ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

1 (5) Комитет препоручује да држава уговорница предузме све неопходне мере да испуни раније препоруке из 2008. године (CRC / C / SRB / CO / 1) који нису спроведене или нису спроведене у потпуности.

Припремљен акциони план за спровођење препорука

Влада РС

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање.

План за праћење примене УН препорука, као и препорука упућених РС 2017. године, упућен је на мишљење надлежним државним органима и институцијама 29. октобра 2021. године, након чега је послат Влади на усвајање у децембру 2021. године. Влада није усвојила План.

Није усвојен план спровођења и праћења препорука Комитета из 2008. године.

Усвојен план спровођења и праћења препорука Комитета 

Веб презентација Канцеларије за људска и мањинска права Владе РС. 

Трећи циклус УПР

6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно  права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу. (Вијетнам)

Идентификовати препоруке на које се ова препорука односи - утврдити надлежност. 

2 (7) Комитет подсећа на своју ранију препоруку и подстиче државу уговорницу да настави усклађивање свог законодавства са принципима и одредбама Конвенције. Нарочито Комитет препоручује да држава уговорница:

(А) донесе свеобухватни закон за децу и уведе поступак процене утицаја на права детета за све нове законске регулативе која су усвојене на националном нивоу;

2(7)(А) – 1 Свеобухватни Закон о деци донет у Народној Скупштини

2(7)(А) – 2 Развијена методологија за спровођење процене утицаја нових законских регулатива на права детета

2(7)(А) - 3 Влада усвојила поступак процене утицаја нових законских регулатива на права детета као обавезан корак у доношењу нове регулативе

Министарство за бригу о породици и демографију (МБПД), Влада РС, Савет за права детета

/Центар за права детета

Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета је прошао фазу јавне расправе у јуну 2019. године. Након завршетка јавне расправе Нацрт закона је послат надлежним министарствима и другим институцијама на мишљење, међутим закон и даље није усвојен. Организације цивилног друштва које делују у области права детета, нису имале прилику да учествују у раду Радне групе за израду текста закона, већ су добиле могућност да учествују у јавној расправи. Председник Одбора за права детета НС, на седници одржаној у априлу 2021. године, информисао је присутне да је Министарство за бригу о породици и демографију најавило рад на изменама и допунама Нацрта овог закона, али је исход и даље непознат, јер се ово Министарство није оглашавало поводом овог питања.

Иако су током 2022. године из највишег врха државне власти стигле најаве о усвајању Нацрта закона о правима детета и Заштитнику права детета, акциони план за спровођење Програма Владе 2023‒2026. не предвиђа доношење овог закона.

Ипак, на седницама Одбора за права детета одржаним 22. октобра 2024. и 15.11.2024. покренуто је питање доношења кровног закона о правима детета и указано је на значај упоредно-правне анализе, како би се имао увид у досадашњу праксу других земаља. Тај захтев је, у међувремену, упућен Министарству за бригу о породици и демографију и добијена анализа је достављена свим члановима Одбора али није доступна јавно до датума писања овог извештаја.

Није усвојен Закон о правима детета. 

1 - Закон усклађен са принципима и одредбама Конвенције усвојен у НС. 

2 - Методологија нових законских регулатива усвојених на националном нивоу са правима детета је развијена.

3 - Поступак процене утицаја свих нових законских регулатива усвојених на националном нивоу са правима детета усвојен је од стране Владе РС и редовно се примењује.

Службени гласник РС

Трећи циклус УПР

7.17. Усвојити свеобухватни Закон о правима детета и основати институцију Омбудсмана за децу (Монголија)

Трећи циклус УПР

7.90. Успоставити законодавне и друге мере да би се обезбедила усклађеност са Општим протоколом о заштити деце од злостављања и насиља (Естонија)

3(9) Комитет препоручује да држава уговорница:

(А) усвоји конзистентан политички оквир који ће заменити Национални план акције за децу и служити као основ за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика;

3(9)(А) – 1 Усвојен нови Национални план акције за децу односно други одговарајући стратешки оквир за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика за децу који адекватно рефлектује препоруке Комитета за права детета

Министарство за бригу о породици и демографију (МБПД), Влада РС

/Центар за права детета

Од доношења Закључних запажања Комитета 2017. године, у РС не постоји стратешко опредељење за остваривање права детета, нити посвећеност да се дефинишу и примене мере и активности које би водиле остваривању, заштити и унапређењу права детета што се види из чињенице да је претходни НПА усвојен 2004., а престао је да важи 2015. године. Такође, овај документ није био свеобухватан јер није покривао све области права детета, што је био његов озбиљан недостатак. Упркос доношењу решења о формирању радне групе за израду новог НПА, као и најави да ће до краја 2019. године бити усвојен, до дана писања извештаја није се почело са радом на изради новог НПА за децу.

У Србији не постоји национална стратегија/акциони план који уређује права детета и који би био основ за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика.

НПА за децу усвојен од стране Владе РС којим је предвиђено ефикасно планирање буџета и праћење политика за децу и који адекватно рефлектује препоруке Комитета за права детета

Службени гласник РС

Веб презентације МРЗБСП, Владе РС и Савета за права детета РС

4(11) Комитет препоручује да држава уговорница:

(А) ојача улогу Савета за права детета као главног институционалног механизма за координацију на међуминистарском нивоу дајући му јасни мандат и довољно ауторитета да координира све активности везане за спровођење Конвенције на међусекторском, националном и локалном нивоу;

4(11)(А) – 1 Број седница Савета за права детета

4(11)(А) – 2 Број поднетих иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета које се односе на остваривање права детета у Републици Србији;

4(11)А – 3 Број прихваћених иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета које се односе на остваривање права детета у Републици Србији 

Министарство за бригу о породици и демографију (МБПД), Влада РС

/Центар за права детета

Влада РС је 30. марта 2023.године образовала Савет за права детета је и до дана писања овог извештаја није одржана ниједна седница. У претходном периоду није било иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета који се односе на остваривање права детета у РС. 

Савет за права детета не постоји.

1 - Савет за права детета је функционалан, има своју административну канцеларију и за његов рад су предвиђени адекватни ресурси од стране Владе РС. 

2 - Савет за права детета редовно подноси иницијативе, предлоге, мишљења и анализе које се односе на остваривање и унапређење права детета у РС.

Закон о буџету за сваку наредну годину

Годишњи извештаји о раду Савета за права детета Владе РС

У АП за Поглавље 23, у делу који се односи на права детета, држава се обавезала да ће ојачати улогу Савета за права детета. То је било предвиђено првим АП од 2015. године, као и у тренутној нацртној верзији.

5 (13) У светлу Општег коментара бр. 19 у вези са јавним буџетом за остваривање права детета, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) успостави поступак одређивања буџета који укључује права детета и дефинише јасна издвајања за децу у релевантним секторима и органима, укључујући специфичне показатеље и системе за праћење;

5(13)(А) - 1 Стриктна примена функционалне класификације до нивоа класа, посебно на локалном нивоу

5(13)(А) - 2 Усвојен предлог програмског буџета за локални ниво, поднет од стране СКГО, за сектор Социјалне заштите са детаљно разрађеним показатељима)

5(13)(А) - 3 Унапређена постојећа програмска класификација Буџета Републике Србије, за сектор ”Социјална заштита”, програм ”Породично-правна заштита”, са  припадајућим показатељима

5(13)(А) - 4 Унапређена постојећа програмска класификација и припадјући показатељи за сектор ”Образовање”, на националном и локалном нивоу

Министарство финансија РС

СКГО

/Центар за социјалну политику

5(13)(А) - 1 Тренутно је делимично могуће пратити алокацију средстава за децу и породицу са децом у буџетском систему путем класе 040 Породица и деца (категорија Социјална заштита) и категорија Образовање у оквиру функционалне класификације. Међутим, иако је функционална класификација годинама у употреби, у примени ове класификације постоје одређени проблеми пре свега на ло­калном нивоу код категорије социјална заштита јер општине не раздвајају категорију по класама или то не раде довољно прецизно.

5(13)(А) - 2 Програмско буџетирање уведено је 2015. године, на националном и локалном нивоу. На националном нивоу посто­ји програм Породичноправна заштита, а на локалном програмска активност По­дршка деци и породицама са децом, док на оба нивоа постоји сектор Образовања. Прописани су индикатори за праћење учинка, али су неопходна побољшања кла­сификације и индикатора, посебно на локалном нивоу. Стална конференција градова и општина (СКГО) припремила је предлог програмске класификације социјалне за­штите и образовања са детаљно разрађеним индикаторима учинка који у потпуно­сти омогућавају праћење адекватности, ефикасности и правичности, aли Министарство финансија још увек није усвојило овај предлог.

