "Ка бољем менталном здрављу адолесцената и младих у Србији" на којој су представљени подаци о менталном здрављу младих и предвиђеним активностима пројекта који ће почети да се реализује у децембру 2022. године.

Масовни злочини убиства деце и младих у мају месецу 2023. године који су однели 19 углавном младих живота интензивирали су активности на заштити менталног здравлја младих: Влада Србије је формирала Радну групу за подршку менталном здрављу младих која ће координирати кризни одговор на потребе младих а Савет за младе који ради у Министарству туризма и омладине је усвојио низ превентивних мера и активности на унапређењу менталног здравља младих и најавило кампање за промоцију менталног здравља младих.

Светски дан менталног здравља 10. октобра 2023. године је одржан под слоганом "Право на ментално здравље" и био је прилика да се заједница уједини око теме: Ментално здравље је универзално људско право. Одржана је друга Међународна конференција посвећена менталном здрављу под слоганом "Не остављајте нас за касније" и била је усмерена на актуелне проблеме менталног здравља и стварања психосоцијалне подршке младима. УНИЦЕФ је на Конференцији иницирао потписивање Меморандума о разумевању шест министарстава који се баве (или би требало да се баве) менталним здрављем младих и адолесцената. Ефекти предложених мера и активности ће се видети у будућности али је ментално здравље у фокусу јавноздравствених активности.

24 Oct, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

Релативно је мало података о (репродуктивном) здрављу адолесцената. Стратегија за здравље и развој младих је била формулисана 2006. године и никада није евалуирана а сада је и истекло њено орочење. Једини репрезентативни подаци су из Истраживања здравља становника Србије из 2019. године и неколико међународних истраживања о ризичном понашању адолесцената која су рађена и у Србији (Истраживање здравља деце школског узраста у РС које је спровео Батут 2018. године, Глобално истраживање пушења код младих - реализовано 2018. године и ЕСПАД истраживање о раширености употребе алкохола и дрога код младих последњи пут рађено 2012. године).

Национални програм очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља је усвојен 2017. године са циљем спречавања ризичног сексуалног и репродуктивног понашања младих и промовисања метода планирања породице. Нема побољшања у овој области ни три године наког усвајања овог Програма.

Кровна организација младих Србије је објавила резултате истраживања "Здравље младих: Положај и потребе младих у Републици Србији" у децембру 2021. године. Према подацима овог истраживања када је у питању њихово сексуално и репродуктивно здравље, најчешћи разлог због кога сексуално активни млади не користе методе савремена контрацепције јесу ослањање на традиционалне методе попут прекинутог сношаја или одлагања односа током плодних дана (69,8%), недостатак знања о сексуалном и репродуктивном здрављу (65,4%) и недостатак финансијских средстава за набавку савремених контрацепцијских средстава (29,6%). У протеклих 6 месеци 26% испитаника је користило услуге гинеколога или уролога (17,8% у приватном здравственом сектору и 8,2% у државном сектору).

Алтернативни извештај Кровне организације младих за 2023. годину да је први сексуални однос пре 15 године имало 10,2% младих од 15 до 30 година који су учествовали у истраживању, од 15 до 18 године 45,8% и после 18 године још 23,4%. Није имало сексуалне односе 20,6%. Резултати указују на потребу формализовања образовања о репродуктивном здрављу младих и боље усмерење система здравствене службе ка сексуалном и репродуктивном здрављу младих.

18 Feb, 2024

Делимично испуњено (до 50%)

Циљеви одрживог развоја

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).

1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).

1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.

1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

21 Apr, 2019

До усвајања Закон о климатским променама, у марту 2021. године постојао је озбиљан недостатак у регулисању ове важне области и њеном усклађивању са међународним стандардима, посебно са Оквирном конвенцијом УН о промени климе. Овај закон, заједно са Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, представља основни закон којим је регулисано питање прилагођавања на измењене климатске услове и ризике од катастрофа. Забрињавајућа је чињеница да ови закони не препознају децу као осетљиву групу, као и то да не садрже обавезу да се приликом процене ризика и израде планова посебно узму у обзир деца као осетљива група.

Закон о климатским променама уређује систем за ограничавање емисија гасова са ефектом стаклене баште прописује доношење, као и систем за прилагођавање на измењење климатске услове. Овај закон прописује и обавезу доношења стратешког документа, односно стратегије нискоугљеничног развоја, акционог плана за спровођење стратегије, као и програм прилагођавања на измењене климатске услове. Ова документа нису и даље донета. Закон, даље прописује начин мониторинга активности које доводе до емисије гасова стаклене баште.

Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању вандредним ситуацијама уређује смањење ризика од катастрофа, превенцију и јачање отпорности и спремности појединаца и заједнице за реаговање на последице катарстрофа, заштита и спасавања људи, материјалних, културних и других добара, права и обавезе правних лица, удружења, грађана и других, управљање вандредни ситуацијама и друга питања од значаја за организовање и функционисање система смањења раизика од катастрофа и управљања вандредним ситуацијама.

УНИЦЕФ је током 2020. године спровео Анализу климатске ситуације и њених утицаја на децу у Србији која је објављена у септембру 2021. године. Један од главних закључака је да ће негативан утицај на здравље деце, као и на њихов приступ услугама, исхрани и заштити, имати недостатак инфраструктуре и постојање великих загађивача, као и њихова комбинација за ефектима климатских промена

5 Dec, 2023

Није испуњено

Циљеви одрживог развоја

Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица

13.1 Оснажити прилагодљивост и адаптивни капацитет на ризике повезане са климатским условима и природним катастрофама у свим земљама.
13.2 Интегрисати мере везане за климатске промене у националне политике, стратегије и планирање.
13.3 Унапредити образовање, подизање нивоа свести, као и људске и институционалне капацитете у вези са ублажавањем и смањивањем утицаја климатских промена, односно са прилагођавањем и раним упозоравањем на климатске промене.
13.а Применити обавезу коју су развијене земље потписнице „Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама“ преузеле како би заједно прикупиле 100 милијарди долара годишње до 2020. из свих извора и тако одговориле на потребе земаља у развоју у контексту значајних активности на ублажавању негативних утицаја климатских промена и транспарентности примене, те у потпуности операционализовати Зелени климатски фонд кроз његову капитализацију, што је пре могуће.
13.б Промовисати механизме за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у вези са климатским променама у најнеразвијенијим земљама, што подразумева и фокусирање на жене и младе, односно на локалне и маргинализоване заједнице.

21 Apr, 2019

27(55)(А) – 1 Образована Радна група или друга структура која треба да развије/успостави програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 2 Сачињен програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања примењен у свим школама

27(55)(А) – 4 Информациони систем у образовању обезбеђује поуздане податке о стопи осипања

27(55)(А) – 5 Стопа осипања из основног и средњег образовања

27(55) – 6 Сачињен програм подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који би их додатно оснаживао с обзиром да је у том периоду стопа опадања највећа

27(55)(Б) - 1 Усвојен акциони план за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 2 Број ИОП 1 и ИОП 2 за децу и ученике у систем образовања и васпитања

27(55)(Б) – 3 Постоје грантови за школе за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 4 Број ромске деце, деце са инвалидитетом, деце избеглица, миграната, странаца који су напустили образовни ситем

27(55)(Б) – 5 Успостављено тело задужено за спровођење надзора над извршењем Акционог плана

27(55)(Б) – 6 Повећана финансијска средства за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 7 Постојање локалних политика за успостављање финансијске и друге неопходне подршке

27(55)(Ц) – 1 Број реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју

27(55)(Ц) – 2 Број пружене подршке деци и ученицима кроз израду ИОП1 и ИОП2 у односу на укупан број деце/ученика у систему

27(55)(Ц) – 3 Број деце укључене

27(55)(Ц) – 4 Број специјализованих стручњака

27(55)(Ц) – 5 Опис посла специјализованих стручњака

24(55)(Д) – 1 Број вртића, предшколских и средњих школа у руралним срединама као и високообразовне институције

27(55)(Д) – 2 Број наставника у руралним срединама

27(55)(Д) – 3 Број ученика у рурланим срединама

27(55)(Д) – 4 Број затворених школа

27(55)(Д) – 5 Повећан број ученика у руралним срединама

27(55)(Е) – 1 Праћење броја ромске деце у школама, повезивање са бројем деце која су напустила школу

27(55)(Е) – 2 Сачињен програм за рад са наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома

27(55)(Е) – 3 Број обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома

27(55)(Е) – 4 Уведен наставни предмет ромски језик са елементима националне културе

27(55)(Е) – 5 Школски програм адаптиран ромској култури

27(55)(Е) – 6 Број спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома

27(55)(Е) – 7 Број ученика уписаних у средње школе на основу афирмативне акције

27(55)(Е) – 8 Број ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције

27(55)(Ф) – 1 Број општина које финансирају мере додатне подршке образовању

27(55)(Ф) – 2 Број деце који је по мишљењу ИРК остварио додатне подршке

27(55)(Ф) – 3 Број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика

27(55)(Ф) – 4 Уведени механизми за решавање индивидуалних потреба ученика

7(55)(Г) – 1 Број насеља које има предшколски објекат

27(55)(Г) – 2 % деце која похађају предшколско (разврстан по урбано-рурално, образовању родитеља)

27(55)(Г) – 3 Бесплатан вртић за децу примаоце НСП

27(55)(Г) – 4 Број новоизрађених вртића и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 5 Број места у предшколским установама и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 6 Број пријава за упис у предшколску установу које су одбијене на годишњем нивоу услед недостатка места

27(55)(Г) – 7 Сачињен програм за рад са наставницима и сарадницима

27(55)(Г) – 8 Број обука које су организоване за наставнике и сараднике

27(55)(Г) – 9 % деце која похађају предшколско образовање (сегрегирано урбано-рурално, по образовању родитеља)

14 Sep, 2020

55.А. Према Закону о основама система образовања и васпитања Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле систем. Такође, на основу Закона о основном образовању и васпитању и Закона о средњем образовању и васпитању школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.
У јуну 2021. године, израђена је Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године у којој се приоритет ставља на активности за повећање обухвата и спречавања осипања.
Законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.
Правилник о ближим условима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање садржи елементе ИОП-а који за појединог ученика предвиђа план транзиције (план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу), као и план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног напуштања школе.
Модел примене важећих прописа уређује да свака школа доноси и остварује развојни план који обавезно садржи и мере превенције и осипања. Информациони систем у образовању не обезбеђује поуздане податке о стопи осипања, нити се подаци прецизно прикупљају. Заштитник грађана је 2019. године покушао да утврди да ли постоје евиденције о броју деце ромске националности која су укључена у систем образовања. У разговору са представницима школских управа утврђено је да не постоји прецизна евиденција и да је у пракси могуће водити евиденцију, али да то зависи од тога да ли директори школа препознају значај вођења овакве евиденције и у којој мери школска управа у раду са школама инсистира на овом питању. Такође, стиче се утисак да у школама и даље постоји бојазан да питају родитеље за националну припадност.
Успостављен је ЈИСП (јединствени информациони систем просвете) и ЈОБ (јединствени образовни број који прати његовог носиоца кроз све нивое формалног образовања и васпитања и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику и одраслом у јединственом информационом систему просвете) који омогућува да се прати кретање детета/ученика кроз образовни систем. На овај начин биће могуће добити прецизније податке о стопи осипања ученика из образовног система.
Не постоји поуздан податак о стопи осипања из основног и средњег образовања, јер методологија израчунавања одустанака (разлике у броју ученика на почетку и на крају школске године) није оптимална. Поред тога, утврђено је да се на нивоу школских управа не води прецизна евиденција иако је то у пракси могуће.
Републички завод за статистику сакупља податке о броју ученика на почетку и на крају школске године, И према њиховим подацима на током 2019. године стопа осипања из основног образовања је била 0,6%, а из средњег 1,1%.
Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.
Да би се запослени у образовању оснажили да препознају ученике у ризику од осипања и да им пруже адекватну подршку, израђен је програм обуке за рану идентификацију и спречавање осипања ученика и урађени су приручници за школе. Поред тога, сачињено је Упутство за спречавање раног напуштања образовања са препорукама и предлозима мера за превенцију осипања од стране Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, које је у јуну 2021. године подељено и представљено средњим школама и регионалним школским управама.

20 Nov, 2023

Није испуњено

27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.

27(55)(А) - 2 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. Међутим, поменуте законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.

27(55)(А) - 3 Модел није примењен

27(55)(А) - 4 Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 5 У школској 2015/16, стопа осипања из основног образовања била је 0,4%, а из средњег је била 1,1%. Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.

27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен.

27(55)(Б) - 2 Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце.

27(55)(Б) - 3 Нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем.

27(55)(Б) - 4 Акциони план за инклузивно образовање није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.

27(55)(Б) - 5 Није доступан прецизан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара.

27(55)(Б) - 6 На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.

27(55)(Ц) - 1 Нема податка

27(55)(Ц) - 2 Иако не постоје прецизни подаци, процењује се да је током 2014/2015. године основно и средње образовање похађало око 14200 деце са сметњама у развоју (1,7% свих ученика). Половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу - 6708 у односу на 7500 деце која су била укључена у систем редовних школа.

27(55)(Ц) - 3 2017. године било је ангажовано 178 педагошких асистената који су углавном пружали подршку ромској деци. Процене су да је у том тренутку било непходно бар три хиљаде педагошких асистената.

27(55)(Ц) - 4 Нема податка

27(55)(Д) - 1 У школској 2015/16, било је 2068 предшколских установа у Србији (изузев Београда), док је средњих школа било 402.

27(55)(Д) - 2 У школској 2015/16, било је 11422 васпитача у предшколским установама у Србији (изузев Београда), док је број наставника у средњим школама био 23718.

27(55)(Д) - 3 У школској 2015/16, у предшколским установама у Србији (сем Београда) било је 136846 деце док је у средњим школама било 191732 ученика.

27(55)(Д) - 4 У школској 2017/18 у образовном систему било је 175 педагошких асистената - у предшколским установама их је 35, док су остали ангажовани у основним школама.

27(55)(Д) - 5 Нема податка

27(55)(Е) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%.

27(55)(Е) - 2 Нема податка

27(55)(Е) - 3 Нема податка

27(55)(Е) - 4 Изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе уведен је 2016. године. Услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика.

27(55)(Е) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури.

27(55)(Е) - 6 Нема податка

27(55)(Ф) - 1 Нема податка

27(55)(Ф) - 2 Нема податка

27(55)(Ф) - 3 Нема податка

27(55)(Ф) - 4 Нема податка

27(55)(Г) - 1 Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја –у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа –тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.

27(55)(Г) - 2 Обухват деце програмом предшколског васпитања и образовања нешто је мањи у школској 2014/15. години и износи 58,1%, док је обухват обавезним припремним предшколским програмом већи него у претходној школској години и износи 95,3%. Код основног образовања (чије је похађање такође обавезно) обухват генерације незнатно је мањи у односу на претходну школску годину и износи 97,6%.

27(55)(Г) - 3

27(55)(Г) - 4

27(55)(Г) - 5

27(55)(Г) - 6

27(55)(Г) - 7

27(55)(Г) - 8

21 May, 2020

27(55)(А) 1 - Службени гласник РС

27(55)(А) 2 - Службени гласник РС

27(55)(А) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 5 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(А) 6 - Н/А

27(55)(Б) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 5 - Заштитник грађана

27(55)(Б) 6 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Д) 1 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 3 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 4 - Извештај о реализацији акционог плана за спровођење стратегије развоја образовања до 2020. године: 2018, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

27(55)(Д) 5 - Републички завод за статистику

27(55)(Е) 1 -

27(55)(Е) 2 -

27(55)(Е) 3 -

27(55)(Е) 4 -

27(55)(Е) 5 -

27(55)(Е) 6 -

27(55)(Ф) 1 -

27(55)(Ф) 2 -

27(55)(Ф) 3 -

27(55)(Ф) 4 -

27(55)(Г) 1 -

27(55)(Г) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2016.