5 (13)(A) - 1 НЕ

5 (13)(A) - 2 Није усвојен

5 (13)(A) - 3 НЕ

5 (13)(A) - 4 НЕ

ДА

ДА

ДА

ДА

Комитет за економска, социјална и културна права

(24) Комитет позива државу потписницу да: (а) Повећа накнаде за социјалну помоћ, узимајући у обзир Општи коментар Комитета бр. 19. о праву на социјалну заштиту, како би помогла свим конкретним појединцима и породицама широм државе потписнице, укључујући особе са инвалидитетом, старија лица, децу, породице са ниским примањима и дугорочно незапослена лица да остваре одговарајући животни стандард;

Комитет за економска, социјална и културна права

(27) Комитет позива државу потписницу да:

(а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице;

(б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама;

(ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите.

Циљеви одрживог развоја

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).
1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).
1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.
1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.
1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.
1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.
1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус.

10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

10.4 Усвојити политике, посебно фискалну политику и политике у области плата и социјалне заштите, и прогресивно постићи већу равноправност.

6(15) У светлу Општег коментара бр. 5 (2003) у вези са општим мерама имплементације, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) брзо ојача управљање информацијама и системе прикупљања података и на нивоу централних и локалних власти да би се покриле све области Конвенције. Подаци треба да буду класификовани према, између осталог, старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националнм пореклу и социоекономском пореклу, како би се олакшала анализа стања све деце, а посебно оне у угроженом положају;

(6)(15)(А) Програм званичне статистике укључује обавезу класификације свих података званичне статистике према старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националном пореклу и социоекономском пореклу деце

Републички завод за статистику

/Центар за права детета

Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права детета користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу. Такође, постоје препреке у прикупљању административних података према националном и етничком пореклу, проузроковано одредбама Устава РС, што додатно отежава праћење одређених препорука Комитета. С обзиром на то да не постоји јединствена база података за ситематско прикупљање података о деци, и да се подаци добијају из различитих извора, праћење примене Конвенције и препорука Комитета је отежано и неуједначено.

ДевИнфо база података, израђена је у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и намењена је за праћење друштвеног развоја. Такође, постоји и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социоекономска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама.
Истраживање вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2019. и Истраживање вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2019. – МИЦС6 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, а објављена су у октобру 2020. године.

Податке о деци прикупљају надлежна министарства, у оквиру својих надлежности. Обраду података врши Републички завод за статистику, који објављује публикације, студије и анализе.

Постоји ДевИнфо база података, намењена за праћење друштвеног развоја, направљена у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, као и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине у РС. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социо - економска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама.

Републички завод за социјалну заштиту прикупља и обрађује податке из система социјалне заштите.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва развио је индикаторе за праћење достигнутог нивоа социјалног укључивања и смањења сиромаштва и усклађивање праћења показатеља социјалне укључености са земљама ЕУ.

Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права деце користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу. 

Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији  2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а.

Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја. 

Програм званичне статистике је унапређен, централни и локални нивои прикупљања међусобно усклађени.

Програм званичне статистике је доступан јавности и сви подаци су класификовани према старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националном пореклу и социоекономском пореклу деце.

Веб презентација Републичког завода за статистику

7(17) У светлу Општег коментара бр. 2 (2002) о улози независних институција за људска права, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) убрза усвајање Закона о омбудсману за права детета који би се конкретно бавио правима детета и којим би се осигурало да то тело има овлашћење да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете и којим би се расподелило довољно људских, финансијских и техничких ресурса да се подржи рад ове канцеларије;

7(17)(А) – 1 Народна скупштина усвојила Закон о омбудсману за права детета односно Закон о изменама и допунама Закона о заштитнику грађана, којим је обезбеђено конкретно бављење правима детета и осигурана овлашћења омбудсмана за права детета односно заштитника грађана да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете

7(17)(А) - 2 Конституисана институција омбудсмана за права детета

7(17)(А) – 3 Износ средстава издвојених у Буџету за рад омбудсмана за права детета

7(17)(А) – 4 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад омбудсмана за права детета

МБПД/МДУЛС

Министарство финансија

Министарство финансија, МДУЛС

/Центар за права детета

У Србији и даље не постоји независна институција за права детета која би била установљена и поступала у складу са Париским принципима и ОК Комитета бр. 2. Нацрт Закона о правима детета и Заштитнику права детета који предвиђа успостављање институције Заштитника права детета прошао је фазу јавне расправе у јуну 2019. године и послат је надлежним министарствима и другим институцијама на мишљење, али до данас није усвојен.

Закон о Заштитнику грађана не предвиђа посебног заменика за права детета, већ предвиђа заменике од којих ће се један бавити правима детета, равноправности полова и правима особа са инвалидитетом. То је велики недостатак тог закона, зато што не омогућава посебну и независну заштиту права детета, већ Заштитнику препушта одређивање области људских права којом ће се заменици бавити. То чини заменике недовољно видљивим и непознатим самој деци и њиховим заступницима. Правима детета се бави Сектор за заштиту права детета, равноправности полова и права особа са инвалидитетом, те ова област није посебно издвојена у оквиру институције.

Не постоји посебан омбудсман за права детета. 

1 - Закон о омбудсману за децу којим је предвиђена надлежност за пријем, истраживање и решавање жалби деце на начин прилагођен детету усвојен у НС.

2 - Омбудсман за децу располаже средствима за рад и ангажованим особљем за пружање стручне и административнотехничке подршке.

Службени гласник РС

Правилник о раду Омбудсмана за децу

Трећи циклус УПР

7.17. Усвојити свеобухватни Закон о правима детета и основати институцију Омбудсмана за децу (Монголија)

7.19. Обезбедити брзо и несметано усвајање предлога закона о дечјем омбудсману (Словачка)

Питање омбудсмана за права детета уређено je Преднацртом Закона о правима детета и заштитнику права детета

8(19) Комитет понавља своју ранију препоруку из 2008. године (CRC/C/SRB/CO/1) и охрабрује државу уговорницу да:

(A) ојача своје напоре да обезбеди адекватну и систематску обуку, односно сензибилизацију у вези са правима детета професионалним групама које раде са децом и за децу, као што су чланови парламента, судије, адвокати, здравствено особље, наставници, директори школа, академици, социјални радници, медијски професионалци и други;

8(19)(А) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци, планирана мера обезбеђења адекватне и систематске обуке, односно сензибилизације у вези са правима детета професионалним групама које раде са децом и за децу, као што су чланови парламента, судије, адвокати, здравствено особље, наставници, директори школа, академици, социјални радници, медијски професионалци и други

8(19)(А) – 2  Правилници о сталном стручном усавршавању професионалних група које раде са децом и за децу у свим релевантним секторима прописују обевезну обуку о правима детета.

8(19)(А) – 3 Број чланова парламента, судија, адвоката, здравственог особља, наставника, директора школа, академика, социјалних  радника, медијских професионалаца и др. који су завршили адекватне (акредитоване, где је то могуће) и систематске обуке, односно сензибилизације у вези са правима детета – на годишњем нивоу

8(19)(А) –4 Образовање за права детета је обавезан део програма иницијалне обуке професионалаца који раде са децом и за децу.

Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту, министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

/Ужички центар за права детета

8(19)(А) - Током 2023. године није било напретка по овом индикатору. У претходном периоду дошло је до делимичног напретка у укључивању образовања за права детета на два учитељска/педагошка факултет (Београд и Јагодина) који су у кроз процес акредитације званично укључили елементе образовања за права детета за своје студенте - будуће просветне раднике. Такође, завршен је и други круг пилотирања програма образовања за права детета на 4 учитељска/педагошка факултета (Ужице, Београд, Јагодина и Врање) у оквиру пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета уз подршку Песталоци дечје фондације. Резултати евалуације (пост тест) показали су да је 63% студената   постигло најмање просечан или бољи резултат на тесту компетенција у поређењу са 12% на иницијалном тесту – добијени подаци су показали да постоји статистичка значајност постигнутих резултата. Овим је потврђен квалитет развијеног и примењеног програма као и могућност даљег напретка за који су неопходни системски кораци које треба да предузму руководства факултета и надлежно министарство.

У ранијем периоду обучено је 178 саветника и инспектора у области образовног система обучено, нема података за остале секторе.

8(19)(А) - нови НПА још увек није усвојен

8(19)(А) – 2 – Сектор образовања - НЕ, сектор социјалне заштите - НЕ, судије и тужиоци који раде са децом - ДА, сектор здравства - НЕ

8(19)(А) – 3 – нема података.

8(19)(А) – 4 - Образовање за права детета није део иницијалног образовања професионалаца који раде са децом.

8(19)(А) – 1 - 4 -  Професионалци који раде са децом и за децу обучени о правима детета

8(19)(А) - подаци доступни на сајтовима релевантних владиних тела

8(19)(А) – 2 – увид у релевантне правилнике

8(19)(А) – 3 – извештај о реализацији пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета.

8(19)(А) – 4 - извештај о реализацији пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета

9(21) Комитет предлаже да се донесе национални законодавни инструмент којим би се обезбедила законска дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције. Комитет такође предлаже да држава уговорница измени свој Породични закон и да уклони све изузетке који омогућавају брак за млађе од 18 година.

донесе национални законодавни инструмент којим би се обезбедила законска дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције. измени свој Породични закон и да уклони све изузетке који омогућавају брак за млађе од 18 година.

9(21) – 1 Одговарајући закон (измене и допуне Породичног закона), са одредбом којом се обезбеђује дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције о правима детета, усвојен у Народној скупштини

9(21) – 2 Измене и допуне Кривичног законика и осталих прописа који нису у складу са Чланом 1 Конвенције.

МБПД, Влада РС, Народна скупштина

/Центар за права детета

Планом рада Владе РС за 2023. годину није предвиђено да ће Влада предложити Народној скупштини Предлог закона о изменама и допунама Породичног закона иако је то било предвиђено и током 2019, 2020. и 2021. године. Током 2021. године, формирана је Радна група за израду текста Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона са циљем његовог унапређивања и усклађивања са другим законима, као што су Закон о социјалној заштити и Закон о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, као и са међународним стандардима и принципима. Одржана су само два састанка чланова Радне групе, 12. јула и 13. септембра пре три године ( 2021. године), на којима су представљене полазне основе на којима ће Радна група радити. Неке од новина су увођење дефиниције детета у складу са Конвенцијом, као и брисање члана 23 става 2 који прописује да суд може из оправданих разлога да дозволи склапање брака малолетном лицу које је навршило 16. годину, што би довело до спречавања раних бракова као формалне заједнице. Уједно се најављивало и увођење експлицитне забране телесног кажњавања деце и у породичној средини. У тренутку писања овог извештаја нема нових информација поводом рада Радне групе као и измена и допуна Породичног закона.

Одредба члана 11. став 2. Породичног закона предвиђа да се потпуна пословна способност стиче пунолетством и склапањем брака пре пунолетства уз дозволу суда.

Закон о изменама и допунама Породичног закона који предвиђа дефиницију појма дете у складу са чланом 1. Конвенције и уклањање свих изузетака који омогућавају брак за млађе од 18 година усвојен у НС.

Службени гласник РС

10(23) Комитет апелује на државу уговорницу да:

(A) осигура потпуну примену релевантних постојећих закона о забрани дискриминације кроз јачање јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС;

10(23)(А) – 1 У стратешком документу о превенцији и забрани дискриминације планирана мера јачања јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС

10(23)(А) – 2 Број едукативних кампања на годишњем нивоу, које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС

10(23)(А) – 3 Број донетих пресуда у поступцима ради заштите од дискриминације

10(23)(А) – 4 Број кривичних поступака покренутих због дискриминације и говора мржње

10(23)(А) – 5 Број покренутих поступака код Повереника за заштиту равноправности

10(23)(А) -6 Број донетих препорука

МЉМПДД, Влада РС

/Центар за права детета 

Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације усвојен је 2021. године. Антидискриминационе клаузуле су садржане и у другим законима у области родне равноправности, социјалне заштите, здравља, образовања, права особа са инвалидитетом, националних мањина и др.
Влада је 2022. године усвојила Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године и Акциони план за период 2022-2023. године. Општи циљ Стратегије је усмерен на постизање једнаких могућности за припаднике група које су у ризику од дискриминације да на равноправној основи са другима уживају сва људска права и слободе као и унапређење ефикасности система превенције и заштите од дискриминације у свим областима и на свим нивоима. Формиран је и Савет за праћење спровођења Стратегије као повремено радно тело Владе са задацима да прати напредак у извршењу мера предвиђених Стратегијом и спровођењу активности утврђених акционим плановима уз Стратегију.
Усвајању Стратегије је претходила Анализа ефеката односно полазне основе за израду нове стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације коју је МРЗБСП објавило у августу 2019. године.
Евиденција притужби поднетих Поверенику за заштиту равноправности води се на основу одређеног личног својства: због дискриминације на основу инвалидитета, пола, здравственог стања, старосног доба, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, на основу другог личног својства, брачног и породичног статуса, националне припадности и етничког порекла, сексуалне оријентације, и на основу осталих личних својстава. Тако, уколико је дискриминисано дете на основу старосног доба, не траже се нека друга лична својства детета (нпр. припадност одређеној националној мањини), или уколико је дошло до дискриминације по неком другом основу (нпр. инвалидитет), не постоји обавеза да се да податак да ли је у питању дете. Све ово доводи до немогућности утврђивања тачног броја покренутих поступака пред Повереником за заштиту равноправности, као и броја Повереникових издатих мишљења и препорука за заштиту од дискриминације ромске деце, деце са сметњама у развоју, деце припадника мањина, избеглица и деце тражилаца азила, деце мигранта, деце која живе и раде на улици, ЛГБТ деце и деце са ХИВ/АИДС.

Правилник поступању установе у случају сумње или дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописује поступање установе и начине спорвођења превентивних и интервентних активности против сегрегације.

Усвојена је нова стратегија о превенцији и забрани дискриминације и пратећи акциони план којима је предвиђено реализовање јавних едукативних кампања којима се таргетирају негативни друштвени ставови и то нарочито према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС. 

Службени гласник РС

Веб презентације МРЗБСП и других релевантних министарстава и надлежних органа

Трећи циклус УПР

6.9. Наставити борбу против свих облика дискриминације,укључујућиимплементацију Стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације (Кипар);

6.10. Ојачати анти-дискриминационе механизме, укључујући оне за ЛГБТИ особе, и наставити напоре за унапређење људских права особа које припадају осетљивим друштвеним групама, посебно ромској националној мањини (Француска);

6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно  права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу (Вијетнам);

6.12. Наставити напоре на унапређењу и заштити људских права, посебно осетљивих друштвених група (Индонезија);

6.13. Ојачати мере националне мере  за промоцију толеранције и плурализма у циљу спречавања дискриминације по основу националне припадности (Бутан);

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија);

6.15. Наставити са организацијом кампања подизања свести  усмерених на оснаживање једнакости полова и превазилажење родних стереотипа (Белорусија).

Комитет за укидање расне дискриминације

7 (21) Имајући у виду претходну препоруку (CERD/C/SRB/CO/1, став 15), Комитет  позива државу уговорницу да укине дефакто сегрегацију у државним школама ромске деце и обезбеди приступ квалитетном образовању за ромску децу, и то путем обуке запослених у школству о сузбијању расизма и о људским правима, подизањем свести родитеља, и повећања броја наставника Рома. Комитет такође препоручује да држава уговорница предузме мере како би се избегло повлачење деце из већинског становништва из школе у којима су уписани Роми (тзв. „white flight“), и то развијањем делотворних механизама у циљу спречавања даље дефакто сегрегације у школама. Комитет даље препоручује да држава уговорница интегрише десегрегацију школства у својим националним политикама да би се обезбедила одрживост, и обезбеди адекватна средства за њено спровођење, у складу са циљем одрживог развоја 4.1 да се до 2030. године, свим девојчицама и дечацима обезбеди бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ одрживог развоја 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус.
10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

Сегрегација у образовању је и даље присутна појава. У септембру 2018. године идентификован је још један случај сегрегације ромских ученика у основним школама.

Последње измене образовних закона поново враћају могућност формирања посебних одељења за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом у оквиру редовних школа.

11(25) У светлу Општег коментара бр. 14 (2013) о праву детета да његови најбољи интереси имају примарни значај, Комитет препоручује да држава уговорница ојача своје напоре како би се осигурало да се ово право на одговарајући начин интегрише и доследно тумачи и примењује у свим законским, управним и судским поступцима и одлукама, као и у свим политикама, програмима и пројектима који су релевантни за децу и имају утицај на децу. У том смислу, држава потписница се подстиче да развија процедуре и критеријуме којима се пружају смернице свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

ојача своје напоре како би се осигурало да се ово право на одговарајући начин интегрише и доследно тумачи и примењује у свим законским, управним и судским поступцима и одлукама, као и у свим политикама, програмима и пројектима који су релевантни за децу и имају утицај на децу развија процедуре и критеријуме којима се пружају смернице свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

11(25) – 1 Најбољи интереси детета дефинисани као право детета, принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, малолетничког правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 14.