27(55)(Г) 3 -

27(55)(Г) 4 -

27(55)(Г) 5 -

27(55)(Г) 6 -

27(55)(Г) 7 -

27(55)(Г) 8 -

27(55)(Г) 9 -

21 May, 2020

Трећи циклус УПР

27(6.14) Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

27(6.34) Појачати напоре ка постизању инклузивног образовања све деце (Грузија)

27(6.51) Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

Комитет за економска, социјална и културна питања

27(35) Комитет препоручује држави потписници да настави са спровођењем правних и политичких реформи како би сваком детету омогућила остваривање права на образовање и да у том циљу:

(а) интензивира спровођење мера у циљу спречавања насиља и дискриминације у школама, укључујући вршњачке програме и боље односе у школи;

(б) обезбеди инклузивно образовање за сву децу са посебним потребама у редовним школама;

(в) Гарантује упис ромске деце у редовна одељења у основним школама, уместо у школе или одељења за децу са посебним потребама;

(г) Смањи стопу напуштања основног образовања ромске деце и да предузме ефикасне мере како би Роми похађали школе и повећали похађање наставе у средњим школама кроз афирмативне акције, као што је додела стипендија и обезбеђивање уџбеника.

Комитет за права особа са инвалидитетом

27(14) Комитет подстиче државу чланицу да појача напоре на деинституционализацији деце, посебно оне са менталним и/или психофизичким сметњама, да спречи нова смештања деце млађе од три године у институције, и да осигура ефикасније пребацивање дечака и девојчица из институција у породице. Препоручује са да држава чланица у прелазном периоду обезбеди деци са инвалидитетом довољан ниво интервенција и подстицања развоја у раном детињству, да покрене образовне програме за запослене у институцијама и да развија ефикасне услуге неге у оквиру заједнице за ону децу која напуштају институције.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.3 До краја 2030. обезбедити једнаку доступност јефтиног и квалитетног техничког, стручног и терцијарног образовања, укључујући универзитетско, за све жене и мушкарце.

6 May, 2020

55.Б. Акциони план за инклузивно образовање није усвојен.
Према подацима Министарства просвете за школску 2020/2021, у основним школама се по ИОП1 образовало 8 721 ученик, а по ИОП2 програму се образовало 6 565 ученика. У истом периоду у средњим школа се по ИОП1 образовало 590 ученика, а по ИОП2 1 817 ученика. Када говоримо о школама за ученике са сметњама у развоју за основно и средње образовање у току школске 2020/2021, 308 ученика похађало је програм по ИОП1, а 4 613 ученика по ИОП2.
Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце.
Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро сва деца школског узраста (99%) током епидемије КОВИД-19 имала су приступ учењу на даљину (школским садржајима преко телевизије и интернета, комуникацији са наставником путем телефона и интернета итд.) и користила су учење на даљину (98%). Деца из рањивих група су у мањој мери била укључена у наставу на даљину, тако је само 83% деце припадника ромске националне мањине било укључено у наставу на даљину. Према подацима Ужичког центра за права детета, примењени модел учења током КОВИД-19 оставио је многу деца изван образовног процеса. То је углавном било због недостатка ресурса потребних за учење на мрежи/на даљину, као што су дигитални уређаји (таблети, рачунари, ТВ), приступ Интернету и/или ТВ сигналу или због недостатака електричне енергије уопште. Таква је била ситуација са децом која вец́ припадају најугроженијим породицама, децом која живе у руралним деловима, а посебно ромском децом која живе у нехигијенским насељима. Ужички центар за права детета покренуо је прац́ење овог процеса у 30 основних школа са скоро 27.000 деце уписане из 18 различитих заједница (узорак није био репрезентативан, али је био довољно велик) током марта-маја 2020. године и потврдио неких 1.250 (4,6 %) деце која нису имала било какав приступ организованом учењу на мрежи/на даљину. Додатних 3.500 (13%) деце имало је само делимичан приступ – имала су ТВ и могла су да прате предавања, али нису могла да добију и да раде на задацима који су захтевали рачунар и/или Интернет.
Проблемом приступа бавило се Министарство просвете и ОЦД, обезбеђујуц́и рачунаре/таблете и приступ Интернету. Тако је у оквиру пројекта „Премошћавање дигиталног јаза у Србији за најугроженију децу“, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом реализована донација 1890 таблета, 310 лаптоп рачунара за 30 најугроженијих школа у којима се образују ромски ученици и донирано је 250 лаптопова за све ромске педагошких асистената.
Међутим, питање квалитета онлајн / даљинског образовања било је далеко сложеније. Учење на даљину за децу у основној школи подразумевало је емитовање унапред снимљених часова преко националне телевизије уз подршку директне комуникације наставника и деце путем алата за учење на мрежи који су коришц́ени за задатке. Комуникација кроз унапред снимљене часове је једнострана и иде само у правцу од наставника до детета. Деца нису у стању да постављају питања и активно учествују у образовном процесу. Директна комуникација између деце и наставника путем алата за учење на даљину дизајнирана је да превазиђе ове недостатке. Међутим, показало се да тај начин није успео да обезбеди побољшану комуникацију, размену и сарадњу, како на нивоу „деца - деца“, тако и на нивоу „наставник - дете“. Даље, приступ који је заузело министарство није узимао у обзир индивидуалне потребе. Деца којима је била потребна додатна подршка у учењу, а која раде према индивидуалном образовном плану, остала су без те подршке. Није било активности које би замениле ваннаставне активности или групних задатака који се односе не само на курикулум.
Имајући у виду да према Уставу РС слобода изражавања националне припадности није обавезна, те стога родитељи нису у обавези да се изјашњавају о својој националној припадности. Сходно томе, установе образовања и васпитања не прикупљају податке према националној припадности. Додатно, прикупљање података по националној припадности може бити карактерисано и као дискриминација. Даље, не прикупљају се раздвојени подаци о деци, ученицима и одраслим полазницима по основу националне припадности или инвалидитета.
Према подацима Министарства просвете, годишње буде уписано око 2.000 ученика ромске националности, Током школске 2020/21. уписано је 120 ученика, повратника по споразуму о реадмисији.
Током школске 2017/18 године у систему образовања и васпитања било је укључено око 600 деце из мигрантске популације. За неке ученике настава је организована у прихватним центрима и центрима за азил. Наредних година се бележи пад броја деце и ученика, што се може објаснити мањим бројем миграната у Србији, посебно у периоду пандемије. Не постоје тачни подаци о броју ученика миграната за школску 2020/21, али према процени Министарства просвете образовањем је обухваћено око 85% мигрантске популације.
И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем.
Акциони план за инклузивно образовање још увек није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.
Није доступан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Буџет Министарства није организован према специфичним областима, већ према нивоима образовања, а инклузија се примењује на свим нивоима.
На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.
У оквиру пројекта „Израда, спровођење и праћење одрживог државног механизма за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности”, 2019. године реализован је конкурс за доделу стипендија. Кроз пројекат ИПА 2014 организована је менторска подршка за стипендисте Ромског едукативног фонда.
У периоду од 2017. до 2021. додељено је 5.419 стипендија за ромске ученике, од чега је било 65% девојчица. Више стипендија, око 1.200, је додељено током 2019/20. и 2020/21. године.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

55.Ц. Нема података о укупном броју реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју, иако су обуке доступне. Национални извештај о инклузивном образовању, из 2020. године, показује да је током 2016/17. и 2017/18. било организовано 57 програма из области рада са децом којој је потребна додатна подршка у образовању, што је знатно више него пре десетак година када је годишње било организовано само 12 оваквих програма.
Током 2021. године одржано је преко 500 обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју. Обукама је присуствовало преко 12.000 учесника. Поред тога, реализовано је преко 100 обука за запослене у образовним институцијама за рад са децом из осетљивих група, од чега се велики број обука бавио темом инклузије. Највише, тачније 23 пута, је реализована обука наставника и стручних сарадника у основним школама за пружање подршке школама у функцији развоја квалитета инклузивног образовања и унапеђивања културе вредновања.
У Србији не постоје обједињени подаци о деци са сметњама у развоју, нити о њиховој (не)укључености у васпитно-образовни систем. Иако су Законом о основном образовању и васпитању из 2013. године била укинута специјална одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом у основним школама, измене овог закона из 2017. године дозвољавају формирање посебних одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом као један од видова сегрегације.
У односу на 2015. годину када је било ангажовано 178 педагошких асистената, Министарство просвете је у оквиру секторске буџетске подршке 2018. године повећало број педагошких асистената. Последњих година је ангажовано око 260 педагошких асистената од чега се већина финансира се из буџета РС, а 40ак из буџета локалних самоуправа. У школској 2021/22. години први пут је један асистент радио у средњој школи.
Правилником о педагошком и андрагошком асистенту прописано је да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у предшколској установи и основној и средњој школи, у складу са потребама деце, а такође пружа помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Опис посла и задаци педагошких асистента могу се поделити у три групе: (1) ангажовање у наставним и ваннаставним активностима, што укључује пружање додатне подршке деци и ученицима у складу са њиховим потребама, помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна образовна подршка, пружање подршке у реализацији диференцираних активности за конкретне ученике или за групу ученика, рад са децом са којом се ради по индивидуалном образовном плану, и пружање подршке у организовању активности које ће помоћи деци којој је потребна додатна подршка да се успешније укључе у школске и ваншколске активности са другом децом и да буду успешнија у учењу; (2) сарадња са дететовом породицом, што укључује подстицање породица да уписују децу у предшколску установу и школу, осигуравање редовности похађања припремног предшколског програма и школе, подршке родитељима у контакту са школом, пружање информација о породици и породичном окружењу из кога дете долази, мотивисање родитеља и подизања свести родитеља о значају образовања, и (3) остваривање сарадње са локалном заједницом, што укључује сарадњу са локалном управом и релевантним институцијама у циљу заступања права деце и решавања њихових конкретних проблема, као и остваривање сарадње са медијима у циљу повећања њихове осетљивости за инклузивно образовање и за промоцију права на образовање.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

55.Д. Подаци о броју образовних установа нису представљени по срединама у којима се налазе (урбане, руралне), већ се прикупљају збирно. У школској 2021/22. години програм предшколског васпитања и образовања организован је у 463 предшколске установе (163 државне и 300 приватних), 2 853 објекта (2 429 државних и 424 приватна). На почетку школске исте године радило је 3 219 редовних основних школа, 1 135 матичних и 2 084 издвојених одељења, од којих је 19 приватно. У исто време постоји 555 установа средњег образовања, од којих је 59 приватно. У оквиру 24 универзитета се налази 187 установа и сви су у урбаним срединама. Према подацима који су објављени на сајту Министарства просвете на почетку школске 2023/2024 образовни рад се одвија у 554 предшколске установе, 1271 установа основног образованаја, 577 установа средњег образовања и 187 установа високог образовања.
Нису доступни подаци о броју наставника у руралним срединама, већ само збирни подаци за целу територију Србије. На почетку школске 2022/23. године, у Србији је било 43.250 наставника у редовним основним школама, од којих је 27.360 било ангажовано на пуно радно време. Према подацима који су објављени на сајту Министарства просвете на почетку школске 2023/2024 године укупно је запослено 68.881 запослених, али није наведено на којим позицијама. У школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, на почетку школске 2020/21. године било је укупно 2.016 наставника, од којих је 1.433 било ангажовано на пуно радно време.
На почетку школске 2020/21. године, наставу је похађало укупно 510.576 ученика, 459.305 у матичним школама и 51.271 у подручним, издвојеном одељењима. Према подацима који су објављени на сајту Министарства просвете на почетку школске 2023/2024 године 542.991 ученика је укључено у основно образовање.
У одређеним удаљеним руралним срединама, настава у подручним школама организована је у „комбинованим одељењима“ у којима у једном разреду наставу похађају деца која су на различитим годинама школовања. Јасно је да процес образовања у таквим одељењима представља изазов и да је слабијег квалитета него у уобичајеној структури одељења. Као један од главних и најчешћих разлога раног напуштања школовања деце у сеоским срединама јесте недоступност образовних институција било због непостојања школа или јавног превоза до школе.
Податак о броју затворених школа није доступан. Међутим, Министарство просвете наводи да је мрежа основних школа већ годинама неприлагођена демографским кретањима који се огледају у значајном смањењу броја ученика, те да је за само четири године број ученика у редовним основним школама смањен за 5,5%.
Током 2021. године, затворено је 6 основних и ниједна средња школа.
Нису доступни подаци о броју ученика у руралним срединама.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

55.Е. Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Према подацима МИЦС-а 2019. припремни предшколски програм је похађало 76,8% деце из ромских насеља. Као разлоге за непохађање обавезног припремног предшколског програма 31,5% родитеља наводи да нису знали да је похађање обавезно, а 27,7% наводи превисоке трошкове (превоз, књиге, одећа). Даље, 2019. године је било 80,8% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације је 96,4%), а 85,4% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 90%), док је само 63,7 % деце ромске националности завршило основну школу (код опште популације је 99,5%). Стопа преласка у средњу школу износи свега свега 52,6% када су у питању деца ромског порекла (код опште популације је 95,2%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Укупно 34% младих жена које имају између 15. и 19. година из ромских насеља је током 2019. године било удато или су живеле у ванбрачној заједници, али тај показатељ расте на 41% код жена из најсиромашнијих домаћинстава. Подаци Министарства просвете од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%. С друге стране, у извештају Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама за 2019. годину наводи да само 67% ромске деце заврши обавезно образовање у поређењу са 96% неромске популације.

У Извештају Европске Комисије за 2023. годину се наводи да само 28% деце која живе у ромским насељима упише четворогодишњу средњу школу, а само 61% ученика заврши средње школу, у поређењу са 98% деце у општој популацији. Стопа завршавања школе је најнижа за девојчице из ромских насеља (49%). Такође, приметан је проблем сегрегација у образовању. Ромски ученици су и даље значајно заступљени у специјалним школама и одељењима.
Према подацима добијеним у Истраживању о ромским домаћинствима у неформални насељима које је спровео ЦИМ и које је објављено 2023. године 67% деце редовно похађа школу, 12% нередовно похађа школу, 8% не похађа школу, док 12% уопште није уписано у школу. У 23% домаћинстава барем једно дете је понављало разред ,а у 14% најмање је једно дете потпуно испало из образовног система.
У сарадњи са Тимом за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Републике Србије припремљена је интернет платформа за базу у којој ће бити прикупљени подаци о раду педагошких асистената који раде са ромском децом и ученицима. Податке о образовним постигнућима ромских ученика у базу ће уносити педагошки асистенти најмање два пута током школске године.
Није доступан податак о постојању програма за рад са наставницима и наставним особљем који треба да их оспособи и оснажи за спровођење наставе усмерене ка упознавању културе Рома и промоцији интеркултуралности међу децом укљученом у систем образовања.
На сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања може се наћи неколико обука намењених запосленима у образовању: Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура; Свако дете је важно – подршка ромској деци за успешно школовање; Како приступити теми страдању Рома током Другог светског рата и антициганизму у данашњем друштву. Осим тога, на листи програма од јавног интереса налази се програм који је одобрен 2020. године „МОДУЛ 3: Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности за стицање компетенција за 21. век”.
Нема податка о укупном броју обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома, као ни колико је наставника и наставног особља прошло кроз те обуке, али се неке од наведених обука организују у просеку 2 пута годишње.
Изборни предмет „Ромски језик са елементима националне културе“ уведен је у систем образовања 2016. године, а услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика. Министарство просвете одобрило је да се у Каталог уџбеника на језицима националних мањина за школску 2018/19. уврсте уџбеници за ромски језик са елементима националне културе.
Министарства просвете је уз учешће Националног савета ромске националне мањине израдило нове програме наставе и учења за изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе за све разреде основне школе. Штампана су 4 уџбеника за прва четири разреда и налазе су у каталогу уџбеника на језицима националних мањина за предшколско, основно и средње образовање и васпитање за школску 2020/21 годину.
У школској 2018/19. години 2.860 ученика у 74 школе је изучавало Ромски језик са елементима националне културе, док је њихов број у наредним годинама смањен - око 2.500 ученика у 68 школа је изучавало овај предмет.
Школски програм није адаптиран ромској култури, односно није контекстуализован на начин којим се подржава разумевање културне разноликости и њеног доприноса мутикултуралном друштву. Наставницима је препуштено да наставу о одређеним важним садржајима (нпр. историја) спроводе без конкретних упутстава да настава треба да доведе до развијања интеркултуралних компетенција ученика, њиховог упознавања са припадницима различитих етничких или националних група и доприноса међусобном уважавању и поштовању.
Није доступан податак о броју спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома.
На почетку школске 2021/22. године уписано је, на основу афирмативних мера за ученике ромске популације, 3 354 ученика ( 1 947 ученика припадника ромске националне мањине и 1 407 ученика социјално угрожених припадника ромске националне мањине) у први разред средње школе, док је у ранијим годинама тај број био око 2000 ученика и око 55% чиниле су девојчице.
Не постоје доступни подаци о броју ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције. Више од 65% ученика уписаних путем афирмативне мере су уједно и корисници стипендија и имају менторску подршку, те завршавају средње образовање.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