11(25) – 2  Усвојени правилници у свим секторима којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14

11(25) – 3 Креирани програми обуке о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају

11(25) – 4 Број реализованих обука и број учесника обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају

Министарства правде, унутрашњих послова, здравља, образовања, социјалне заштите, независна тела, Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту 

/ Центар за права детета

Принцип најбољих интереса детета се помиње у Уставу РС, у контексту права и дужности родитеља. Одредбом чл. 65. Устава прописано је: „Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом.”
Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени.
Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успостављен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС.
Не постоје правилници у управним и судским поступцима, секторима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК бр. 14.
Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

Принцип најбољих интереса детета се помиње и у Уставу, у контексту родитељског права: чл. 65. Устава прописује да “Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена […],  ако је то у најбољем интересу детета”.

Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени.

Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успоставњен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС.

Не постоје правилници у управним и судским поступцима, системима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14. 

Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

Припремљен је приручник о примени принципа најбољих интереса детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

1. У Закону о деци успостављено право, принцип и начело поступања које се води најбољим интересима детета као обавезно у свим поступцима и одлукама које се тичу детета у односу на целокупни правни поредак РС и који је у складу са ОК бр. 14.

2. Оформљене радне групе за разраду и усвојени правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14  у свим судским и управним поступцима, и у поступцима у оквиру система унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите у којима се одлучује о питањима која се тичу деце и имају утицај на децу.

3. У складу са правилницима развијени програми обуке за стручњаке у свим наведеним поступцима.

4. Разрађен план обуке за утврђен број стручњака који учествују и одлучују у поступцима који се тичу деце и имају утицај на децу за сваки наведени систем и одржане обуке.

Службени гласник РС

Веб презентације министарстава правде, унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите

Планови обуке за сваки сектор

Програми обуке и извештаји о одржаним обукама Правосудне академије и Републичког завода за социјалну заштиту 

12(27) Комитет апелује на државу уговорницу да:

(A) унапреди регионалну организацију неонаталних услуга да би се обезбедио приступ адекватним институционалним и професионалним капацитетима у складу са техничким смерницама ОХЦХР о елиминисању морталитета и морбидитета деце испод 5 година старости који се могу спречити;

12(27)(А) - 1 Успостављена четири перинатална центра 

 12(27)(А) - 2 Усвојен нови Национални водич за неонатолошко збрињавање 

12(27)(А) – 3 Успостављен систем благовременог транспорта превремено рођене деце

12(27)(А) – 4 Удео (%) порођаја са стручном помоћи

12(27)(А) -  5 Обезбеђеност новорођенчади неонаталозима (број новорођенчади на једног неонатолога)

12(27)(А) – 6 Стопа перинаталне смртности (мртворођења + умрла новорођенчад у првој недељи – 0 – 6 дана на 1000 порођаја кроз мртворођења + живорођења)  

12(27)(А) – 7 Удео (%) новорођенчади са малом телесном масом на рођењу (мањом од 2500 грама)

12(27)(А) – 8 Стопа неонаталне смртности (умрла новорођенчад током првог месеца - 0-28 дана на 1000 живорођених)

12(27)(А) – 9 Стопа смртности одојчади (умрла одојчад на 1000 живорођених)

12(27)(А) – 10 Стопа смртности деце до пет година старости (умрла деца до навршеног петог рођендана на 1000 деце тог узраста)

Министарство здравља

Министарство здравља

Министарство здравља

Републички институт за јавно здравље Батут

Републички институт за јавно здравље Батут

Републички завод за статситику

/Центар за социјалну политику

Успостављена су четири неонатална центра у универзитетским клиникама али нису потпуно опремљена.

Водич за основно и специјализовано збрињавање новорођенчета (Републичка стручна комисија за здрав. заштиту жена, деце и омладине, Министартсво здравља, УНИЦЕФ и Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије).

Настоjи се да буде обезбеђен благовремени транспорт.

Показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима се не извештава рутински али се може добити на захтев из Републичког института за јавно здравлје - Батут.

У току је јавна расправа (2021) о Нацрту Плана оптимизације мреже установа здравствене заштите у Србији (Мастер план здравства)израђен у оквиру Другог пројекта развоја здравства који финансира СБ у коме је предложена регионална организација перинаталне здравствене заштите која има три нивоа сложености и 5 перинатолошких центара највишег ранга насталих хоризонталном функционалном интеграцијом. Још увек нема помака у реформи регионалне организацији перинаталне здравствене заштите нити у усвајању Плана оптимизације мреже усанова здравствене заштите у Србији.

Постигнут је обухват од 99% порођаја уз стручну помоћ у здравственим установама деце из ромских насеља (национални просек 100%). Телесну масу на рођењу мању од 2500гр је имало 11% новорођенчади из ромских насеља (национални просек је 6%) према подацима МИКС истраживања из 2019. године. У 2023. години је дошло до незнатног смањења новорођенчади са малом ТМ на рођењу у односу на 2022. години (са 6,6% на 6,3% новорођенчади).

Није дефинисан национални циљ стопе перинаталне смртности. Она је практично непромењена  (у 2019., 8,1, у 2020. 8,2, у 2021. 8,2, u 2022. 7,5 a u 2023. години 8,5 мртворођене и умрле новорођенчади у првој недељи живота на 1000 порођаја).  Стопа мртворођења је у 2020. години била 5,8 док је у 2022. години иако незнатно смањена још увек је висока и износи 5,4 умрле новорођенчади на 1000 живорођених а у 2023. години је порасла на 6,6.

У неонатлној смртности је постигнуз циљ одрживог развоја али не и просек ЕУ(28). Неонатална смртност је у 2020. била 3,8 умрле новорођенчади до 28 дана живота на 1000 живорођене деце (у 2019. години 2,6), у 2021. години је стопа неонаталне смртности је постигла вредност претходне године  и била 3,7, а у 2022. години је смањена за једно умрло новорођенче у неонаталном периоду - 2,8, а у 2023. је порасла на 3,1, И стопа ране неонаталне смртности је порасла у 2023. години на 2,3 са 2,1 у 2022, што значи да је навећи број живорођене деце умирао у првој недељи живота када је у здравственој установи и под надзором здравствених радника.

Смртност одојчади је била 5 умрле одојчади на 1000 живорођене деце у 2020. години (у 2019. је била 4,8), у 2021. години је смањена на 4,7 умрле одојчади на 1000 живорођених,  у 2022. години дошло до даљег смањења ове стопе на 4 умрле одојчади а у 2023 до поновног пораста на 4,7 умрле одојчади на 1000 живорођених и враћање на стање из 2021. године.

Достигнут је циљ одрживог развоја за смртност деце до пете године живота. Стопа смртности деце до 5 година старости је у 2021. години била 5,5 умрле деце овог узраста на 1000 живорођених и смањена је на 4,3 у 2022. години.

Непотпуно опремљена четири неонатална центра.

Водич је публикован 2017. године.

Систем благовременог транспорта није успостављен

У 2017. је постигнут скоро потпун обухват порођаја струћном помоћи - само акцидентално се дешава ван здравствене установе.

Показатељ обезбеђености неонатолозима се не прати рутински.

7,8 на 1000 рођених у 2017; 8,2 мртворођених и умрлих у првој недељи после порођајан на 1000 рођених у 2018. години

6,2% са мање од 2500 грама на рођењу у 2017.

3,2 умрлих у првих 28 дана од рођења на 1000 живорођених у 2017; 3,7 умрле новорођенчади на 1000 живорођених у 2018. години.

4,7 умрле одојчади на 1000 живорођених у 2017; 4,9 умрле одојчади на 1000 живорођене деце у 2018. години

5 умрле деце од 0-4 године на 1000 деце тог узраста у 2017; 5,11 умрле деце испод пет година живота на 1000 деце тог узраста у 2018. години

Потпуно опремљена и функционална четири неонатална центра.

Водич се примењује у пракси.

Систем благовременог транспорта је успостављен и функционише.

100% обухват стручном помоћи на порођају је већ постигнут.

Увести показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима у процес извештавања и праћења.

Нема дефинисаног националног циља за перинаталну смртност.

Нема дефинисаног националног циља за проценат новорођенчади са малом телесном масом на рођењу.

Стопа неонаталне смртности у ЕУ (28) је 2016. била 2,5. Циљеви одрживог развоја до 2030 - мање од 12 на 1000 живорођених.

Стопа смртности одојчади у ЕУ (28) је 2016. била 3,6.

Стопа смртности деце испод пет година старости на најмање 25 на 1000 деце тог узраста до 2030 према Циљевима одрживог развоја.

Пројекат "Стандарди регионалног система неонаталне здравствене заштите у Србији".

Републички завод за статистику. Демографска статистика 2017. Београд 2018. године.

Еуростат - регинални годишњак, издање 2017. године

Циљеви одрживог развоја који се односе на здравље, ОУН.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама.

2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести.

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

Напомена: Предложени показатељи су углавном апсолутни бројеви а било би добро увести релативне бројеве и поред структурних увести и процесне и показатеље исхода по здравље новорођенчади за целу ову тачку – 27 у оригиналном документу (према препоруци OHCHR).  Било би добро такође обезбедити и дисагрегацију показатеља по полу, ТМ на рођењу и територији због територијалних неједнакости што је била честа примедба. Могуће је јер наша званична статистика то обезбеђује).

13(29) У складу са чланом 12 Конвенције и у светлу Општег коментара бр. 12 (2009) о праву детета да се саслуша њгово мишљење, Комитет подстиче државу уговорницу да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња, у породици, у школама, у судовима и у свим релевантним административним и другим поступцима у вези са њима кроз, између осталог, усвајање одговарајућих закона, обуку стручњака, успостављање специфичних активности у школама и опште подизање свести. Комитет такође подстиче државу уговорницу да сарађује са релевантним актерима у ширењу информација о Конвенцији и да ојача стварање смисленог простора кроз који деца могу да утичу на јавну политику.

да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња, у породици, у школама, у судовима и у свим релевантним административним и другим поступцима у вези са њима кроз, између осталог, усвајање одговарајућих закона, обуку стручњака, успостављање специфичних активности у школама и опште подизање свести.

13(29) – 1 Право детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисани као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима и стратешким документима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 12.

13(29) – 2 Усвојени правилници у свим секторима (образовање, социјална заштита, здравство и правосуђе) којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша њихово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12.

13(29) – 3 Креирани програми обуке о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 4 Број реализованиих обука и број учесника обука о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 5 Успостављени механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу

13(29) – 6 Евалуација од стране деце о томе да ли је обезбеђена партиципација

13(29) – 7 Број и врста механизама на националном и локалном нивоу

13(29) – 8 Број деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу

13(29) – 9 Број активности у школама које промовишу право деце на партиципацију

13(29) – 10 Број активности којима се деца подстичу да изражавају своје мишљење

13(29) – 11 Број извештаја о консултацијама које су вођене са децом у циљу прибављања њиховог мишљења

13(29) – 12 Број тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу

Министарства правде, унутрашњих послова, здравља, образовања, социјалне заштите, независна тела, Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту

/Центар за права детета

Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета у националним законима тако не постоји изричито прописана обавеза да дететово мишљење, приликом остваривања права, буде саслушано и узето у обзир од стране родитеља и запослених у свим државним институцијама, као ни да се детету пруже све релевантне информације на основу којих би направио избор.
Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК бр. 12. Тако закон не предвиђа обавезу и одговорност родитеља да детету пруже информације које се односе на важне одлуке које се доносе, као ни да се детету омогући изражавање мишљења о одлукама, као и да мишљење буде узето у обзир.
Закон о малолетницима не предвиђа експлицитно право детета учиниоца или жртве кривичног дела да се мишљење детета саслуша и узме у обзир у поступку.
Принцип партиципације није препознат ни Законом о основама система образовања и васпитања, иако је УЦПД у процесу јавне расправе о изменама и допунама Закона, предлагао МПНТР, али предлози нису усвојени.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право детета на партиципацију не спроводе се нити постоје информације да су планиране одговарајућим плановима и програмима. Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе, а тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената. Елементи овог права се препознају у одредбама које предвиђају оснивање ученичких парламената, што је похвално, али свакако не и довољно за потпуно уживање овог права у образовном систему. Пратећи препоруку Комитета, УЦПД је израдио Предлог практичне политике са предлогом Правилника о партиципацији и информисању ученика у основном образовању и затражио мишљење Савета за права детета који је требало да се током 2020. године изјасни о предлогу, након чега би био упућен МПНТР. Ипак, због пандемије, избора који су одржани у јуну 2020. године и спорог формирања Владе, као и због чињенице да је члановима Савета за права детета истекао мандат, као и да су се у сазиву (април 2021-март 2022) одржале само две седнице, предлог се није нашао на дневном реду.
ЦПД је, заједно са групом стручњака, припремио Приручник о учешћу детета за судије и стручњаке ЦСР у грађанским судским поступцима (УНИЦЕФ, ИПА 2013). Такође, ЦПД је објавио бројне брошуре и онлајн дигиталне апликације за децу о праву на партиципацију у грађанским судским поступцима, систему алтернативног старања, образовању и здравственој заштити, о правосуђу по мери детета, заштити деце од трговине људима и безбедности на интернету. У циљу припреме и верификације садржаја ових брошура и апликација су спроведене фокус групе са око 100 деце.
Такође, УНИЦЕФ је подржао Правосудну академију у организацији обука за судије који поступају у породичним стварима о примени принципа партиципације деце у овим поступцима.

Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 није усвојен. 

Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК 12. Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета којим би се успоставила обавеза да саслушају мишљење детета родитељима и запосленима у свим органима власти, установама и институцијама. 

Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа не постоје.

Не постоје програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у поступцима у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа.

Не постоје механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу не постоје. 

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију не спроводе се нити су планиране одговарајућим плановима и програмима. 

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе. 

Тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената.

Припремљен је приручник о учешћу детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 је усвојен у НС. 

Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи унапређене одредбе о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење усвојен у НС. 

Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа усвојени.

Израђени (акредитовани) програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу успостављени.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу постоје у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију редовно се спроводе.

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења редовно се спроводе. 

Тела на локалном и националном нивоу укључују децу у вези тема које их се директно тичу.

Службени гласник РС

Веб презентације министарстава надлежних за секторе образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђе, унутрашњих послова, судова, тужилаштава, центара за социјални рад, установа/домова за децу, школа.

Вез презентације Правосудне академије и Републичког завода за социјалну заштиту о израђеним (акредитованим) програмима обуке.

Подаци Републичког завода за статистику, Републичког завода за социјалну заштиту, министарстава, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва. 

Извештаји о спроведеним активностима у школама. 

Извештаји о спроведеним консултацијама са децом. 

Извештаји тела на локалном и националном нивоу које укључују децу у вези тема које их се директно тичу.

Пројектни извештаји ЦПД-а.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

14(31) Комитет препоручује да држава уговорница осигура потпуну примену нових прописа који омогућавају директну регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа и да покрене поступак за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато.

Да осигура потпуну примену нових прописа који омогућавају директну регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа

да покрене поступак за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато.

14(31) – 1 Законодавна регулатива омогућава регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа

14(31) - 2 Успостављање система за директан упис у матичне књиге рођених све деце на територији Републике Србије одмах по рођењу, без обзира на правни статус њихових родитеља

14(31) – 3 Број деце миграната и тражилаца азила уписаних у матичну књигу рођених у односу на број деце миграната и тражилаца азила који су рођени на територији Републике Србије

14(31) – 4 Број покренутих поступака за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато, на годишњем нивоу

14(31) – 5  Број евидентираних случајева деце чији су родитељи без држављанства

14(31) - 6  Број додељених држављанстава деци чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато 

14(31) – 7 Прописан поступак утврђивања држављанства

МДУЛС

/Београдски центар за људска права

Министарство здравља.

Србија је ратификовала Конвенцију о правима детета и Међународни пакт о грађанским и политичким правима којима се сваком детету без дискриминације гарантује право на упис чињенице рођења, право на име и стицање држављанства. Такође, ратификовала је и Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства. Међутим, у пракси и даље постоје бројне препреке да се деца родитеља који не поседују лична документа упишу у матичне књиге рођених (МКР). Та деца не могу бити уписана у МКР одмах након рођења, већ је за њих потребно водити посебне поступке (одређивање личног имена, накнадни упис у МКР или ванпарнични судски поступак утврђивања времена и места рођења детета, што може да траје дужи временски период).

1 - Правни оквир не обезбеђује упис деце одмах по рођењу уколико родитељи не поседују лична документа. Деца избеглице и мигранти чији родитељи немају лична документа из државе порекла уписују се у матичне књиге рођених на основу претходно издате потврде коју МУП издаје странцима који изразе намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији а коју родитељи прилажу као идентификациони документ.

2 - Нису унапређени

3 - Нема податка

4 - Иако је Србија још 2011. године ратификовала Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства, до данас нису прописане процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства.

5 - Исто као и претходно

6 - Нема податка

7 - Нису развијене процедуре за утврђивање статуса апатрида.

Измењене су одредбе Упутствa o вoђeњу мaтичних књигa и oбрaсцимa мaтичних књигa, (тaчкe 10 и 24) и Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи (члан 5)

1 - Службени гласник РС, извештаји организација цивилног сектора

2 - Није регулисано прописима, али у пракси се регистрација врши на овај начин, што потврђује и пракса Београдског центра за људска права

3 - Министарство државне управе и локалне самоуправе

4, 5, 6 - Министарство унутрашњих послова, Управа за управне послове, Одељење за држављанство, пребивалиште и лицне карте, Одсек за држављанство, надзор и евиденције

7 - Закон о држављанству

Трећи циклус УПР

7.28. Обезбедити да сва деца имају благовремен  приступ регистровању рођења непосредно након рођења, без дискриминације, и без обзира на правни статус или статус докумената њихових родитеља (Бразил)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.9 До краја 2030. за све обезбедити законски идентитет, укључујући регистрацију приликом рођења.