55.Ф. Највеће замерке на рад интерресорних комисија тичу се управо финансирања препоручених мера подршке, које често није обезбеђено. Према подацима Заштитника грађана из 2018. године, већина општина обезбеђује услуге које препоручују интерресорне комисије, међутим, има и општина које услуге не обезбеђују уопште или обезбеђују само неке. У пракси се уочава и да интерресорне комисије често свесно пропуштају да препоруче одређене мере подршке, имајући у виду да за њих не постоје финансијска средства.
Према расположивим подацима, укупно је 136 општина у којима активно ради интерресорна комисија, а општине финансирају мере додатне подршке из своје надлежности.
Није доступан целовит податак о броју деце која су по мишљењу интерресорних комисија остварила право на мере додатне подршке. Зна се да су сви ученици који су похађали наставу по ИОП2 током школске 2020/21. остварили подршку према мишљену интерресорне комисије. У основним школама било је 8.721 ученика, а у средњим 1.817.
Нема јединственог податка о броју стручњака који се баве индивидуалним потребама ученика у складу са препорукама интерресорних комисија. Стручњаци који пружају индивидуалну додатну подршку ученицима су стручни у различитим областима, те се трајање и учесталост њихове подршке разликује. Сваке године више од 2.000 ученика има додатну подршку од стране запослених у школама са сметњама у развоју.
Према истраживању Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у 2018. години на пословима додатне подршке деци и ученицима у редовним основним и средњим школама било је ангажовано 373 дефектолога у 436 образовних установа, од чега је 14 дефектолога било ангажовано у 73 предшколске установе, њих 222 у 354 основне школе и 8 дефектолога је радило у 9 средњих школа. Овим видом додатне подршке обухваћено је 2.571 деце и ученика. Највећи број обухваћених услугама додатне подршке су ученици основних школа (1.874 - 72,88%). Деца предшколског узраста, која добијају додатну подршку од стручњака из „специјалних” школа чине петину од овог броја (686 - 26.70%), док је број ученика средње школе готово занемарљив (11 - 0.42%).
Механизми за решавање индивидуалних потреба ученика углавном постоје, али у пракси нису једнако доступни у свим општинама, најчешће због недостатка финансијских средстава.
Истраживање које је реализовала Стална конференција градова и општина показује да су услуге и права која се најчешће финансирају из буџета локалних самоуправа: услуга лични пратилац деце; превоз и смештаја ученика са сметњама у развоју и регресирање трошкова боравка у предшколској установи за децу из социјално осетљивих група, финансирање ужине ученика у основним школама и услуга дневног боравка.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

55.Г. У школској 2022/23. години било је 385 предшколских установа (158 државних и 227 приватних). Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја; у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа; тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.
Предшколско образовање похађа само 27% деце из руралних подручја. У најразвијенијим општинама у необавезну старосну групу (0,5-5,5 година) уписано је двоструко више деце него у најмање развијеним општинама. Обухват деце обавезним припремним предшколским образовањем током 2021/21. је 96,4%. У Извештају Европске Комисије за2023. годину је истакнуто да само 7% ромске деце до 5 година похађа предшколску установу, у поређењу са 61% у општој популацији.
Корисници социјалне помоћи имају право на ослобађање од плаћања накнаде за боравак детета у предшколској установи.
У предшколске установе у школској 2022/23 уписано је 101.195 деце у јавне установе, док је 16.014 уписано у приватне установе. Подаци за школску 2020/21. показују да је због попуњености капацитета предшколских установа 5.297 деце остало без места у предшколској установи, а да је 9.562 деце уписано преко норматива.
Постоје обуке за васпитаче у предшколским установама, а према подацима Завода за унапређење образовања и васпитања, у периоду од децембра 2021. до априла 2022. године је реализовано 130 обука за васпитаче и стручне сараднике у предшколским установама.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

28)(57)(А) – 1 Развијени формулари и упитници прилагођени деци

(28)(57)(А) – 2 Израда подзаконског акта којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње и раздвојене деце

(28)(57)(А) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу који је додатно обучен за рад са децом и може да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу

(28)(57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил као и прихватним центрима обучени су да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у Републици Србији

(28)(57)(А) - 5 Постојање довољно одрживих ресурса за системско препознавање и процену посебних потреба сваког детета без пратње

(28)(57)(А) - 6 Број деце без пратње и раздвојене деце која су у поступку азила имала правног заступника у односу на укупан број деце без пратње и раздвојене деце у поступку азила

(28)(57)(А) - 7 Број службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце

(28)(57)(А) - 8 Одлуке у поступку азила доносе се уз поштовање најбољег интереса детета и других процесних гаранција које произлазе из Конвенције о правима детета, а које су јасно назначене у одлукама

(28)(57)(Б) – 1 Број деце тражилаца азила на смештају у хранитељским пои раздвојене децеродицама и другим адекватним смештајним капацитетима социјалног типа

(28)(57)(Б) – 2 Развијене специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима

(28)(57)(Б) – 3 Број деце са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима корисника специјализованих услуга

(28)(57)(Б) – 4 Број социјалних радника и број деце по социјалном раднику којима је постављен старатељ у односу на минималне стандарде

(28)(57)(Б) – 5 Број обучених хранитељских породица које могу да воде адекватну бригу о непраћеној и раздвојеној деци

(28)(57)(Б) – 6 Постојање засебних смештајних центара социјалног типа за децу без пратње са обученим особљем за рад са децом и стално присутним социјалним радницима

(28)(57)(Ц) – 1 Креирани и дистрибуирани информативни материјали у свим центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и другде, са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима

(28)(57)(Ц) – 2 Успостављен формализован протокол о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези питања која су од значаја за заштиту деце без пратње од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица

(28)(57)(Ц) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу, у центру за азил и другом објекту намењеном за смештај тражилаца, за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима и њихово упућивање на Центар за заштиту жртава трговине људима и друге релевантне службе за заштиту

(28)(57)(Ц) – 4 Број случајева деце без пратње и раздвојене деце који су пријављени Центру за заштиту жртава трговине људима и другим релевантним службама за заштиту

28(57)(Д) - 1 Број малолетних странаца за које су донета решења о враћању и број малолетних странаца за које су донета решења о отказу боравка и забрани уласка у Републику Србију

28(57)(Д) - 2 Број деце која су ушла у поступак реадмисије

28(57)(Д) - 3 Број деце која су се добровољно вратила у земљу порекла

28(57)(Д) – 4 Постојање јасних процедура о упућивању деце за коју се може разумно претпоставити да су у потреби за међународном заштитом на поступак азила и олакшавање приступа поступку на целокупној територији укључујући и границе

28(57)(Д) – 5 Приликом процене опасности од протеривања узимају се у обзир специфични облици прогона и опасности од изложености озбиљној неправди који су искључиво везани за децу (child-specific forms of persecution) у складу са смерницама УНХЦР и Комитета за права детета

28(57)(Е) – 1 Постојање процедурe за утврђивање статуса апатрида (statelesness determination procedure)

28(57)(Е) – 2 Доношење подзаконског акта којим се на јасан и детаљан начин прописује поступак стицања српског држављанства за децу родитеља чије је држављанство непознато, који немају држављанство, или због основаног страха од прогона не могу да се служе својим држављанством нити да комуницирају са својом државом

2 Sep, 2020

57.А. Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.
Није израђен подзаконски акт којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње. У недостатку јасних процедура, у пракси се узраст утврђује искључиво на основу изјаве лица службенику Министарства унутрашњих послова или лекару. Опасности од таквог начина утврђивања узраста су бројне, те је могуће да одрасла лица изјаве да су млађа од 18 година и буду смештена у објекте који су намењени за смештај деце или да деца без пратње изјаве да су старија од 18 година и да на тај начин остају без могућност да добију потребну заштиту.
И даље не постоји особа која је обучена за рад са децом избеглицама и мигрантима, која је стално присутна у свим полицијским станицама и на сваком граничном прелазу, која може ефективно да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе и да сноси одговорност у том погледу. Поступање са непраћеном децом није уједначено на целој територији Србије. Управа граничне полиције наводи да уколико се приликом вршења редовних активности у регионалним центрима и станицама граничне полиције јави потреба поступања према малолетним лицима без пратње, ангажују се полицијски службеници који су обучени и поседују сертификат за рад са малолетницима или се обезбеђује присуство представника надлежног ЦСР.
Запослени у центрима за азил и прихватним центрима, а посебно у онима које је КИРС наменио за смештај непраћене или раздвојене деце, углавном су обучени да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у РС.
С обзиром на велики број штићеника за које су задужени старатељи, стиче се утисак да они често немају довољно времена и капацитета за препознавање и процену посебних потреба сваког детета. У пракси се и даље дешава да једна особа буде задужена као старатељ десетинама непраћене или раздвојене деце која бораве у истом центру.

Тим Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сачињен од 60 професионалаца (старатеља, водитеља случајева, теренских радника, васпитача итд.) који је радио са избегличко-мигрантском популацијом престао је са радом у фебруару 2023. године. Уз помоћ другог донатора, након кратке паузе, тим Министарства наставио са својим активностима, али у знатно мањем обиму, покривајући само територију Прешева, Бујановца, Шида и Београда (Крњача). У септембру је поново оформљен тим од 24 запослена који је почео са активностима у октобру 2023.У периодима када није било старатеља и водитеља случајева које раде са децом избеглицама и мигрантима, све организације које раде са непраћеном и раздвојеном децом добиле су инструкције да директно контактирају ЦСР у којима је дете идентификовано да упуц́ују на старатељство и вођење случајева. Таква пракса се досад није показала као довољно ефикасно решење, с обзиром на то да су ЦСР у РС генерално преоптерећени послом и другим случајевима из своје надлежности, док велики број запослених још увек нема искуства у раду с децом мигрантима и тражиоцима азила.

Није доступан податак о тачном броју раздвојене деце и деце без пратње која су у поступку азила имала правног заступника. Према искуству правних заступника Београдског центра за људска права, велики број раздвојене деце и деце без пратње не желе да траже азил у РС, већ имају план да наставе свој пут ка другим европским земљама.
Није било могуће добити податак о броју службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце, али је искуство запослених у Београдском центру за људска права, који су присуствовали подношењу захтеву за азил и усменим расправама, да је комуникација службеника Канцеларије за азил другачија када су у питању деца, у односу на комуникацију са пунолетним тражиоцима азила. Службеници су били више благонаклони и стиче се утисак да су сензитивисани за разговор са децом.
Према Закону о азилу и привременој заштити, приликом одлучивања о основаности захтева за азил, Канцеларија за азил прикупља и разматра све релевантне чињенице, доказе и околности, узимајући у обзир положај и личне околности тражиоца азила, укључујући његов пол и узраст. Поред тога, води се рачуна о специфичној ситуацији лица којима су потребне посебне процесне или прихватне гаранције. Међу тим лицима налазе се малолетна лица и малолетна лица без пратње.
Ипак, у пракси се десило да Канцеларија за азил донесе решење којим је одбијен захтев за азил непраћеном дечаку од 16 година. Након поднешене жалбе, Комисија за азил је утврдила да Канцеларија за азил ни на који начин није поткрепила своје образложење да је донета одлука у најбољем интересу детета и да се захтева да у поновљеном поступку размотри све околности које су од значаја за примену начела најбољег интереса детета. Канцеларија за азил још увек није донела ново решење.

20 Nov, 2023

Није испуњено

(28)(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.

(28)(57)(А) - 2 Нису израђени

(28)(57)(А) - 3 Нема целовитих података

(28)(57)(Б) - 1 До средине 2017. године, на хранитељском смештају је било 21 дете. Само у 2017. години троје деце без родитељске пратње из Пакистана и Авганистана (два дечака и једна девојчица) било је смештено у хранитељску породицу, при чему је то остварено само на територији Београда. Смештаји су трајали од два до шест месеци, а деца су била узраста једне, пет и десет годинa.

(28)(57)(Б) - 2 Нема развијених специјализованих услуга

(28)(57)(Б) - 3 Нема развијених специјализованих услуга.

(28)(57)(Б) - 4 У току 2017. године донето је 758 решења о привременом старатељству, при ћему је 708 дечака и 77 девојчица стављено под привремено старатељство - нису доставили број старатеља и број водитеља случаја за 2017. годину. Подаци Градског центра за социјални рад у Београду показују да је у првом тромесечју 2019. године један старатељ бринуо о најмање 27 деце, односно да су само два водитеља случаја радила на случајевима 355 деце.

(28)(57)(Б) - 5 У току 2017. године на листи се налазило 12 породица на територији Војводине и 14 појединачних хранитеља са територије града Београда. Исте године је Центар за породични смештај и усвојење Београд, у сарадњи с међународним организацијама International Rescue Committee и Save the Children, обучио преко 90 хранитеља за бригу о непраћеној и раздвојеној деци у ситуацији миграције.

(28)(57)(Б) - 6 Постоје засебне радне јединице за смештај стране деце без пратње у оквиру постојећих институција у оквиру система социјалне заштите, али се оне не могу сматрати адекватним због тога што је њихова основна намена ресоцијализација деце за изреченом васпитном мером односно старање о деци с менталним инвалидитетом. Крајем 2018. године отворено је реновирано крило Дома за децу "Јован Јовановић Змај" у Београду у које се од новембра те године смештају само непраћена деца.

(28)(57)(Ц) - 1 Не

(28)(57)(Ц) - 2 Нема целовитих података.

(28)(57)(Д) - 1 Нема података.

(28)(57)(Д) - 2 Нема података.

(28)(57)(Д) - 3 До ступања на снагу Закона о азилу и привременој заштити 3. јуна 2018. године, добровољне повратке миграната спроводила је Међународна организација за миграције. Подаци те организације показују да се у току 2017. године, 27 деце вратило у земљу порекла у оквиру програма асистираног добровољног повратка који се спроводио под њеним мандатом, а да је међу том било двоје непраћене деце из Авганистана и Ирана.

(28)(57)(Е) - Нема измене закона.

6 May, 2020

(А) 1 - Пракса Београдског центра за људска права,

(А) 2 - Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal,

(А) 3 - Пракса Београдског центра за људска права,

(Б) 1 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 2 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 3 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 4 - Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 07-00-00230/2019-15, од 22. априла 2019. године, и одговор Градског центра за социјални рад у Београду на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 550-139 од 22. априла 2019. године,

(Б) 5 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 6 -Пракса Београдског центра за људска права.

(Ц) 1 - Одговор Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Управе граничне полиције на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 26-1991/18, од 6. децембра 2018. године,

(Ц) 2 -

(Д) 1 -

(Д) 2 - Министарство унутрашњих послова, одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја.

(Д) 3 - Комесаријат за избеглице и миграције РС, Миграциони профил 2017, доступно на: http://www.kirs.gov.rs/media/uploads/Migracije/Publikacije/migracioni%20profil%202017.pdf.

(Е) Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal.

28 May, 2020

Трећи циклус УПР

Комитет за људска права

14(33) Држава потписница треба строго да поштује своје националне и међународне обавезе: (а) омогућавањем доступности приступа формалном поступку за пријаве за азил на свим граничним прелазима, посебно на међународним аеродромима и у транзитним зонама, као и да су све особе које се директно баве избеглицама или мигрантима одговарајуће едуковане; (б) осигуравањем тога да се све пријаве за азил одмах процењују на индивидуалној основи, уз пуно поштовање принципа забране протеривања, као и да одлуке о одбијању могу бити оспорене у суспензивном поступку; (в) уздржавањем од колективног протеривања странаца и осигуравањем објективне процене степена заштите када се странци протерују у „сигурне треће земље”; (г) осигуравањем адекватних услова и унутар и изван прихватних центара за све избеглице и тражиоце азила; и (д) омогућавање постојања протокола за одређивање старости малолетника без пратње и да они добију адекавтно старатељство и третман у складу са најбољим интересима детета.

Комитет за економска, социјална и културна права

28(13) Комитет препоручује држави чланици да избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

28(34) Комитет препоручује држави потписници да се свој деци тражиоцима азила омогући приступ основном и средњем образовању у складу са Законом о азилу.