Препорука и Европског парламента 

Извештај о напретку Европске комисије 2019. 

Комитет за економска, социјална и културна права

14(13) Комитет препоручује држави чланици да  избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

Комитет за људска права

14(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту.

15(33) Позивајући се на Општи коментар бр. 13 о праву детета на слободу од свих облика насиља, као и на Циљ одрживог развоја 16.2 да се искорене, између осталог, сви облици насиља над децом, Комитет апелује на државу уговорницу да:

15(33) Позивајући се на Општи коментар бр. 13 о праву детета на слободу од свих облика насиља, као и на Циљ одрживог развоја 16.2 да се искорене, између осталог, сви облици насиља над децом, Комитет апелује на државу потписницу да:

15(33)(А) – 1  У Стратегији превенције и заштите деце од насиља и припадајућем акционом плану – прописана је мера усклађивања Општег протокола и Посебниих протокола о заштити деце од злостављања и насиља

15(33)(А) – 2 Измењени и допуњени Општи и посебни протоколи о заштити деце од злостављања и занемаривања - донети у форми правно обавезујућих подзаконских аката – правилника. 

15(33)(А) – 3 Осигурана примена Општег и посебних протокола, кроз доношење одговарајућег обавезујућег правног акта – уредбе односно правилника

15(33)(А) – 4 Број општина које су потписале међусекторске протоколе о сарадњи за имплементацију Општег и посебног протокола о заштити деце од насиља

1 – МРЗБСП, Савет за права детета

2 и  3 – МРЗСБП, МЗ, МП, МУП, МПНТР

4 – Савет за права детета, МДУЛС

/Ужички центар за права детета

15(33)(А) – 1 Влада Р Србије усвојила је Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године  – прописана је мера усклађивања Општег протокола и Посебниих протокола о заштити деце од злостављања и насиља.

15(33)(А) – 2 - Влада Р Србије усвојила је унапређени Општи протокол почетком 2022. године. Још увек нису усвојени нови секторски протоколи о заштити деце од насиља, али су се усвајањем Општег протокола створили услови за рад на секториским. Позитиван развој је и то што је и сектор спорта обавезан новим Општим протоколом да изради посебан протокол за сектор спорта. Израда овог протокола је у току.

15(33)(А) – 3 Нема промене у односу на почетно стање.

15(33)(А) – 4 -39 општина потписане међусекторске споразуме о заштити деце од насиља на локалном ниво. То је исти број као у претходном периоду, тако да није дошло по даљег унапређења овог индикатора.

15(33)(А) – 1 - Стратегија и АП нису усвојени

15(33)(А) – 2 Не

15(33)(А) – 3 Осигурана само у образовном систему

15(33)(А) – 4 - 10 општина

15(33)(А) – 1-2  - Унапредити нормативне акте који дефинишу превенцију и поступање у случајевима насиља над децом.

15(33)(А) – 3 - Унапредити примену процедура за реаговање и превенцију насиља на децом.

15(33)(А) – 4 Унапредити међусекторску сарадњу на заштити деце од насиља на локалном нивоу.

15(33)(А) – 1 - "Службени гласник РС", број 80 од 3. јуна 2020.

15(33)(А) – 2 - сајт Министарства просвете, науке и технолошког развоја

15(33)(А) – 3 увид у документа

15(33)(А) – 4 - Инетрактивна мапа МОДС-а

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

7.89. Успоставити законске и друге мере за заштиту деце од злостављања и насиља (Киргистан)

Комитет за права особа са инвалидитетом

32. Комитет препоручује држави чланици да одрасле и децу са инвалидитетом у  институционалном окружењу заштити од насиља, злостављања и лошег поступања било које врсте.

Комитет за присилне нестанке

14 (34) Комитет такође жели да нагласи посебно окрутан ефекат присилних нестанака на људска права жена и деце. Жене које су изложене присилном нестанку посебно су осетљиве на сексуалне и друге облике родно заснованог насиља. Жене, рођаци нестале особе могу трпети озбиљне социјалне и економске последице и бити подвргнуте насиљу, прогону и одмазди због њихових напора да лоцирају своје најмилије. Деца која су жртве присилног нестанка, било због тога што су сами били изложени нестанку, или зато што трпе последице нестанка својих рођака, посебно су осетљива на бројна кршења људских права, укључујући замену идентитета. У том контексту, Комитет ставља посебан нагласак на потребу да Држава чланица осигура да се родне перспективе и осетљиви приступи деци користе у спровођењу права и обавеза из Конвенције.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

16(35) Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) даље ојача подизање свести и образовне програме - укључујући кампање - уз учешће деце, како би се формулисала свеобухватна стратегија за превенцију и борбу против злостављања деце;

16(35)(А) 1 Усвојена свеобухватна Стратегија и акциони план превенције и заштите деце од насиља

16(35)(А) 2 Посотјање механизма делотворног укључивања деце и ОЦД које се баве правима детета у израду Стратегије и припадајућег акционог плана

МРЗБСП, Савет за права детета

/Ужички центар за права детета

16(35)(А) 1 - Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља  за период од 2020. до 2023. године, са пратећим Акционим планом за 2021. и 2022.године усвојена је 20. маја 2020. године. Деца су била укључена у процес израде стратегије и имала могућност да дају своје предлоге који су узети у обзир током израде нацрта стратегије. ОЦД су узеле учешће у изради стратегије (Мрежа организација за децу Србије је делегирала своју представницу у радно тело за израду стратегије), а у консултативном процесу учествовало је 20 ОЦД.

Дошло је до делимичног напредка у другој половини 2023. године - формирана је радна група за Израду предлога акционог плана за период 2024-2025. године за за спровођење Стратегије превенције и заштите деце од дискриминације од 2022 - 2030. године.

16(35)(А) 1 - Стратегија и акциони план нису усвојени.
16(35)(A) 2 -  Н/А

(A) Усвојити свеобухватну стратегију за превенцију и борбу против злостављања деце уз активно учешће деце;

Службени гласник РС

Вез презентације Владе РС, МРЗБСП, Савета за права детета

Публикација "Шта нам кажу деца о насиљу над децом", Пријатељи деце Србије, 2018

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

17(37) У светлу Општег коментара бр. 8 (2006) у вези са телесним кажњавањем, Комитет апелује на државу уговорницу да:

(A) изричито законом забрани телесно кажњавање;

17(37)(А) – 1  Закон о изменама и допунама Породичног закона, који садржи одредбу о изричитој забрани телесног кажњавања, донет у Народној скупштини

МРЗБСП

/Центар за права детета

Изричита забрана телесног кажњавања деце и даље није предвиђена законом. Очекује се доношење Закона о изменама и допунама Породичног закона који ће предвидети изричиту забрану физичког кажњавања детета као васпитног дисциплиновања детета. Остаје да се види како ће ово бити регулисано и када ће тај закон бити усвојен и ступити на снагу. Такође, Нацртом закона о правима детета и Заштитнику права детета, предвиђена је изричита забрана телесног кажњавања и дата је дефиниција оваквог поступања у складу са ОК бр. 8.
Кампање о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета спроводе се углавном кроз пројектне активности ОЦД.
Резултати МИЦС истраживања које је 2019. спровео УНИЦЕФ у сарадњи са РЗС и Популационим фондом УН уз подршку ЕУ дају поражавајући податак да је међу децом узраста 1–14 година, 45% деце код куће изложено насилном дисциплиновању, а у ромским насељима је тај проценат још виши (67%).

Породични закон не садржи експлицитну забрану телесног кажњавања у породици

Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи експицитну забрану телесног кажњавања у складу са ОК бр. 8 усвојен у НС

Службени гласник РС

Трећи циклус УПР

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

7.91. Усвојити прописе којим се експлицитно забрањује телесно кажњавање деце у свим околностима, укључујући и код куће (Црна Гора)

7.92. Усвојити експлицитну забрану телесног кажњавања деце у закону (Португал)

7.93. Законом забранити телесно кажњавање деце, укључујући и  у породици  (Аустрија)

7.94 Усвојити све неопходне мере да би се искоренило телесно кажњавање дечака и девојчица (Чиле)

7.95. Озбиљно размотрити законску забрану  било ког облика телесног кажњавања, промовишући ненасилне дисциплинске алтернативе и генеришући свест у јавности о штетним ефектима праксе (телесног кажњавања), све у складу са прихваћеним препорукама које је Уругвај упутио Србији током другог циклуса УПР  (Уругвај)

7.96. Усвојити најављену измену закона којом ће се експлицитно забранити телесно кажњавање деце у било којим околностима  (Словенија)

7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

18(38) Комитет препоручује да држава уговорница успостави систем за праћење свих случајева који укључују дечије бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, и да пружи деци жртвама склониште и одговарајућу рехабилитацију и саветодавне услуге, као и да организује кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака.