Комитет против мучења

28(14) Држава чланица би требало да настави и интензивира напоре да омогући приступ брзим и правичним индивидуализованим поступцима азила да би се спречио ризик од кршења начела забране протеривања (non-refoulement).

С тим у вези држава би требало да: (а) обезбеди довољно људских и финанијских и техничних средстава Канцеларији за азил да би овај орган могао да благовремено региструје тражиоце азила, да им издаје идентификационе картице, спроводи индивидуализована саслушања уз помоћ преводилаца, као и да у разумном времену доноси одлуке о захтевима за азил. Држава би требало да кроз нови нацрт закона о азилу отклони ове недостатке, укључујући и прописивање рокова за доношење одлука; (б) успостави и обезбеди примену стандардизованог поступка азила и процедуре за упућивање на међународним аеродромима и у транзитним зонама; (в) гарантује тражиоцима азила приступ независној, квалификованој и бесплатној правној помоћи и преводилачким услугама током поступка азила, као и у прекршајним поступцима и у случајевима када су лишени слободе на аеродрому, како би им се омогућило да оспоре законитост одлука о депортацији и лишењу слободе.

28(15) Комитет позива државу чланицу да обезбеди да се у поступку азила суштински поштује принцип забране протеривања (non-refoulement) , без обзира да ли се држава одредишта сматра безбедном. Држава потписница такође треба да обезбеди потпуну заштиту од протеривања кроз успостављање потребних правних и административних мера заштите и правних лекова у поступцима принудног удаљења и на тај начин гарантује да сва лица којима је потребна међународна заштита неће бити враћена у земљу у којој постоји опасност да буду изложена мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступању, условима прихвата или кажњавању или пак ланчаном протеривању (chain refoulement). Држава потписница треба да успостави и формализоване механизме мониторинга граничног појаса, у сарадњи са Канцеларијом Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и организацијама цивилног друштва, и да предузме снажне мере у борби против злостављања и изнуђивања недокументованих миграната од стране полицијских службеника, што укључује слање јасне и недвосмислене порука да су таква дела неприхватљива и кривично гоњење и кажњавање починилаца.

27(20)(Б) Држава чланица треба да: (а) развије модуле о Конвенцији против мучења у програмима периодичних и обавезних обука полицијских службеника, судија, тужилаца и затворских и имиграционих службеника; (б) омогући редовну обуку о Истанбулском протоколу полицијским службеницима, службеницима Канцеларије за азил, судијама, тужиоцима, затворским чуварима, форензичким лекарима и особљу које ради у прихватним или притворским центрима, укључујући обуку о откривању психолошких трагова мучења и о родно осетљивим приступима, као и да осигурају да смернице из Протокола буду инкорпориране у истрагу случајева мучења или злостављања.

6 May, 2020

57.Б. Број непраћене деце на хранитељском смештају је веома мали, углавном годишње буде смештено једно или ниједно дете. Током 2023. године двоје деце боравило је у хранитељским породицама.
Нису развијене специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте са емоционалним, психијатријским и бихејвиоралним проблемима. Такве услуге углавном пружају међународне и невладине организације (ИАН, ПИН). ЦСР као потенцијалну могућност истичу услуге саветовалишта која пружају психосоцијалну подршку локалном становништву и која би имала капацитет и за пружање специјализованих услуга деци са емоционалним и бихејвиоралним сметњама, али не и психијатријским. Осим тога, постоје дневни боравци за децу и младе са сметњама у развоју, услуге развојног саветовалишта И социо-рехабилитациони клуб за младе. Такође, теренски радници појединих ЦСР пружају услуге психолошког саветовања.
У пракси се догодило да дете, које је боравило у институцији социјалног типа, почело да испољава несоцијалне обрасце понашања и да има озбиљне психичке потешкоће. Након што је дете било хоспитализовано у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, институције социјалног типа углавном нису биле спремне да га приме назад на смештај због недостатка стручног кадра које би могло да се адекватно стара о детету.
Нису доступни свеобухватни подаци о броју социјалних радника који су вршили дужност привременог старатеља непраћеној или раздвојеној деци, као ни подаци о броју деце која су се налазила под старатељством како би се упоредили у односу на минималне стандарде. У пракси се дешава да једна особа врши старатељство над неколико десетина непраћене или раздвојене деце која бораве у једном смештајном објекту. То је било нарочито изражено у местима у којима се налазе центри за азил и прихватни центри које је КИРС наменио за смештај непраћене или раздвојене деце. Тако је на територији Љига, Лајковца и Мионице током 2021. године под старатељство привременог старатеља стављено 425 малолетника без пратње, а дужност привременог старатеља обављале су 2 особе, док је једна вршила дужност водитеља случаја.

Центар у Шиду располаже са капацитетом од 380 места, а у њему је за првих 8 месеци 2023. године евидентирано 1149 страних малолетника без пратње. Највише их је било током августа месеца кад их је у центру боравило 440. Дужност привременог старатеља вршила је само једна особа, док је дужност водитеља случаја обављало 5 запослених стручних радника у ЦСР Шид. Непраћена и раздвојена деца су се око 6 месеци задржавала под старатељством. Најмлађе дете које је боравило у центру имало је седам година, а међу њима биле су само две девојчице. Већина деце која је боравила у ПТЦ у Шиду није била регистрована и није улазила у поступак азила, а велика већина није ни ишла у школу, јер се није дуго задржавала у центру.
Министарство за бригу о породици и демографију је 2022. израдило Правилник о хранитељству. У односу на 2017. годину када је Центар за породични смештај и усвојење Београд, уз подршку партнерских организација, обучио 90 хранитеља за бригу о непраћеној деци мигрантима и избеглицама, број хранитеља се непрекидно смањивао.
Законом о азилу и привременој заштити прописано је да се детету без пратње које је поднело захтев за азил, а које се налази на смештају у центру за азил или прихватном центру, на основу решења органа старатељства обезбеђује алтернативни смештај који може да буде установа социјалне заштите, смештај код другог пружаоца услуге смештаја или породица. У пракси се ретко обезбеђује алтернативни смештај деце, најчешће због ограничених капацитета установа социјалне заштите и неразвијеног система хранитељства, а деца су углавном смештена у центрима за азил. Као прелазно решење, КИРС је за смештање непраћене или раздвојене деце наменио поједине центре за азил. Ниједан од ових центара није установа социјалне заштите нити у њима постоји стручно особље које би могло адекватно да се стара о деци, а непраћена или раздвојена деца се тамо смештају без индивидуалне процене најбољег интереса детета и његових потреба. У мају 2020. године у Центру за азил у Боговађи догодио се инцидент у којем су радници фирме која обезбеђује центар, физички и вербално малтретирали децу. Проблем у пракси представља и то што КИРС мења центре који су намењени искључиво за смештај непраћене деце, без било каквог образложења. Тако је крајем 2022. године за смештај деце намењен центар у Шиду, а пре тога су били центри у Боговађи и Сјеници.
Дом за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду има смештајни капацитет за 10 деце. Ангажовано је 6 васпитача и стручних сарадника. Током 2021. године повећан је капацитет дома у Нишу у коме се смештају страна малолетна лица без пратње родитеља или старатеља, тако да је могуће обезбедити смештај за 15 дечака и 15 девојчица. Међутим, и у Београду и у Нишу се углавном смештају само дечаци, а највећи број њих је из Авганистана. Дом у Водоводској у Београду располаже са 15 места и то 10 места за дечаке и 5 за девојчице о којима брине 6 васпитача. У току 2021. године једино је у овом дому било смештених девојчица.Међутим због већ поменутог проблема са недостатком средстава, престало је и финансирање завода за смештај непраћене деце. У току 2023. године, постали су недоступни капацитети у Заводу за васпитање деце и омладине Београд и Дому за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду. Непраћена деца и њихови васпитачи су само неколико дана раније обавештени о томе да треба да се иселе из ових установа. Без икакве претходне припреме, деца била су приморана да промене место боравка, своје васпитаче, а неки од њих и своје старатеље, што може изазвати додатну трауматизацију и друге неповољне последице по њихов развој.

20 Nov, 2023

Није испуњено

57.Ц. У центрима за азил и другим смештајним објектима, полицијским станицама и у другим службеним местима у којима се могу налазити непраћена или раздвојена деца још увек нису дистрибуирани информативни материјали са прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима. Није познато да ли су надлежни државни органи такве материјале израдили нити да ли су приступили њиховој изради.
Није доступан податак о постојању формализованог протокола о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези специфичних питања која су од значаја за заштиту непраћене или раздвојене деце избеглица и миграната од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица.
Нису доступни подаци који се односе на полицијске станице и граничне прелазе, а већина запослених КИРС-а у центрима за азил и прихватним центрима је прошла потребне обуке за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима. Међутим, обучене особе у центрима имају и низ других задужења, те је упитно колико заиста имају времена да се посвете идентификацији деце која су у опасности да постану жртве трговине људима.
Постоје индикатори за прелиминарну идентификацију жртава који су намењени запосленима у полицији, просвети и систему социјалне заштите, али је једино употреба индикатора за запослене у систему социјалне заштите постала обавезујућа на основу упутства које је издало МРЗБСП 2017. године.
УНИЦЕФ је почетком 2020. године издао публикацију „Како учинити невидљиво видљивим: Идентификација девојчица без пратње и раздвојених девојчица у Србији, Бугарској, Грчкој и Италији”. У оквиру публикације дата је и алатка, односно листа савета намењена радницима на терену како би лакше препознали девојчице без пратње или раздвојене девојчице.
На основу евиденције Центра за заштиту жртава трговине људима годишње буде идентификована једна или две малолетне жртве трговине људима који су страни држављани.

20 Nov, 2023

Није испуњено

57.Д. Од ступања на снагу измењеног Закона о странцима у октобру 2018. године до 2022. године, МУП донело је преко 2000 решења о враћању којима се деци затеченој у незаконитом боравку на територији Србије отказује боравак. Највећи број деце којој је у наведеном периоду отказан боравак пореклом је из Авганистана. Није доступан податак колико те деце је било без пратње родитеља или старатеља.
У истом периоду, у поступку реадмисије било је више од 250 странаца млађих од 18 година. Није доступан податак колико деце је у том поступку враћено у државу порекла или уобичајеног боравишта, а колико поступака је обустављено.
Подаци КИРС-а показују да је у периоду од 2019. до 2022. било 27 деце у програму добровољног повратка у државу порекла.
Закон не предвиђа давање приоритета и ефикасно поступање органа који доноси одлуку о захтеву за азил када је подносилац азила малолетно лице без пратње. Такође, поступак азила по захтеву малолетног лица без пратње не може водити на граници или у транзитном простору и поступак не може бити убрзан.
Осим тога 2018. године МРЗБСП је донело обавезујућу Инструкцију о поступању ЦСР и установа социјалне заштите за смештај корисника у обезбеђивању заштите и смештаја малолетних миграната без пратње.
РС се обавезала на поштовање принципа невраћања у земљу у којој су деца била предмет прогона које проистичу првенствено из међународних људских права, хуманитарног права и права избеглица. Према Закону о странцима током поступка враћања надлежни орган ће имати у виду специфичну ситуацију посебно угрожених лица, породично и здравствено стање лица које се враћа, као и најбољи интерес малолетника. Дете без пратње не сме бити принудно удаљено, осим у случају да је надлежни орган уверења да ће малолетник бити враћен члану породице, старатељу или одговарајућој установи за прихват деце. Међутим, неки од малолетних клијената Београдског центра за људска права су као разлог напуштања земље порекла наводили сукоб са члановима породице, њихово неприхватање и осуду.

19 Feb, 2024

Није испуњено

57.Е. Подаци о апатридији у Србији нису свеобухватни, не постоји посебна процедура за утврђивања статуса апатридије, нити постоји јасан и доступан поступак за утврђивање овог статуса. Према Закону о држављанству РС дете рођено или нађено на територији РС стиче рођењем држављанство РС, ако су му оба родитеља непозната или непознатог држављанства или без држављанства или ако је дете без држављанства.
Према извештају Европске мреже за питање апатридије који је објављен на пролеће 2021. године постигнут је ограничен напредак у решавању проблема апатридије у Србији у периоду 2020-21. Уочени су напори за спречавање и смањење апатридије, али су у пракси и даље присутни проблеми. У пракси, највећи проблем представљају два подзаконска акта због којих деца чији родитељи не поседују лична документа не могу бити уписана у матичну књигу рођених. У том случају, потребно је спровести додатне поступке, као што су одређивање личног имена, накнадни упис у матичну књигу рођених или одређивање времена и места рођења. Сваки од тих поступака је компликован и дуго траје. Овај проблем у највећој мери погађа ромску популацију. У току 2021. године решен је случај дечака из Дољевца који 13 година није имао приступ основним правима јер му није било одређено лично име.
Министарство државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана и УНХЦР су 2022. године потписали трећи по реду Споразум о разумевању. Активности овог споразума усмерене су на окончање глобалне десетогодишње кампање „Ја припадам“ (#Ибелонг) на пољу искорењивања апатридије у Србији. Циљ Споразума је да све три институције уложе заједничке напоре на решавању проблема припадника ромске националне мањине и осталих лица која нису остварила право на упис у МКР као и друга права из личног статуса, са посебним фокусом на упис новорођене деце у евиденције.
У пракси је присутан проблем код деце која се роде на територији РС, а чији су родитељи избеглице или тражиоци азила. Приликом издравања извода из МКР њима се готово увек у изводу уписује држављанство родитеља. То даље прави велике проблеме, јер чињеница је да родитељи више немају никакву везу са државом порекла и не би требало да се обраћају амбасади државе који су напустили.
Није измењен Закон о држављанству РС.

20 Nov, 2023

Није испуњено

59.А. Србија има неопходне законске основе за борбу против дискриминације Рома, али се оне не примењује у довољној мери, а основни услов за унапређење положаја Рома је сузбијање стереотипа и предрасуда. Током 2019. године Повереник за заштиту равноправности је представио извештај о истраживању јавног мњења "Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији". Истраживање је показало да две трећине грађана препознаје да у Србији у значајној мери постоји дискриминација, а њих 50% као најизложеније дискриминацији види Роме. Међутим, није дошло до помака у спровођењу циљаних кампања за спречавање насиља и говора мржње према Ромима, као и за разбијање предрасуда и негативних ставова према Ромима у друштву. Дискриминацију према припадницима ромске националне мањине потврђују честе притужбе Повереници за заштиту равноправности и Заштитнику грађана. Ове независне институције Роме виде као најрањивију и највише дискриминисану групу становништва.
Током 2020. године, због дискриминације на основу националне припадности и етничког порекла поднето је укупно 114 притужби Поверенику. Највећи број притужби поднет је по основу припадности ромској националној мањини (94), што чини преко 82% свих притужби по основу националне припадности и етничког порекла. Нема података колико деце је било дискриминисано током 2020. године, с обзиром на то да Повереник не води евиденцију по критеријумима, већ по личним својствима, односно основима дискриминације. У редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2022. годину наведено је да је претходне године поднето 143 притужбе због дискриминације припадника ромске националне мањине, што чини 87,7% од свих притужби по овом основу.
Међутим, за потребе израде овог извештаја, служба Повереника доставила је податке за период од 1. јануара 2021. године закључно са априлом 2022. године. Укупан број притужби у 2021. години поднет по основу националне припадности ромске деце је 3. Од укупног броја поднетих притужби по овом основу Повереник је донео једно мишљење којим је утврдио дискриминацију, а које се посредно односи и на положај ромске деце. Такође, поступајући по притужби из 2020. године Повереник је донео 1 мишљење којим је утврдио дискриминацију, које се односи на сегрегацију ромске деце.
Поред тога, Посебан извештај о дискриминацији деце Повереника за заштиту равноправности објављен је у децембру 2021. године. У извештају се наводи да је, током трајања пандемије, посебно упитно било остваривање права детета на образовање, као и на адекватне услуге социјалне и здравствене заштите. Деца, припадници ромске националне мањине су били теже погођени мерама за заштиту и превенцију од ширења епидемије, као и друге групе које су у тешком економском положају.
На иницијативу Савета за права детета, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС израдио је 2020. године анализу ''Доступност услуга и мера подршке за децу ромске националности на локалном нивоу'' у области образовања, социјалне и здравствене заштите. Анализа је показала да јединице локалних самоуправа (ЈЛС) још увек немају издвојене податке по националној припадности што отежава праћење мера и приступа ромске деце програмима социјалне интеграције. У одређеном броју ЈЛС услуге социјалне заштите нису довољно развијене и не одговарају на потребе ромских породица и деце. То се посебно односи на саветодавне и социотерапијске услуге и услуге заштићеног становања/смештаја деце.
Почетком 2021. године објављени су резултати истраживања „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“ које је 2020. године спровео Повереник за заштиту равноправности. Истраживање је између осталог показало да највећи број анкетираних Рома, који сматрају да имају лично искуство дискриминације, има осећај да им се ускраћују права и услуге у општини и другим јавним установама (64%), центру за социјални рад (61%) и у поступку запошљавања (60%). Истраживање указује на то да анкетирани Роми сматрају да постоји дискриминација деце ромске националне припадности у школама, јер деца претежно не желе да се друже са њима, и јер их учитељи смештају у задњу клупу.
Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње, односно о броју извршених санкција, броју кривичних пријава и броју процесуираних пријава, већ је те податке потребно прикупљати из различитих извора који користе другачије методологије. Доступни подаци јавних тужилаштава приказују податке о кривичним делима, али не садрже посебно податке из којих би се видело према којој националној мањини су извршена наведена кривична дела. Ти подаци се једино могу видети увидом у конкретни предмет који се води код првостепених подручних јавних тужилаштава, која поступају по тим кривичним пријавама.
Нису доступни подаци о постојању буџетских средстава која су опредељена за решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини. Најчешће се средства која издваја држава користе за пружање неке врсте помоћи Ромима, а не за решавање негативних ставова. Углавном организације цивилног друштва и међународне организације у оквиру различитих пројеката спроводе кампање које имају за циљ смањење предрасуда према Ромима.
У периоду од децембра 2021 до априла 2022. године повереница је реализовала 6 обука на тему појам и облици дискриминације и механизми заштите, на обукама је присуствовало 90 полазника.
Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Један од облика дискриминације може бити и говор мржње, коју закон дефинише као изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин. Међутим, не постоје јасно утврђене, мерљиве и транспарентне мере за спречавање насиља и говора мржње, искључиво, према Ромима.
У мају 2021. године је усвојен нови Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације. Допунама закона проширује се листа личних својстава на којима се заснива дискриминација. Такође, уводе се нови облици дискриминације: полно и родно узнемиравање, навођење на дискриминацију и сегрегација. Сегрегације је дефинисана као сваки акт којим физичко или правно лице раздваја без објективног и разумног оправдања друга лица или групу лица на основу личног својства. Сегрегација се сматра тешким обликом дискриминације.

20 Nov, 2023

Делимично испуњено (до 50%)

29(59)(А) 1 - Није дошло до напретка у спровођењу кампања које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини и других мера за спречавање насиља и говора мржње према Ромима.

29(59)(А) 2 - Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње. Подаци јавних тужилаштава показују да су у периоду од почетка јануара 2011. до 30. маја 2016. године поднесене кривичне пријаве због говора мржње против 216 лица, при чему је у 207 случајева било реч о говору мржње у односу на национално или етничко порекло; говор мржње је у највећем броју случајева био усмерен према Ромима и ЛГБТ особама. У односу на број поднесених кривичних пријава, против 106 лица је подигнута оптужница, а 41 лице је осуђено због кривичног дела говора мржње.

29(59)(А) 3 - Због кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика) у 2016. години пријављено је 38 лица, при чему су из претходне године пренете нерешене кривичне пријаве против 38 лица, те је у току 2016. године у раду било укупно 76 пријава. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика пријављено је у 2016. години 25 лица, а у раду је биле су још кривичне пријаве против 6 лица које су пренете из претходног периода.

У 2017. годину пренети су предмети формирани по кривичним пријавама из 2016. године у односу на 33 особе, тако да су у 2017. години у раду биле пријаве против 83 лица, од чега су пријаве притив 24 лица одбачене. На крају 2017. године, у тужилаштву је остало нерешених пријава против 28 лица, а код других органа су нерешене остале кривичне пријаве против 26 лица. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика у 2017. години пријављено је девет лица, а шест нерешених кривичних пријава је пренесено из претходног периода.

29(59)(А) 4 - Од укупног броја пријава које су обрађиване у 2016. години у односу на кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. Кривичног законика (76), одбачене су 43 кривичне пријаве, против једног лица је захтевана истрага, донето је 14 осуђујућих пресуда и једна ослобађајућа пресуда, 15 пријава било је у обради, а осам пријава је остало нерешено. У односу на кривичне пријаве због дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика, на крају 2016. године одбачено је 25 пријава, а 8 пријава је било на проверама.

У 2017. години донете су осуђујуће пресуде против три лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, од чега је једно лице осуђено на казну затвора, а два лица су осуђена на условну казну. За кривично дело расна и друга дискриминација, од 15 кривичних пријава које су обрађиване у 2017. години, одбачене су четири, донете су осуђујуће пресуде против два лица - затворске казне, а у односу на три лица донете су ослобађајуће пресуде.

3 Feb, 2020

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина).

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска).

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка).

Комитет за људска права

29(11) Држава странка треба да: (а) повећа напоре за промовисање толеранције према припадницима етничких, националних, расних, верских и других мањина, укључујући и припаднике ромске заједнице; и (б) омогући ефикасно спровођење члана 54 (а) Кривичног законика, укључујући обезбеђивање индентификације и благовремене истраге злочина из мржње, процесуирање починилаца и кажњавање одговарајућим санкцијама.

29(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (а) промоцију недискриминаторног приступа могућностима и услугама у свим областима за припаднике ромске заједнице; (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту; (в) сарадњу са интерно расељеним ромским заједницама на развоју одговарајућих трајних решења, укључујући и локалну интеграцију у српско друштво; и (г) предузимање свих неопходних корака за спровођење стратегије за социјалну инклузију Рома.

Комитет за економска, социјална и културна права

29(11) Комитет позива државу чланицу да: (а) интензивира напоре усмерене ка унапређењу равноправности и борбе против дискриминације припадника националних мањина, особа са инвалидитетом, избеглица и интерно расељених лица, укључујући Роме, лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе и друге маргинализоване особе и групе у погледу приступа запошљавање, социјално осигурање, становање, здравство и образовање; (б) систематски примењује Закон о забрани дискриминације и друго релевантно законодавство, као и Стратегију за спречавање и заштиту од дискриминације 2013–2018, да би се спречавала и кажњавала дела дискриминације, водећи рачуна о свим забрањеним основима дискриминације које су садржани у члану 2, став 2. Пакта и разрађена у Општем коментару Комитета бр. 20 (2009) о забрани дискриминације у погледу уживања економских, социјалних и културних права.

29(12) Комитет позива државу чланицу да предузме даље мере како би се превазишла преовлађујућа дискриминација Рома у приступу економским, социјалним и културним правима, укључујући ревизију Стратегије за унапређење положаја Рома како би она боље одражавала специфични положај Рома, као и осигуравање да се национални приоритети о Ромима уредно саопште локалним властима како би се ефикасно спровели.

Комитет за укидање расне дискриминације

29(14) Позивајући се на своје опште препоруке бр. 7 (1985) која се односи на спровођење члана 4. Конвенције, бр. 15 (1993) о члану 4. Конвенције и бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње, Комитет тражи од државе чланице да у наредном периодичном извештају достави статистичке податке, разврстане по националности жртве, који се односе на истражне радње, кривично гоњење, осуђујуће пресуде, санкцијаме и правне лекове за расно мотивисана дела говора мржње и подстицања на расну мржњу. Комитет даље препоручује држави чланици да: (а) осигура да њени закони криминализују подстицање расне мржње, без обзира да ли се подстиче насиље или не; (б) појача мере за ефикасну идентификацију, истрагу и кажњавање лица одговорних за расистички мотивисан говор мржње, укључујући његове писане, говорне и онлајн форме, у складу са општом препоруком бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње; (в) предузме одговарајуће мере за борбу против ширења расизма на Интернету, укључујући блокирање веб страница посвећених подстицању расне дискриминације и мржње, и захтевањем од друштвених мрежа и других веб страница које дозвољавају коментаре на мрежи да прате писања на својим страницама и благовремено уклањају коментаре који садрже говор мржње; (г) снажно одговара на расистичко понашање у спорту, нарочито у фудбалу, што укључује ширење јаких антирасистичких порука на спортским догађајима и брзом применом препорука садржаних у параграфима 56. и 57. извештаја Европске комисије против расизма и нетолеранције за 2017. годину о Србији; (д) повећа напоре усмерене ка информисању и сензибилизисању јавности о недозвољености расно мотивисаног говора мржње и релевантним механизмима за жалбе; (ђ) осигура да политички лидери и наставници активно промовишу међуетничку толеранцију и разумевање.

29(16) Комитет препоручује да држава чланица уложи напоре за спровођење члана 54 (а) Кривичног закона, а нарочито да: (а) обезбеди евидентирање свих пријављених инциденти, истрага, кривичних гоњења, санкција и правних лекова који се односе на злочине расистичке мржње; (б) осигура да се починиоцима изричу санкције сразмерне тежини расистичких злочина мржње и да жртве добију пуну одштету; (в) у оквиру полицијских управа одреди контакт особе за расистичке инциденте, оспособи их за спровођење истрага и обезбеди њихово редовни дијалог са циљним групама, како би се осигурало адекватно пријављивање расистичких злочина мржње.

29(17) Комитет захтева од државе чланице да достави детаљне статистике, разврстане по националности, о броју и природи пријављених расно мотивисаних злочина из мржње, кривичном гоњењу и осуђивању и накнади штете жртвама. Комитет такође тражи статистику о броју таквих случајева који су још увек у току пред Републичким јавним тужилаштвом и пред судовима.

7 Apr, 2020

59.Б НПА није усвојен. С друге стране, Националном стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године предвиђено је неколико циљева са пратећим мерама које се тичу приступа услугама и програмима социјалне заштите деци Ромима. Као циљеви су наведени: унапређење развоја и здравља ромске деце, унапређење приступа квалитетној здравственој заштити без дискриминације, у систему социјалне заштите применити решења која дају предност подршци породици приликом пружања подршке деци у ризику, укључујући и посебну подршку ромској породици, унапредити доступност новчаних давања за децу и породице ромске националности које имају на њих право, са посебним акцентом на новчану социјалну помоћ, туђу негу и помоћ и дечји додатак, и друге мере. У фебруару 2022. године је усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. Године. Заштитник грађана је у сарадњи са невладином организацијом А11 – Иницијатива за економска и социјална права у току 2019. године пратио спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у двадесет локалних самоуправа. Закључак до кога се дошло је да је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња поставила реалне основе, а да су у Акционом плану развијене добре активности за њено спровођење. Међутим, иако се бележи напредак у одређеним областима, уколико се та достигнућа анализирају са становишта остваривања мера и активности које је Влада РС одредила да би се постигло сузбијање сиромаштва Рома и смањивање социјално-економских разлика, резултати су врло ограничени.
У регистру акредитованих програма, који води Републички завод за социјалну заштиту постоји програм обуке „Препознавање и уважавање различитости - културно компетентна пракса у социјалној заштити“ који се односи на културно осетљиву комуникацију и поступање. Осим њега постоји и програм „Подршка унапређењу положаја Ромкиња”, који учесницима омогућује да стекну знања о историји, култури, традицији и обичајима Рома и да их користе у приступу корисницама без дискриминације и предрасуда, као и „Програм професионалног усавршавања у домену пружања културно компетентне праксе”.
Завод за унапређивање образовања и васпитања међу акредитованим програмима има шест обука намењених усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника које се односе на културно осетљиву комуникацију. У каталогу се, између осталог налазе програми „Ни црно ни бело – програм за рад са децом/ младима, против предрасуда, за толеранцију и интеркултуралност“, „Ми и они други“, „Оснаживање наставника и васпитача за препознавање дискриминације и упознавање са механизмима заштите од дискриминације“, као и неколико програма који имају за циљ унапређење комуникационих компетенција запослених у образовним институцијама у циљу стварања толерантне средине за учење и развој детета.
Поред тога постоје обуке за запослене у образовним институцијама за рад са децом из осетљивих група и неке од њих су „Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности у успешном завршетку школе, модул 1; увод у улогу модератора“, „МОДУЛ 3: Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности за стицање компетенција за 21. век“, као и „Свако дете је важно“, која за циљ има подршку ромској деци за успешно школовање, . Ове обуке се организују углавно 2 пута годишње.
Даље, у каталогу Завода за унапређење образовања и васпитања налази се 161 обука чији је циљ развијање компетенција наставног особља за комуникацију и сарадњу. Међу њима се налази обука под називом „Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура“.
Педагошко друштво Србије организује програм „Рад са децом из маргинализованих група“, чији је сагледавање и уважавање културе, традиције и искуства различитих маргинализованих група у наставном процесу.
Нема података о броју стручњака у центрима за социјални рад и у образовним институцијама који су прошли обуке за културно осетљиву комуникацију и поступање. Један од проблема представља то што стручњаци у центрима за социјални рад врло често нису у могућности да похађају доступне обуке, и то због мањка запослених.
Постојећи ресурси у систему социјалне заштите нису адекватни за пружање ефикасне социјалне заштите, међутим, недостаје боље умрежавање система социјалне заштите са другим системима, односно недржавним пружаоцима услуга социјалне заштите. Једна од њих је свакако Свратиште за децу, лиценцирана услуга коју пружа невладина организација Центар за интеграцију младих с циљем унапређивања квалитета живота деце која живе или раде на улици. Иако је препозната Законом о социјалној заштити, средства за финансирање ове важне услуге и даље се не обезбеђују из државног буџета, већ из пројеката међународних организација који немају компоненту одрживости и донација грађана и компанија.
У септембру 2022. године је усвојен Акциони план за период 2022–2024. године за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у РС.
Резултати истраживања „Процена институционалних капацитета јединица локалне самоуправе у области социјалне заштите и остваривања социјалне укључености рањивих група“ објављени су током 2019. године. Узорак су чиниле 31 јединица локалне самоуправе, а истраживање је показало да ниједан нема важећи стратешки и плански документ значајан за процес социјалног укључивања. Осим тога, истраживање је показало да ромске породице најчешће користе право на новчану социјалну помоћ, једнократну новчану помоћ, а значајан број користи и услугу народне кухиње. С друге стране, према истом истраживању, запослени у систему социјалне заштите на локалном нивоу као разлоге за недовољну развијеност услуга социјалне заштите наводе: недостатак финансијских средстава, недостатак кадрова и забрану запошљавања, недовољну информисаност локалних самоуправа о надлежностима у области социјалне заштите.
У појединим градивима и општинама ангажовани су локалних координатора за ромска питања. Међутим, велики број људи није упознат са њиховим радом. Осим њих, у 50 градова и општина постоје мобилни тимови за инклузију Рома чији је задатак обављање теренских посета ромским насељима и пружање подршке и помоћи појединцима и породицама. Истраживање „Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности локалних самоуправа у Републици Србији“ показало је да је већи број услуга доступне једино у већим градовима, док у појединим општинама не постоји ниједна од локалних услуга социјалне заштите.
Треба напоменути и улогу организација цивилног друштва које често имају улогу посредника између ромских породица и институција социјалне заштите.
Један од највећих проблема за приступ мерама социјалне заштите представља то што одређени број Рома нема пријављено пребивалиште. Закон о пребивалишту и боравишту грађана је предвидео могућност утврђивања пребивалишта на адреси ЦСР и то је значајно олакшало приступ мерама социјалне заштите. Међутим, многи корисници и даље нису упознати да ова могућност постоји, а они који знају за то, често имају тешкоће да поднесу захтеве за утврђивање пребивалишта, јер не умеју да напишу такав захтев или су неписмени.
У октобру 2022. године, на снагу је ступио нови Закон о социјалној заштити.