да успостави систем за праћење свих случајева који укључују дечије бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама,

18(38) – 1 Развијен механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције

18(38) – 2 Конципиран систем праћења дечјих бракова

18(38) – 3 Број пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу

18(38) – 4 Број процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак

18(38) – 5 Проценат девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године)

МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту, Републички завод за статистику

Национална коалиција за окончање дечјих бракова

/ АСТРА

Праксис

Иако се бележи одређени напредак у вези са овом препоруком, као што су потписивање Меморандума о разумевању у области спречавања дечијих бракова и побољшања положаја деце и младих у Србији између Координационог тела за родну равноправност и УНИЦЕФ-а (2018) и покретање Националне коалиције за окончање дечијих бракова, коју чине више од двадесет организација и институција посвећених унапређењу права детета и напорима за окончање штетне праксе дечијих бракова у Републици Србији (2019), нема већих помака у ситуацији на терену. И даље се процењује да се у ромским насељима свака шеста девојчица уда пре него што напуни 15 година, а више од половине се венча пре пунолетства.

Република Србија још увек нема успостављен систем за праћење дечијих бракова, нити се подаци о случајевима воде на основу етничке припадности. Издате су инструкције центрима за социјални рад од стране МРЗБСП на који начин центри за социјални рад треба да поступају у случају сумње на дечји брак. До 2019. године није било јавно доступних извештаја о примени ове инструкције и евентуалним резултатима. Републички завод за социјалну заштиту од 2019. године сачињава извештаје, у складу са тачком 15, а на основу Инструкције о начину рада центара за социјални рад – органа старатељства у заштити деце од дечијих бракова.

Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године препознаје проблем дечијих бракова и иде корак даље тиме што прави јасну разлику између дечјих, раних и принудних бракова. Дефинише их као облике насиља који представљају грубо кршење права детета, посебно девојчица, који су у супротности са Конвенцијом о правима детета. Као једну од мера у борби против дечјих бракова, Стратегија предлаже брисање одредбе којом се дозвољава склапање малолетничког брака уз дозволу суда, а као једну од жељених промена, Стратегија наводи развој услуга превенције, директне подршке и заштите деце из осетљивих група међу којима препознаје и децу из ромске популације која су најчешће жртве дечјих, раних и принудних бракова.

Подаци који су добијени од Свратишта за децу и младе града Новог Сада када је реч о малолетничким трудноћама су 3 малолетне кориснице овог свратишта, узраста од 15 до 18 година, које су се породиле у периоду од јануара до октобра 2022. Укупно је 8 девојчица ступило у малолетничке бракове. Подаци за 2023. годину је да је током ове календарске године било 2 малолетничке трудноће, док је укупно 6 корисница Свратишта ступило у малолетнички брак.

Подаци у годишњем статистичком Извештају Центра за заштиту жртава трговине људима за 2023. годину забрињавају из више разлога. Најпре, удео малолетних особа формално иденификованих жртава је у порасту и чини 62%. Просечна старост деце жртава је 12 година, док је генерално просечна старост идентификованих жртава 19 година. Укупан број деце идентификованих жртава трговине људима је 41 (29 девојчица, 12 дечака). Број девојчица жртава принудног брака за 2023. годину је 5. 

18(38) – 1 Не постоји развијен механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције

18(38) – 2 Не постоји успостављен свеобухватан, мултисекторки систем праћења дечјих бракова

18(38) – 3 Не постоји егзактан систем пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу

18(38) – 4 Не постоји систем праћења процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак

18(38) – 5 Не постоји систем за утврђивање процента девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године)

18(38) – 1 Успоставити механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције

18(38) – 2 Успоставити свеобухватан, мултисекторки систем праћења дечјих бракова

18(38) – 3 Упоставити систем пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу

18(38) – 4 Успоставити систем праћења процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак

18(38) – 5 Успоставити систем за утврђивање процента девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године)

18(38) – 1 Веб презентација, јединствена база података и извештаји МРЗБСП, МНПТР, МЗ, МУП, Републичког завода за социјалну заштиту за рано идентификовање ризика за дечији брак

18(38) – 2 Веб презентација, јединствена база података и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту, МРЗБСП, Савета за права детета 

18(38) – 3 Веб презентација, база података и извештаји МУП-а и Републичког завода за социјалну заштиту

18(38) – 4 Веб презентација, база података и извештаји МП, Врховног касационог суда и Републичког завода за статистику

18(38) – 5 Веб презентација, база података и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту

Циљеви одрживог развоја 

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

5.3 Елиминисати све штетне праксе као што су дечији, рани и насилни бракови и обрезивање женских гениталија.

5.6 Осигурати универзалну доступност полног и репродуктивног здравља и репродуктивних права, како је договорено у складу са „Програмом акције Међународне конференције о становништву и развоју“ и „Пекиншком платформом за акцију“, односно са документима који су настали као резултат њихових аналитичких конференција.

5.а Спровести реформе како би жене добиле једнака права на економске ресурсе, као и приступ власништву и контроли над земљиштем и осталим облицима својине, финансијским услугама, наследству и природним ресурсима, у складу са националним законима.

5.б Повећати употребу иновативних технологија, посебно информационе и комуникационе технологије, ради промовисања оснаживања жена.

5.ц Усвојити и оснажити добре политике и извршно законодавство за промовисање родне равноправности и оснаживања свих жена и девојчица на свим нивоима.

Формирана је Национална коалиција за окончање дечјих бракова, на иницијативу Координационог тела за родну равноправност и Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, како би се допринело окончању дечјих бракова кроз усмерену и координисану акцију, нарочито у ромској популацији.

19(40) Скрећући пажњу државе уговорнице на Смерница за алтернативно старање о деци (Резолуција Генералне скупштине бр. 64/142, анекс), Комитет наглашава да финансијско и материјално сиромаштво, односно услови директно и искључиво повезани са таквим сиромаштвом, никада не смеју бити једино оправдање за издвајање детета из родитељског старања, прихватање детета у систем алтернативне заштите или за спречавање његове социјалне реинтеграције. У том смислу, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) хитно смањи смештање деце млађе од 3 године у резиденцијалне установе, укључујући децу са сметњама у развоју и да убрза смештање у породицу; да осигура одговарајуће мере заштите и јасне критеријуме, посебно за ромску децу и децу са сметњама у развоју, на основу потреба и најбољих интереса детета, за утврђивање да ли дете треба сместити у систем алтернативног збрињавања;

19(40)(А) – 1  Број деце млађе од три године на смештају у резиденцијалним установама, на дан 31.12.

19(40)(A) - 2 Удео деце млађе од три године на смештају у резиденцијалним установама у укупном броју деце до 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном), на дан 31.12.

19(40)(А) – 3 Удео деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце млађе од 3 године на резиденцијалном смештају

19(40)(А) – 4 Удео деце млађе од три године сa сметњама у развоју и ромскe децe у укупном броју деце на породичном смештају

19(40)(А) – 5 Развијеност услуга подршке биолошкој породици који се може разрадити, а имају за циљ превенцију издвајања

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

19(40)(А) – 1 На дан 31.12.2022. године 35 деце до 3 године било је на резиденцијалном смештају.

19(40)(А) – 2 На дан 31.12.2022. године oкo 6% од укупног броја деце на резиденцијалном смештају било је млађе од 3 године.

19(40)(А) – 3 На дан 31.12.2022. године је 9,6% деце млађе од 3 године било на резиденцијалном смештају од укупног броја деце тих година на смештају (резиденцијалном + породичном).

19(40)(А) - 4 Нису доступни подаци о уделу ромске деце млађе од три године на породичном смештају. Удео деце млађе од 3 године са сметњама у развоју на резиденцијалном смештају у укупном броју деце тих година на резиденцијалном смештају је 77% (25 детета).

19(40)(А) – 2 На дан 31.12.2016. године 1,5% од укупног броја деце на резиденцијалном смештају било је млађе од 3 године.

19(40) (А) – 3 Удео деце до три године на rезиденцијалном смештају у укупном броју деце до три године на смештају  (резиденцијалном + породичном) је 7,3%.

19(40)(A) – 4 Удео деце са сметњама у развоју  у укупном броју деце до 3 године на резиденцијалном смештају је 100% 

19(40)(А) – 5 Нису доступни подаци о уделу деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце на породичном смештају у укупном броју деце млађе од 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном).