15 Apr, 2024

Делимично испуњено (до 50%)

29(59)(Б) - 1 Национални план акције за децу није усвојен. С друге стране, Националном стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године предвиђено је неколико циљева са пратећим мерама које се тичу приступа услугама и програмима социјалне заштите деци Ромима. Као циљеви су наведени: унапређење развоја и здравља ромске деце, унапређење приступа квалитетној здравственој заштити без дискриминације, у систему социјалне заштите применити решења која дају предност подршци породици приликом пружања подршке деци у ризику, укључујући и посебну подршку ромској породици, унапредити доступност новчаних давања за децу и породице ромске националности које имају на њих право, са посебним акцентом на новчану социјалну помоћ, туђу негу и помоћ и дечји додатак, и друге мере. Заштитник грађана је у сарадњи са невладином организацијом А11 – Иницијатива за економска и социјална права у току 2019. године пратио спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у двадесет локалних самоуправа. Закључак до кога се дошло је да је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња поставила реалне основе, а да су у Акционом плану развијене добре активности за њено спровођење. Међутим, иако се бележи напредак у одређеним областима, уколико се та достигнућа анализирају са становишта остваривања мера и активности које је Влада Републике Србије одредила да би се постигло сузбијање сиромаштва Рома и смањивање социјално-економских разлика, резултати су врло ограничени.

29(59)(Б) - 2 У регистру акредитованих програма, који води Републички завод за социјалну заштиту постоји само један програм обуке који се односи на наведену тематику - Препознавање и уважавање различитости - културно копетентна пракса у социјалној заштити.

29(59)(Б) - 3 Током 2016. године овај програм није био реализован, тако да запослени у центрима за социјални рад нису похађали овај програм.

29(59)(Б) - 4 Током 2016. године програм Препознавање и уважавање различитости - културно копетентна пракса у социјалној заштити није био реализован. Програм је имао две реализације у децембру 2017. године. Наведене обуке су похађали стручњаци радника центара за социјални рад, запослени из домова за децу и младе, домова за старе и геронтолошких центара, као и из тзв. специјалних основних и средњих школа.

(29)(59)(Б) - 5 Нема услуга интегрисаних у систем.

6 May, 2020

30(61)(A) И даље не постоји усаглашена дефиниција деце која живе и раде на улици, прихваћена у свим релевантним институцијама. Сваког априла, поводом Међународног дана деце у уличној ситуацији износе се процене које говоре да у Србији има око 2.000 деце која живе и раде на улици, углавном у великим градовима. Прецизнијег броја још увек нема. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу. Извештаји Републичког завода за социјалну заштиту под називом „Деца у систему социјалне заштите“ из претходних година доносе делимичан увид у број деце у уличној ситуацији и њихов приступ услугама социјалне заштите, међутим, за боље сагледавање овог проблема, подаци који су за сада доступни, нису довољни. У 2016. години од укупног броја деце на евиденцији центара за социјални рад - 202.540, 202 (0,1%) су била деца у уличној ситуацији. У 2017. године, од 201.097 деце на евиденцији, 362 односно 0,18% су била деца у уличној ситуацији, док је у 2018. години било укупно 205.129 на евиденцији, од чега 102 односно 0,05% деце у уличној ситуацији. Извештај за 2019, за разлику од неколико претходних, не нуди могућност обрачунавања тачног броја деце из ове категорије која су била на евиденцији ЦСР. Због недоступности извештаја за 2011 и 2012. годину, није могуће прерачунати укупан број деце улице која су користила услуге социјалне заштите, за десетогодишњи период (2011-2020). У току 2020. године на евиденцији ЦСР је било укупно 187.635 деце, а на дан 31.12.2020. године 155.052 детета. Извештај за 2020. годину приказује податке деце на евиденцији ЦСР према корисничким групама за 2020. годину. Конкретно, деца улице која су на евиденцији ЦСР чине 0.04%. Подаци за 2021 . показују да је услуге лиценцираних пружалаца услуге свратиште користило укупно 405 деце улице. У односу на 2020. годину, долази до умањења за 1%. Чак 96% деце су деца која похађају основну школу и указује да је број деце овог узраста порастао у периоду 2017-2021 за 41,5% (Графикон 3.9). Извештај „Деца у систему социјалне заштите“ за 2021. годину наводи да деца улице чине 0.10% од укупног броја деце која се налазе на евиденцији ЦСР. Услуге лиценцираних пружалаца свратишта користило је 405 деце улице и мање је за 1% у односу на 2020. годину . У 2022, према извештају „Деца у систему социјалне заштите“, услуге лиценцираних пружалаца услуга користило је укупно 340 деце улице (доминирају деца основношколског узраста). Деца улице чине 0,09% од укупног броја деце која су на евиденцији ЦСР (179.802 деце).

У Прихватну станицу Центра за заштиту одојчади, деце и омладине је током 2022. године примљено 20 деце, једно дете са улице.

Подаци добијени од Свратишта за децу и младе града Новог Сада је да је број корисника који је користио услугу Свратишта за децу и младе од јануара до октобра 2022. године 506. У односу на полну структуру, 272 корисника су дечаци, 234 су девојчице.

Имајући у виду опште економске трендове, као и кризу изазвану пандемијом коронавируса, мало је извесно да су деца у уличној ситуацији доживела побољшање животних прилика или унапређење услуга које су им на располагању. Иако најављивана у више наврата током последњих година, још не постоји анализа о деци у уличној ситуацији у Србији.

Истраживање Центра за интеграцију младих спроведено у 28 неформалних насеља у Београду, Правно социјални положај и рањивост породица и деце која живе у неформалним насељима, објављено 2019. доноси увиде о положају деце у уличној ситуацији која често долазе управо из оваквих типова насеља. Оно указује да је свако пето (98 од 487) дете повратника обухваћених истраживањем, укључено у живот или рад на улици, што повећава ризике по здравље, благостање и будућност ове деце. Извештај наглашава да је укљученост у живот или рад на улици, у Београду екстремно ретка међу децом која долазе из другачијих окружења, као и да чињеница да су укључена у живот или рад на улици ову децу ставља у неповољнији положај у односу на другу, чак и самим неформалним насељима.

Центар за интеграцију младих је објавио извештај Имплементација Општег коментара УН ЦРЦ (UN CRC) 21 о правима деце у уличној ситуацији у Србији. У извештају се наводи да је Градски центар за социјални рад у Београду известио да је у 2020. години на територији коју покрива било укупно 16 деце уличној ситуацији. Овај број потврђује проблем који се односи на непостојање дефиниције деце у уличној ситуацији, али и различиту методологију која се примењује када се утврђује број деце у уличној ситуацији. Центар за интеграцију младих води два од три свратишта у Београду. Њихови подаци указују на то да је ово свратиште током 2021. године посећивало 370 деце, узраста од 5 до 15 година. Како стоји у извештају, овај број деце представља минималан број потврђене деце која се налазе у уличној ситуацији у главном граду. Даље, наводи се да је сигурно много више деце на улици у Београду, али нису сви у прилици да користе услуге свратишта. Свратиште за децу и младе у Новом Саду навело је да услугу ове установе у тренутку писања извештаја користи 418 деце на улици. Доступни подаци два свратишта иду у прилог претпоставци да се у Београду и Новом Саду у уличној ситуацији налази више од хиљаду деце. Аутори извештаја додају да се поузданије процене не могу утврдити за остале градове у Србији. Прилози које су послале организације цивилног друштва које раде са децом, између осталог указују да се ситуација разликује широм земље.

Неке од организација су навеле да нема деце у уличној ситуацији у њиховој заједници. На питање каква је њихова процена када је реч о броју деце на улици у Србији које су дале ОЦД су се такође знатно разликовале. Процена се кретала од 2.000 деце, што је уобичајена бројка која се годинама понавља у различитим извештајима до чак 10.000 деце.

Истраживање МДРИ-С (Disability Rights International Mental Disability Rights Initiative) „Заборављена деца Србије “ из јуна 2021. наводи да деца која долазе у прихватилиште за децу жртве насиља у оквиру установе коју су истражитељи посетили, ретко када добијају терапију психијатра (лекове). У периоду боравка деце запослени покушавају да се ова врста лекова искључи уколико је то могуће, уз сагласност лекара. У моменту обиласка и обављања разговора са запосленима поменуто је да у Београду постоји још једно прихватилиште у којем више деце узима терапију за психијатријска обољења. Деца која су смештена у овом прихватилишту долазе углавном из „тешких услова” што подразумева и живот на улици.

23 Nov, 2023

Није испуњено

30(61)(Б) – 1 Није усвојена Национална стратегија.

30(61)(Б) – 2 Протокол је усвојен 2017. али се не примењује.

30(61)(Б) – 3 Није потпуно искључена прекршајна одговорност детета за просјачење.

30(61)(Б) – 4 Нису измењени прописи којима се уређују евиденције.

30(61)(Б) – 5 Нема измена.

30 - 61.Б. Нема промена када је у питању Национална стратегија за заштиту деце укључене у живот и рад на улици - стратегија не постоји. Није израђен ни усвојен Протокол за заштиту деце укључене у живот и рад на улици, сем на нивоу града Београда (израђен у сарадњи са Саве тхе Цхилдрен, 2016. године, али овај документ није могуће пронаћи на сајту Града Београда). Акциони план (2020-2021) за примену Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља, за период од 2020. до 2023. године у више мера предвиђа активности усмерене ка деци у уличној ситуацији (успостављање мобилних тимова, пружање помоћи и подршке, повећање компетенција укључених актера итд.), али још увек није формирана радна група за праћење њеног спровођења. Такође, Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016 до 2025. у циљу 5. предвиђа мере заштите и унапређења положаја деце у уличној ситуацији, кроз развијање локалних протокола за заштиту деце ромске националности која живе и/или раде на улици, организовање подршке за децу која живе и/или раде на улици, обезбеђивање одрживе финансијске подршке за "градске" услуге у заједници, као што су прихватни центри, и слично. Међутим, разуђеност мера по различитим стратешким и акционим документима, отежава праћење спровођења и ефеката мера на унапређење положаја деце у уличној ситуацији.

Када је у питању прекршајна одговорност детета за просјачење, још увек није потпуно искључена, те се млађем малолетнику/ци (14-16 година) може изрећи васпитни налог, док старијим малолетницима/цама могу бити изречене кривичне санкције. Најчешћи облик злоупотребе дечијег рада који се помиње у медијима је просјачење 31%, показује истраживање међународне организације ИЛО, „Извештавање медија о злоупотреби дечијег рада у Републици Србији“ из 2018. године .

Прописи којима се уређују евиденције за утврђивање начина препознавања дечијег просјачења и дечијег рада, и дефинисали индикатори за праћење појаве како би се обезбедило целовито праћење случајева дечијег просјачења, још увек нису измењени. Закон о комуналној милицији, усвојен 2019. године у чл. 28. предвиђа да овлашћења комуналне милиције према малолетним лицима примењују комунални милиционари посебно оспособљени за рад са малолетницима. Заштитник грађана упутио је Министарству унутрашњих послова, 20. априла 2022. године мишљење на План заштите деце у уличној ситуацији у Републици Србији од насиља, занемаривања и искоришћавања. У мишљењу је наведено да је неопходно да се План заштите допуни тако што би се комунална милиција означила као један од кључних органа у спровођењу превенције и заштите деце у уличној ситуацији. Заштитник грађана навео је да је важно одредити улогу комуналне милиције, додатно уз спровођење обавезујућих обука за комуналне милиционере за рад са децом која се налазе у уличној ситуацији. На крају Заштитник грађана указује да комунална милиција треба да буде укључена у поступке превенције и заштите ове деце јер су комунални милицајци надлежни за одржавање јавног реда и мира и како је прописано Законом о јавном реду и миру, узимајући у обзир и чињеницу да је просјачење прекршај.

18 Feb, 2024

Није испуњено

30(61)(Ц) – 1 Нема промена.

30(61)(Ц) – 2 Нема промена.

30(61)(Ц) – 3 Нема промена.

30(61)(Ц) – 4 Нема промена.

30(61)(Ц) – 5 Нема промена.

30(61)(Ц) – 6 Нема промена.

30(61)(Ц) – 7 Нема промена.

30(61)(Ц) – 8 Нема промена.

30 - 61.Ц.

Не постоји свеобухватна база дугорочних програма за подршку и реинтеграцију деце укључене у живот и рад на улици. Само делимично се могу прикупити подаци подељени по врсти пружаоца дугорочног програма (државна социјална установа или организација цивилног друштва). Такође, делимични подаци се могу прикупити о буџетским средствима издвојенима за спровођење тих програма, без икаквог увида у број корисника, ефекте и утицај програма. Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србије омогућава увид у број локалних самоуправа које пружају услуге, на пример, дневног боравка за децу из маргинализованих група, децу из породица у ризику, из сиромашних породици, ургентног смештаја за децу и младе, али из тих података се може видети колико је корисника из категорије деце у уличној ситуацији.

У Републичком заводу за социјалну заштиту акредитован је програм обуке под називом „Деца улице – развој хранитељства за децу која живе и/или раде на улици“. Програм је намењен професионалцима који раде у центрима за социјални рад као водитељи случаја за децу, саветницима за хранитељство, супервизорима, стручњацима запосленим у свратиштима за децу и НВО које пружају подршку деци у уличној ситуацији, хранитељима и будућим хранитељима. Нису доступни подаци о броју стручњака који су прошли ову обуку, као ни о ефектима на њихов рад.

У 115 центара за социјални рад формирани су интерни тимови стручњака који свакодневно раде на збрињавању и заштити деце која живе и раде на улици . Нису доступни подаци о броју и врсти интервенција ових тимова, броју и стуктури корисника, као ни ефектима рада тимова.

До податка о броју деце укључене у програме подршке и реинтеграције (разврстано према узрасту, полу, месту порекла, етничком и социјалном пореклу) се, као и за претходни индикатор, може доћи само парцијално због непостојања свеобухватног прегледа пружалаца услуга подршке, типа програма и сл. Такође, до податка о броју деце укључене у живот и рад на улици корисника услуга смештаја, по врсти услуге, се може доћи делимично, увидом у евиденције пружалаца услуга смештаја за ову категорију деце. Акциони план (2020-2021) за примену Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља, за период од 2020. до 2023. у мери 3.2. Број деце у уличној ситуацији којој је пружена помоћ и подршка, као полазну вредност за 2018. годину наводи бројку од 172 деце у уличној ситуацији. Планирано је да у 2020. помоћ и подршка стигну до 220, а у 2021. до 250 деце. Ако су тачне процене да у Србији има приближно 2.000 деце у уличној ситуацији, онда ће овим Акционим планом, помоћ и подршка доћи до свега 8-12% од укупног процењеног броја такве деце. Такође, начин на који је формулисана ова активност у Акционом плану, онемогућава процену да ли се ради о дугорочној, континуираној подршци, њеној адекватности, а камоли утицају и успешности.

Већ поменути извештај Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србије наводи да су међу корисницима услуге свратиште, девојчице бројније у старосној групи 6–14 година с уделом чак од 71,5%. Податак узнемирава, имајући у виду бројне ризике којима је ова и иначе рањива група, изложена. То су трговина људима, радна експлоатација, принудни бракови и други облици насиља и злоупотребе деце. Посебно је алармантан рекорд који је почетком октобра 2020. забележило Свратиште у Београду – у једном дану, овој организацији обратило се рекордних 112 деце! Претходних година је тај број био између 60-65 у ово доба године. Иако зими, када се иначе бележи скок броја корисника, лоша материјална ситуација погоршана ситуацијом због ЦОВИД-19 очигледно је родитеље ове деце оставила без других извора подршке. Ситуацију погоршава чињеница да је све више корисника узраста од 5 до 15 година, као и изјава да Свратиште просто нема капацитета да одговори на овај број захтева у једном дану, па деца за коју се процени да нису у ургентној потребни бивају замољена да се врате сутра.

Услуга свратишта је доступна у Београду и Новом Саду, док је у августу 2021. године отворено Свратиште за децу улице у Ромском културном центру у Нишу. Свратиште је отворено захваљујући пројекту „На путу ка свратишту“ и планирано је да функционише 10 месеци, што значи да је мају 2022. престаје са радом уколико не пређе у надлежност града Ниша, што је навео директор РКЦ . Нема нових доступних информација о томе шта се десило са свратиштем у Нишу.

До прецизног броја деце укључене у живот и рад на улици која су издвојена из породице, такође није могуће доћи, јер се не наводи довољно прецизно разлог за примену ове мере. Подаци из извештаја „Деца у систему социјалне заштите“ за 2020. године говори о томе да је ЦСР, међу поступцима које је предузео за заштиту деце од насиља (није приказано који поступци у односу на коју врсту насиља), применио мере издвајање детета и ненасилног родитеља из породице у 214 случајева (320 случајева у 2019.), док је само дете било издвојено из породице у 243 случајева (376 у 2019.). Када је у питању заштита деце жртава дечијег рада, Извештај за 2020. годину нема статистику о мерама, услугама и поступцима ЦСР у циљу заштите деце жртава злоупотребе дечијег рада. У 2020. години у ЦСР евидентирано је укупно деветоро деце жртава злоупотребе дечијег рада. Сва деца су ромске националности и била су изложена већем броју штетних или опасних околности или су била укључена у опасне делатности током рада (Графикон 3.14). Као и претходне две године, међу разлозима примене старатељске заштите, у 2020. години, са 63.9% преовлађује лишеност родитеља родитељског права односно пословне способности. Као и за претходни индикатор (броја деце укључене у живот и рад на улици која су издвојена из породице), не може се доћи до прецизног броја јер се експлицитно не наводи разлог (у овом случају просјачење) за примену мере смештања у хранитељску породицу.

Подаци извештаја „Деца у систему социјалне заштите“ за 2021 . године говоре о томе да је ЦСР, међу поступцима које је предузео за заштиту деце од насиља (није приказано који поступци у односу на коју врсту насиља), применио мере издвајање детета и ненасилног родитеља из породице у 175 случајева (214 случајева у 2020.), док је само дете било издвојено из породице у 228 случајева (243 у 2020).

Када је у питању заштита деце жртава дечијег рада, за разлику од Извештаја за 2019. годину, Извештај за 2020. годину, као ни Извештај за 2021. годину, нема статистику о мерама, услугама и поступцима ЦСР у циљу заштите деце жртава злоупотребе дечијег рада. У 2021. години у ЦСР евидентирано је укупно тридесет деветоро деце жртава злоупотребе дечијег рада, што је у односу на 2019. и 2020. годину знатно већи број деце која су се нашла на евиденцији ЦСР (9 деце у 2020, 12 у 2019). Од укупног броја деце , њих 30 је ромске националности, док је троје српске. Сва деца су била изложена већем броју штетних или опасних околности или су била укључена у опасне делатности током рада (Графикон 3.11). ЦСР је током посматраног периода 2021. годину применио мере старатељске заштите за 581 дете (5,8% мањи број деце него у 2020. години и за 19,7% мање када се пореде подаци пре три године). Лишавање родитеља родитељског права је доминантан разлог у односу на остале када је реч о примени старатељске заштите ЦСР.

Оно што се истиче у последњем доступном извештају „Деца у систему социјалне заштите“ за период 2022. године јесте да је идентификовано укупно 16 деце жртава злоупотребе дечијег рада. Овај бројка представља смањење које се понавља у односу на претходно извештавање. Један од проблема јесте праћење броја деце кроз постојеће базе података, с обзиром да се ова деца прате по неком другом основу док је овај други основ деца која су жртве злоупотребе дечиијег рада како наводи извештај „придружени проблем“. Уочава се забрињавајући тренд, који се понавља у односу на претходни извештајни период и то је да је највећи број деце које су идентификоване као жртве деца узраста до 14 година (50%), и то 6 деце.

У периоду 01.01.2022-30.09.2023. кроз три прихватилишне јединице Центра за заштиту одојчади, деце и омладине деца укључена у живот и рад на улици и изложена просјачењу било је на смештају 6 корисника.

Подаци добијени од Свратишта за децу и младе града Новог Сада за период јануар-октобар 2022. године, је да су заступљени следећи облици дечијег рада: 109 корисника сакупља секундарне сировине, сами или са члановима породице; 207 корисника често или повремено проси (паркирање аутомобила, жонглирање на раскрсницама и сл.). Више од 200 корисника је поред горе наведеног радило и на њиви у току сезоне изузетно тешке физичке послове који нису адекватни за њихов психофизички узраст. 56 корисника се изјаснило да није укључено ни у један облик дечијег рада, међутим живе у екстремном сиромаштву, те испуњавају услов да буду корисници свратишта.

Из разлога недовољно прецизног бележења и праћења не може се доћи до податка о уделу деце која су изложена просјачењу у укупном броју деце која су смештена у институционалне облике бриге, као ни о уделу деце која су изложена просјачењу у укупном броју деце која су реинтегрисана у породице. Не постоји израђена евалуација ставова деце о нивоу укључености током процеса одлучивања о смештају у алтернативне видове бриге/реинтеграцију у породице.

15 Apr, 2024

Није испуњено

30(61)(Ц) – 1 Не постоји свеобухватна база дугорочних програма за подршку и реинтеграцију деце укључене у живот и рад на улици. Само делимично се могу прикупити подаци подељени по врсти пружаоца дугорочног програма (државна социјална установа или ОЦД). Такође, само делимични подаци се могу прикупити о буџетским средствима издвојенима за спровођење тих програма.

30(61)(Ц) – 2 До податка о броју деце укључене у програме подршке и реинтеграције (разврстано према узрасту, полу, месту порекла, етничком и социјалном пореклу) се, као и за претходни индикатор, може доћи само парцијално због непостојања свеобухватног прегледа пружалаца услуга подршке, типа програма и сл.

30(61)(Ц) – 3 До податка о броју деце укључене у живот и рад на улици корисника услуга смештаја, по врсти услуге, се може доћи делимично, увидом у евиденције пружалаца услуга смештаја за ову категорију деце.

Пример: (Анализа стања деце улице, 2012.) У односу на укупан број корисника који су боравили у свратиштима од њиховог оснивања према подацима Центра за интеграцију младих из Београда био је 602, у Новом Саду Екуменска организација ЕХО бележи 216 корисника, док је у Нишу према подацима Центра за помоћ деци тај број износио 302. Број корисника у 2011. години био је готово идентичан у Београду (програм Свратишта и Дневног центра имао је 191 активног корисника) и Новом Саду (192), док је у Нишу број корисника био већи и износио је 207. Подаци из јуна месеца 2012. године показују да је у 2012. години број активних корисника, оба програма, у Београду био 214, у Новом Саду број корисника износио је 206, а у Нишу 106. Што се тиче полне структуре корисника ових програма, она сведочи о знатно већој заступљености корисника мушког пола у односу на женски пол, у Београду је тај однос 65% према 35% у Свратишту, 75% према 25% у Дневном центру у Новом Саду 72% према 28% и у Нишу 70% према 30%. Колико је међу корисницима свратишта малолетних лица, прикупљени подаци не указују.

30(61)(Ц) – 4 До прецизног броја деце укључене у живот и рад на улици која су издвојена из породице, такође није могуће доћи, јер се не наводи довољно прецизно разлог за примену ове мере. У току 2016. године ЦСР, као органи старатељства, применили су мере старатељске заштите за 2.756 дете (нови корисници/деца под старатељством). Подаци ЦСР за претходне године указивали су да је најчешћи разлог примене старатељске заштите неадекватно родитељско старање са елементима занемаривања и злостављања деце. У 2016. години доминира разлог «остале околности» за 35,3% деце. С обзиром да Породични закон прописује околности услед којих се примењује мера старатељске заштите, овај податак указује на то да ЦСР или не воде адекватну евиденцију о веома рањивој категорији деце или не достављају РЗСЗ поуздане податке. (Деца у систему социјалне заштите, 2016.)

30(61)(Ц) – 5 Као и за претходни индикатор, не може се доћи до прецизног броја јер се експлицитно не наводи разлог (у овом случају просјачење) за примену мере смештања у хранитељску породицу.

30(61)(Ц) – 6 Удео деце која су изложена просјачењу у укупном броју деце која су смештена у институционалне облике бриге: исто као претходни индикатор.

30(61)(Ц) – 7 Удео деце која су су изложена просјачењу у укупном броју деце која су реинтегрисана у породице: исто као претходни индикатор.

30(61)(Ц) – 8 Не постоји израђена евалуација ставова деце о нивоу укључености током процеса одлучивања о смештају у алтернативне видове бриге/ реинтеграцију у породице.

22 Apr, 2019

31(63)(Б) – 1 Нема промена.

31(63)(Б) – 2 Нема промена.

31(63)(Б) – 3 Нема промена.

31(63)(Б) – 4 Израђене су и усвојене Стандардне оперативе процедуре за жртве трговине људима са посебним освртом на жене и децу жртве (2019.)

63.А. Центар за жртве трговине људима води евиденцију о броју поступака за идентификацију деце жртава трговине људима, на годишњем нивоу, укључујући и податак о броју одбачених пријава, према узрасту, полу, врсти експлоатације, националној припадности, месту порекла. Годишњи извештаји су доступни на сајту Центра (2012-2021).

У 2021. години формално је идентификовано 46 жртава трговине људима, од тог броја 37% жртава је малолетно, док је девојчица 94%. У 2021. највише је случајева деце жртава трговине људима према облику: сексуална експлоатација (35%), следи принудни брак (18%), радна експлоатација (17%), принуда на просјачење и вишеструка експлоатација (12%) као и вршење кривичних дела (6%). Од почетка године, до краја априла 2022. Центар је иденфитиковао укупно 6 жртава трговине људима узраста до 18 година. Облик експлоатације који доминира у 2022. години, посматрајући период прва четири месеци јесте сексуална експлоатација (5) и један случај просјачења. У 2022. години формално су идентификоване 62 жртве трговине људима, и овај број представља повећање од 35% у односу на 2021. годину.

Када је у питању 2023. година, из података који су доступни (период фебруар-септембар 2023. год.) види се да је Центар идентификовао укупно 35 жртве, од чега 20 малолетних жртава, (принуда на брак, принуда на просјачење, принуда на вршење кривичних дела, радна и вишеструка експлоатација), и 15 пунолетних жртава сексуалне експлоатације, принуде на брак, радне експлоатације и принуде на вршење кривичних дела. Две трећине идентификованих жртава (24 од 35) за осам месеци биле су особе женског пола: тринаест девојчица и једанаест жена.

У подацима за фебруар 2022. године наводи се да деца чине 57% од укупног броја идентификованих жртава. Према подацима за март 2023. године просечна старост идентификованих жртава је 14,5 година. Односно деца чине 100% идентификованих жртава. У априлу деца чине 33% од укупног броја идентификованих жртава. У мају просечна старост идентификованих жртава је 17,6 година. У јуну удео деце међу идентификованим жртвама је 50%. У јулу месецу деца чине 100% идентификованих жртава (1 жртва) као и августу 2 жртве). У септембру од 5 идентификованих жртава, троје је деце, односно деца чине 40% од укупно броја идентификованих жртава.

АСТРА је у 2021. години идентификовала 20 жртава трговине људима, укључујући и петоро деце. Најчешћи облик и даље је сексуална експлоатација, жртве, принуда на просјачење 1 жртва и 1 жртва вишеструке експлоатације (сексуална експлоатација и принуда на вршење кривичних дела), док у 2022. години АСТРА броји 2 деце жртве сексуалног искоришцћавања, 2 деце жртве дечијег односно принудног брака, 1 дете жртва вишеструке експлоатације – сексуалне и радне. Девојчице, домаће држављанке, узраста су од 14-17 година (две имају 14, једна 15 и две 17 година), а држава дестинације односно експлоатације је Србија (2), Македонија (1), Аустрија (1) и Косово (1). АСТРА - Тим за подршку жртвама је путем лиценцираног СОС телефона, у периоду од јануара до краја августа 2023. године (8 месеци), обрадио 3169 позива (2363 позива или 75% се односило на позиве у вези са женским, а 25% у вези са мушким корисницима). Стручне раднице Тима за подршку обавиле су 90 излазака на терен, док је 30 корисница/ка примљено у просторијама АСТРЕ ради консултација, планирања услуга и помоћи при писању различитих поднесака институцијама. Закључно са септембром 2023. АСТРА Тим за подршку идентификовао је укупно 18 жртава трговине људима, од чега 11 женског пола (9 жена, 2 девојчице) и седам мушкараца. Жртве су биле изложене радној експлоатацији (9), сексуалној (4), вишеструкој (четири случаја комбиноване експлоатације), и у једном случају, принуди на прошњу.

У периоду 01.01.2022-30.09.2023. кроз три прихватилишне јединице Центра за заштиту одојчади, деце и омладине деца жртве кривичних дела било је на смештају 17 корисника и то у оним случајевима у којима је против учинилаца покенут поступак. Деца која су жртве трговине људима, 4 корисника који су као жртве идентификовани од стране Центра за заштиту жртава трговине људима.

У извештају Центра за интеграцију младих, одговори организација цивилног друштва широм земље на питање колики проценат деце у уличној ситуацији је експлоатисан или су жртве трговине људима, су разнолики. Неки од одговора су да: не знају одговор на ово питање; најмање 70% њих је експлоатисано; сматрају да је велики број деце која су експлоатисана, а нека су и жртве трговине људима; сумњању да постоји јасна статистика; већина деце која се налази у уличној ситуацији; велика већина њих је експлоатисана; велики проценат, сви они су у потенцијалној опасности; док се код неких процена кретала око 30%, код других проналазимо одговор 60% .

Не постоји свеобухватан преглед реализованих програма обуке професионалаца укључених у идентификацију деце жртава трговине људима, на годишњем нивоу, укључујући и број обучених службеника, према институцији, врсти и нивоу обуке. Мноштво обука се спроводи кроз програме институционалне подршке подржане од стране донатора, као и кроз пројекте које финансирају донатори, а спроводе ОЦД, међутим изостанак дубинске анализе о потребама за обуку, типу обука, циљевима, полазницима, онемогућава увид у ефекте оваквих програма на унапређење рада и квалитета услуга. На пример, Мера 1.1. Акционог плана за Стратегије превенције и заштите деце од насиље усмерена је на унапређивање капацитета професионалаца у сектору образовања, социјалне и здравствене заштите, полиције и правосуђа за превенцију насиља над децом. У оквиру те мере, једна од активности је: организовање обука за запослене у образовно-васпитним установама за рад са децом на заштити од различитих облика трговине децом. Акциони план не наводи прецизно нити са којим узрастом деце су планиране обуке, са којим циљевима, у ком трајању и обиму, нити који број деце ће бити обухваћен и у којим деловима Србије. Сличне непрецизности могу се наћи и код других активности. Постоје и примери конкретније наведених активности. У мери 2.3. Унапређивање компетенција професионалаца за заштиту и подршку деци, активност под бројем 2.3.8. предвиђа израдити анализу поступања полиције у случајевима препознавања трговине децом ради вршења кривичних дела. Међутим, с обзиром на то да су као извор финансирања наведена донаторска средства, остаје резерва како ће анализа коју је финансирана средствима „ван институције“ бити прихваћена од стране те институције.

Стандардне оперативне процедуре поступања са жртвама трговине људима су израђене и усвојене крајем јануара 2019. године. Током новембра 2019. године организован је процес консултација ради унапређења ових препорука, док је усвајање унапређене верзије било планирано половином 2020. године. Током 2020. године најављено је да ће СОП бити преточен у обавезну инструкцију за запослене у МУП, међутим, тај процес није завршен до момента писања овог извештаја.

Стандардне оперативне процедуре не садрже посебну секцију која се односи на претпостављену и идентификовану децу жртве. Уместо тога, кроз сваку фазу поступања, наведене су одговорне институције и кораци у поступању ако је у питању дете, домаћи или страни држављанин. На пример, уколико је у питању дете, одмах се обавештава Центар за социјални рад како би се предузеле мере заштите из надлежности органа старателјства и уколико је потребно, одредио старателј који ће се старати о најболјем интересу детета. Центар даље започиње поступак проналажења породице (у цилју спајања породице) и доноси одлуку о спајању малолетника са породицом, ако је то у најболјем интересу детета. Ако је у питању дете које је страни државлјанин, поступак се спроводи заједно са међународним организацијама и Црвеним крстом Србије, у сарадњи са Центром за заштиту жртава трговине људима.

У 2021. години деца жртве трговине људима чине 0.05% удела од свих корисничких група у укупном броју деце на евиденцији, наводи Извештај „деца у систему социјалне заштите за период 2021. године . Подаци Извештаја „Деца у систему социјалне заштите“ за 2022. годину наводе да деца жртве трговине људима чине 0.1% удела од свих корисничких група у укупном броју деце на евиденцији (табела 1).

23 Nov, 2023

Није испуњено

31(63)(Б) – 1 Нема промена.

31(63)(Б) – 2 Нема промена.

31(63)(Б) – 3 Нема промена.

31(63)(Б) – 4 Нема промена.

31 - 63.Б. Не постоји свеобухватна база са бројем и врстом специјализованих програма и услуга за децу жртве трговине људима, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина. Помак у овој области је Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије базе података које у доступне на сајту Тима. У годишњим и статистичким извештајима Центра за жртве трговине људима се наводи која врста институције или организације је упутила жртву али се не елаборира даљи облик нити обим сарадње приликом подршке жртвама.

Такође, не постоји свеобухватна база са бројем и врстом стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве трговине људима. Важно је напоменути да оваква база не постоји ни за једну врсту корисника. У оквиру пројекта „Унапређење простора и могућности за борбу против трговине људима” (Референце: ЕуропеАид/162620/ДД/АЦТ/РС), АСТРА – Акција против трговине људима је уз подршку ЕУ израдила свеобухватни преглед услуга које у овом тренутку у Републици Србији стоје на располагању особама у ризику и жртвама трговине људима. Србија нема јединствени регистар података о доступним услугама и пружаоцима услуга заштите и подршке за жртве кривичних дела са елементима насиља (трговина људима), као ни јединствени административни регистар услуга и пружалаца услуга социјалне заштите (опште и специјализоване) које би могле бити доступне и жртвама трговине људима. Услуге специјализованих организација доступне су непосредним обраћањем претпостављених или идентификованих жртава, као и упућивањем преко ЦСР и других надлежних институција. Оне су доступне како пунолетним тако и малолетним жртвама, оба пола, држављанима Србије, страним држављанима, као и особама у миграцији и азилу. Само три специјализована пружаоца услуга подршке и заштите за жртве трговина људима покривају територију целе државе (један у јавном и два у невладином сектору) и сви се налазе у Београду. Што доводи до закључка да су услуге неравномерно распоређене и неуједначене, што онемогућава или отежава приступ на локалном нивоу. Велики проблем је чињеница да се средства из буџета града Београда и Републике Србије не издвајају за лиценциране пружаоце услуга у склопу невладиног сектора, тиме се доводи у опасност одрживост доступних услуга. Како је током кризе изазване ЦОВИД-19 вирусом дошло до блокаде различитих система, укључујући систем социјалне заштите, још више је наглашена потреба и важност улоге организација цивилног друштва. Организације цивилног друштва су на одређени начин преузеле улогу државних институција и установа у протеклом периоду, када је реч о пружању услуга. Различито се посматра проблем доступности услуга од стране јавног и невладиног сектора. Јавни сектор сматра да су неодговарајућа географска доступност, недовољни капацитети пружалаца и недовољна финансијска средства. Са друге стране представници цивилног сектора сматрају да не постоји политичка воља државе да се на различитим нивоима бави проблемом трговине људима у форми организованог криминала. ЦСР који су пружили одговоре нису на прави начин сврстали услуге и приметно је да је број услуга већи од оног који се наводи у истраживању Мапирање услуга Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији. Половина пружалаца различитих група услуга социјалне заштите навела је да би жртвама трговине људима биле омогућене/доступне услуге под истим околностима као и другим корисницима којима је услуга намењена. Ово би могло да значи да жртве трговине људима нису носиоци права по себи. У складу са одређењем корисника услуга социјалне заштите у Закону о социјалној заштити они то јесу, али да право на услугу остварују уколико испуњавају (и) друге критеријуме.

Не води се свеобухватна база са подацима о деци жртвама трговине људима која су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку деци жртвама трговине људима (психолошка, правна, медицинска, материјална, осигурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем нивоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге. Центар за заштиту жртава трговине људима објављује податке о броју, полу, националности, али у објављеним извештајима за сада нема детаља о броју, типу и трајању пружених услуга.

У 2020. услуге свратишта користило је укупно 409 деце улице од којих је 95,1% основношколског узраста чији је број у петогодишњем периоду порастао за 31,9% (Графикон 3.10), подаци су извештаја „Деца у систему социјалне заштите“. У 2021. години услуге лиценцираних Прихватилишта за децу користило је 132 деце. Овај број је за 20% мањи у односу на 2020. годину, наводи се у извештају „Деца у систему социјалне заштите“. Услуга свратишта постоји у само два града у Србији, Београд и Нови Сад.

Подаци НВО АСТРА указују да се бивше жртве трговине људима дуго се опорављају од последица експлоатације и споро укључују у друштвене токове, нарочито у условима органичених програма подршке и помоћи. Већина њих има децу, која су, последично, у већем ризику од остале деце, да постану жртве трговине људима и других облика злостављања и занемаривања.

Део података прикупља Прихватилиште за децу Београда које од 2019. године ради са повећаним капацитетима пружајући услуге смештаја и заштите, између осталог, и деци жртвама трговине људима. Подаци Прихватилишта за децу Београда показују да ни у 2021, 2022 као ни 2023. међу корисницима услуга није било деце жртава трговине људима. Организације цивилног друштва које пружају услуге жртвама трговине људима имају своје индивидуалне извештаје и прегледе, који се међусобно разлику по начину вођења евиденције па је поређење и покушај сумирања, могуће извести само делимично.

Као последица изостанка података из претходног пасуса, није могуће доћи ни до података о просечном трајању подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга. Подаци који се односе на дужину коришћења услуге свратишта у Београду, односно њиховог боравка, показују да највећи број деце, њих 27 од 70 је користило услугу преко 6 месеци, од 3-6 месеци њих 13. Број деце корисника свратишта којима је прекинут смештај у прихватилишту након смештаја броји 70 корисника/ца. Од укупног броја њих 21 је враћено у биолошку породицу, 18 њих је смештено у дом за смештај корисника социјалне заштите. Наведени подаци су подаци за 2021. годину. Посматрани период 2022. године указује нешто другачије податке у односу на 2021. годину и то је да је највећи број деце користио услуге свратишта до седам дана, њих 34, док је следећа категорија по бројности деца која су користиле услуге преко шест месеци, њих 29. Ови подаци указују о великој потреби ове врсте услуга за децу.

23 Nov, 2023

Није испуњено

31(63)(Б) – 1 Не постоји свеобухватна база са бројем и врстом специјализованих програма и услуга за децу жртве трговине људима, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина. У годишњим и статистичким извештајима Центра за жртве трговине људима се наводи која врста институције или организације је упутила жртву али се не елаборира даљи облик нити обим сарадње приликом подршке жртвама.

31(63)(Б) – 2 Не постоји свеобухватна база са бројем и врстом стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве трговине људима.

31(63)(Б) – 3 Не постоји свеобухватна база са подацима о деци жртавама трговине људима која су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку деци жртвама трговине људима (психолошка, правна, медицинска, материјална, осигурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем новоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге. Центар за жртве објављује податке о броју, полу, националности, али у објављеним извештајима за сада нема детаља о броју и типу пружених услуга. Такође, ОЦД које пружају услуге жртвама тровине људима имају своје извештаје и прегледе.

31(63)(Б) – 4 Нема објављених података о просечном трајању подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга.

22 Apr, 2019

Подзаконски акти који регулишу спровођење алтернативних мера за притвор и васпитних налога уз Закон о изменама и допунама Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица нису донети ни 17 година након усвајања овог закона. Такође, нису обезбеђени људски, технички и финансијски ресурси за спровођење алтернативних мера за притвор које су доступне у целој земљи. На нивоу земље се недовољно и неуједначено примењују васпитни налози, а на нивоу локалне заједнице не постоје одговарајући програми у оквиру којих се ради како са децом учиниоцима кривичних дела (кривично одговорном децом која су навршила 14 година), као ни са децом са проблемима у понашању која нису кривично одговорна односно млађа су од 14 година. Истраживање о статусу и квалитету третмана деце у сукобу са законом у Србији које су спровели УНИЦЕФ и РЗСЗ 2022. године је испитивало положај и права две категорије деце: деце учинилаца кривичних дела са комплексним и комбинованим проблемима менталног здравља која и деце са проблемима у понашању. Налази истраживања указују на дубоки јаз између хитности, сложености и интензитета потреба и потенцијала ове деце и спорог и парцијалног реаговања система. Такође, ово истраживање је указало да су стање и квалитет поступања са децом која су у сукобу или у контакту са законом испод стандарда и потреба. За кривично неодговорну децу уопште не постоји посебно организован и интензиван рад, нити су законом предвиђене било какве гаранције за поступак у коме би се поштовала сва права детета, а у складу са међународним стандардима.
Све ово представља кршење међународних стандарда и разлоге за забринутост. Ова забринутост је утолико већа услед тога што су постојале различите пројектне иницијативе у циљу реформе система правосуђа по мери детета у претходном периоду које су позитивно оцењене али надлежни државни органи још увек нису усвојиле одрживо, системско решење које би било у складу са релевантним међународним стандардима.
Позитиван помак представља формирање и функционисање Савета за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима (Савет за малолетнике), коме техничку подршку пружа Правосудна академија, међутим, ово тело има само саветодавну улогу и нередовно се састаје. Такође, 2021. године Министарство правде је формирало Радну групу за израду радног текста Закона о изменама и допунама Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, која је радила на изменама и допунама овог закона. Нацрт закона је упућен Европској комисији на разматрање усклађености са међународним и ЕУ стандардима која није дала позитивно мишљење те је потребно свеобухватније радити на припреми овог нацрта закона.

8 Dec, 2023

Није испуњено

Деца жртве и сведоци у кривичном поступку не добијају подршку, ни из буџета РС, а ни из пројектних средстава. И после више од 17 година од усвајања Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, у пракси се мере заштите и подршке деци недовољно примењују те су деца често више пута саслушавана о истом догађају, изложена су сугестивним питањима приликом суочења са окривљеним и браниоцима у поступку дуготрајног суђења (понекад суђења трају преко годину дана па чак и дуже од две године), при чему немају на располагању одговарајуће услуге подршке и заштите на локалном нивоу.
Не постоји континуирана мултисекторска обука за све стручњаке који раде са децом оштећеним и сведоцима у кривичном поступку (судије, тужиоци, полиција, адвокати, стручњаци ЦСР, пружаоци услуга). Позитиван помак представља активна улога Савета за малолетнике на промовисању права деце жртава и сведока у кривичном поступку, међутим Савет за малолетнике има само саветодавну улогу, нередовно се састаје и не прати примену мера заштите деце жртава и сведока у кривичном поступку у целој земљи на годишњем нивоу.
Такође, позитиван помак у овој области представља усвајање Националне стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела у Републици Србији за период 2020-2025. године са припадајућим Акционим планом за спровођење Националне стратегије. Општи циљ Стратегије је унапређење положаја жртава и сведока у кривичноправном систему Србије у складу са Директивом 2012/29/ЕУ Европског парламента и Савета од 25. октобра 2012. године којом се успостављају минимални стандарди у вези са правима, подршком и заштитом жртава кривичних дела (Директива). Стратегија разликује примарну и секундарну подршку и препознаје децу као посебно рањиву категорију жртава којима, поред мера које уживају и друге жртве, морају бити обезбеђене и посебне мере заштите и подршке као што су могућност аудио-визуелног снимања интервјуа са дететом и прихватљивост таквог снимка у поступку извођења доказа, постављање привременог заступника када је то неопходно, постављање пуномоћника у циљу остваривања права детета на правну помоћ и заступање.

15 Apr, 2024

Делимично испуњено (до 50%)

34(69)(Б) - 1 Број случајева продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на којима су координисано сарађивали органи, јавне службе и ОЦД које се баве заштитом права детета, на годишњем нивоу, укључујући и према полу, узрасту, националној припадности, месту порекла, врсти експлоатације, типу органа/организације укљученог у координисани рад.

34(69)(Б) - 2 Број поступака за идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама;на годишњем нивоу, укључујући и податак о броју одбачених пријава, према подносиоцу пријаве, узрасту, полу, врсти експоатације, националној припадности, месту порекла, на годишњем нивоу.

34(69)(Б) - 3 Број реализованих програма обуке професионалаца укључених у идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на годишњем нивоу, укључујући и број обучених службеника, према институцији, врсти и нивоу обуке.

34(69)(Б) – 4 Број и врста специјализованих програма и услуга за децу жртве продаје деце, дечије проституције и трговине женама, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина.

34(69)(Б) – 5 Број и врста стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве продаје, дечије проституције и трговине женама.

34(69)(Б) – 6 Број жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама које су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку жртавама продаје деце, дечије проституције и трговине женама (психолошка, правна, медицинска, материјална, осиугурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем новоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге.

34(69)(Б) – 7 Просечно трајање подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга.

34(69)(Б) - 8 Број и врста превентивних програма спроведених у ромској заједници, посебно програма које спроводе ромске организације, укључујући и податак о броју учесника, врсти програма, месту спровођења, организацији/служби која је спровела активности, висини средстава уложених у програме.

22 Apr, 2019

34(69)(Б) - 1 Не постоји свеобухватни преглед броја случајева продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на којима су координисано сарађивали органи, јавне службе и ОЦД које се баве заштитом права детета, на годишњем нивоу, укључујући и према полу, узрасту, националној припадности, месту порекла, врсти експлоатације, типу органа/организације укљученог у координисани рад.

34(69)(Б) - 2 Не постоји свеобухватни преглед броја поступака за идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама;на годишњем нивоу, укључујући и податак о броју одбачених пријава, према подносиоцу пријаве, узрасту, полу, врсти експоатације, националној припадности, месту порекла, на годишњем нивоу.

34(69)(Б) - 3 Не постоји свеобухватни преглед реализованих програма обуке професионалаца укључених у идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на годишњем нивоу, укључујући и број обучених службеника, према институцији, врсти и нивоу обуке.

34(69)(Б) – 4 Не постоји свеобухватни преглед броја и врсте специјализованих програма и услуга за децу жртве продаје деце, дечије проституције и трговине женама, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина.

34(69)(Б) – 5 Не постоји свеобухватан преглед број и врста стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве продаје, дечије проституције и трговине женама.

34(69)(Б) – 6 Не постоји свеобухватан преглед броја жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама које су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку жртавама продаје деце, дечије проституције и трговине женама (психолошка, правна, медицинска, материјална, осигурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем новоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге.

34(69)(Б) – 7 Нема података о просечном трајању подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга.

34(69)(Б) - 8 Нема свеобухватног прегледа броја и врста превентивних програма спроведених у ромској заједници, посебно програма које спроводе ромске организације, укључујући и податак о броју учесника, врсти програма, месту спровођења, организацији/служби која је спровела активности, висини средстава уложених у програме.

22 Apr, 2019

Трећи циклус УПР

7.1. Размотрити ратификацију / потврђивање Међународне конвенције о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Уругвај)

7.2. Размотрити ратификацију / потврђивање Међународне конвенције о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Венецуела)

7.3. Размотрити ратификацију / потврђивање Међународне конвенције о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Албанија)

7.4. Појачати напоре да се ратификује / потврди Међународна конвенција о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Чиле)

7.5. Довршити / окончати процес ратификације / потврђивања Међународне конвенције о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Авганистан)

7.6. Ратификовати / потврдити Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Хондурас)

7.7. Приступити Међународној конвенцији о заштити права радника миграната и чланова њихових породица (Сијера Леоне)

Комитет за економска, социјална и кутлтурна права

(37) Комитет подстиче државу потписницу да размотри потписивање и ратификовање Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. Комитет такође подстиче државу потписницу да размотри ратификацију Међународне конвенције о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица.

Комитет против тортуре

16(23) Комитет позива Државу уговорницу да ратификује основни уговор Уједињених нација и људским правима у коме јпш није страна, наиме Међународну конвенцију за заштиту права свих радника миграната и чланова њихових породица

Комитет за елиминацију дискримин. жена

43. Комитет стога охрабрује државу чланицу да размотри ратификацију уговора у којима још увек није уговорна страна, тј. Међународну конвенцију о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица.

Комитет за укидање расне дискриминације

11(28) Имајући у виду недељивост свих људских права, Комитет позива државу уговорницу да размотри потврђивање оних међународних инструмената за заштиту људских права које још није потврдила, нарочито уговоре са одредбама које имају непосредну важност за заједнице које могу бити предмет расне дискриминације, укључујући и Међународну конвенцију о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица. Комитет такође препоручује да држава уговорница потврди Конвенцију МОР-а бр. 189 о домаћим радницима.

Циљеви одрживог развоја

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

21 Apr, 2019