19(40) (А) 1Ни једно дете до 3 године није на смештају у резиденцијалним установама.

19(40) (А) 2 и 3 Обезбеђени подаци  о деци до три године са сметњама у развоју и ромској деци на резиденцијалном и породичном смештају, како би се политика примене одговарајућеих мера заштите, посебно за ромску децу и децу са сметњама у развоју, дефинисала на основу података и на основу потреба и најбољих интереса детета.

Веб презентација и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту

Трећи циклус УПР

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора)

Комитет за економска, социјална и кутлтурна права

(27) Комитет ЕСК  позива државу потписницу да:

(а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице;

(б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама;

(ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.

1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.

Под резиденцијалним установама подразумевају се установе за децу и младе са сметњама у развоју и установе за децу и младе без родитељског старања

Иако се, сем у изузетним ситуацијама, деца до 3 године по правилу не смештају у домове, примећује се континуирано присуство између 20 до 30 деце овог узраста на резиденцијалном смештају.

Основни извор података су извештаји Завода за социјалну заштиту, међутим они нису довољни за праћење предложених индикатора те би требало упутит захтев надлежном Министарствз да се обезбеде подаци који се односе на предложене индикаторе, позивајући се на препоруке Kомитета.

Податак о проценту деце са сметњама у развоју у укупном броју деце до 3 године на резиденцијалном смештају за 2016. годину изведен је из тада доступног извештаја за установу Звечанска. За наредне године овај податак није било могуће извести на исти начин као за почетно стање.

20(42) Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) осигура да се деца са сметњама у развоју и ромска деца не дискриминишу у процесу усвајања и да успостави програме за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са тешким инвалидитетом и ромске деце;

20(42)(А) – 1 Број реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у развоју  и ромске деце.

20(42)(А) – 2 Број  усвојења деце са сметњама у развоју  и ромске деце  и удео усвојене  деце са сметњама у развоју и ромске деце у  укупном броју деце са са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу, на годишњем нивоу.

20(42) – 3 Удео усвојене деце са инвалидитетом/сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце са тешким инвалидитетом и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу.

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

20(42)(А) – 1 Нема поузданих података о броју реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у развоју и ромске деце

20(42)(А) – 2 У току 2022. године усвојено је укупно 94 деце од којих је 15 деце са сметњама у развоју (16%). Ниједно од тих петнаесторо деце није усвојено у Србији.

20(42)(А) – 1 Нема поузданих података о броју реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у раѕвоју и ромске деце

20(42)(А) – 2  Према подацима МРЗБСП за 2018. у току године усвојено је 28 деце са сметњама у развоју и ромске деце (од стране страних државњана).

Учешће усвојене деце са сметњама у развоју и ромске деце у току 2017. године укупном броју деце са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу је 42.5%

Сва деца са сметњама у развоју и ромска деца за коју је утврђно да је усвојење у њиховом најбољем интересу су усвојена. 

Трећи циклус УПР

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

21(44) У светлу Општег коментара бр. 9 (2006) о правима деце са сметњама у развоју, Комитет апелује на државу уговорницу да усвоји приступ инвалидитету заснован на људским правима и да успостави свеобухватну стратегију како би се осигурала инклузија деце са сметњама у развоју, као и да:

(A) побољша прикупљање података о деци са сметњама у развоју и спроведе студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције и постојећих закона и политика;

21(44)(А) – 1 Креирана адекватна база података и спроведене студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања

21(44)(А) – 2 Број студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју

Савет за права детета, МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

21(44)(А) - 1 Није креирана адекватна база података ни спроведена студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања.

21(44)(А) - 2 Нема студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју.

21(44)(А) 1 Није креирана адекватна база података ни спроведена студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања

21(44)(А) – 2 Нема студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју

21(44)(А) –1 и 2 Креирана адекватна база података и спроведене студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања.

Трећи циклус УПР

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

22(46) У светлу Општег коментара бр. 15 (2013) о праву детета на уживање највишег могућег стандарда здравља и узимајући у обзир Циљ одрживог развоја 3, подциљ 3.1 о смањењу стопе смртности код мајки и подциљ 3.2 о окончању смртних случајева који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) осигура доступност и једнак приступ квалитетној основној и специјализованој здравственој заштити за сву децу у земљи, као и да ојача напоре да се обезбеди проширење приступа адекватној здравственој заштити, укључујући пренаталну бригу о неосигураним трудницама, на породице које живе у најугроженијим ситуацијама, нарочито на оне које живе у маргинализованим и удаљеним областима;

22(46)(А) – 1 Број трудница, породиља и деце која су неосигурана а који су здравствену заштиту у вези са трудноћом и порођајем и неонаталну и постнеонатлану здравствену заштиту користили на основу Закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља (Службени гласник РС бр. 104/2013)

22(46)(А) – 2 Обухват (%) трудница превентивним прегледима у првом, другом и тећем триместру трудноће дисагрегирано на општу популацију трудница, најсиромашније и труднице у ромским насељима

22(46)(А) – 3 Просечан број превентивних прегледа трудноћа у првом, другом и трећем триместру трудноће, укључујући и различите трудноће у примарној здравственој заштити

22(46)(А) – 4 Однос матерналне смртности (број умрлих жена у трудноћи, на порођају и у пуерперијуму због разлога повезаних са тим стањем на 1000000 живорођених)

Републички фонд за здравствено осигурање

Институт за јавно здравље Батут – извештај о раду поливалентне патронаже

Институт за јавно здравље Батут – здравствствено- статистички годишњак РС за одређену годину

Републички завод за статистику

/Центар за социјалну политику

Нису доступни подаци из РФЗО о броју трудница, породиља и деце који су као неосигурана лица користили услуге здравствене службе. Према резултатима МИКС 2019 истраживања, труднице и породиље у ромским насељима имају обавезно здравствено осигурање у 97% (национални просек 97%) и деца узраста до 5 година у ромским насељима имају обавезно здравствено осигурање у 96% случајева (национални просек 99%). Деца узраста од 5 до 17 година живота су и у ромским насељима осигурана 97% (национални просек је 99%).

Из базе података о раду здравствених медијаторки за 2017. годину су доступни подаци о броју Рома којима су обезбеђене здравствене књижице. Доступни подаци из Извештаја Владе РС за 2020. годину наводе број издатих здравствених књижица, личних докумената и број оверених здравствених књижица за децу и одрасле Роме (2150 за ромску децу и 6250 за одрасле Роме и Ромкиње) . Према подацима из јануара 2024 од када раде здравствене медијаторке 13 113 Рома је добило здравствене књижице.

Нема дисагрегираних података на сиромашне труднице  а за труднице из ромских насеља које су користиле услуге антенаталне здравствене заштите подаци су доступни из МИКС истраживања за 2019. годину. Према том истраживању у ромским насељима је 95% жена које су родиле у последње две године имало пренатални преглед више од једног пута, 83% барем четири пута и 43% осам или више пута (национални просек је барем четири пута 97% и 8 и више пута 80% жена у Србији) те за Ромкиње није постигнуз национални просек. Обухват жена у току првог триместра трудноће савременим методама здравствене заштите је у 2021. години био 72% а број патронажних посета по трудницу је исте године био 0,69 (ДЕВИНФО база података РЗС), и незнатно је повећан у 2022. години на 73,6 одсто као и број посета по трудници на 0,72 тако да још увек није постигнут потпуни обухват што је у великој мери последица недостатка патронажних сестара.

Однос матерналне смртности (број умрлих трудница и породиља због разлога повезаних са тим стањима на 1000 живорођених) је у 2021. години драстично порасла на 22,5 (у 2020. је била 9,7) као последица смањене приступачности здравствене заштите због пандемије корона вируса.У 2022. години је преполовљена на 11,2 умрлих трудница и породиља због разлога повезаних са овим стањима а у 2023. години се бележи даљи пад ове стопе на 9,8. Прецизније анализе се постижу анализом трогодишњих или петогодишњих просека због великих варијација у вредности овог показатеља.

1157 у 2017. години

Обухват трудница превентивним прегледом у првом триместру трудноће је 60% у 2017. години а у другом и трећем је 58% у истј години у Србији. Обухват трудница (%) у току првог триместра трудноће савременом здравственом заштитом је у 2018. години био 78,2.

Просечан број остварених превентивних прегледа у првом триместру трудноће је 0,6, за високоризичне трудноће је 1,2 и у другом и трећем триместру је 7 оставрених прегледа у 2017 години.

Однос матерналне смртности (умрле жене у трудноћи, на порођају и у пуерперијуму због разлга везаних за та стања на 100 000 живорођених) у Србији је 2017. године био 10.8 умрлих жена на 100000 живорођених. У 2018. години однос матерналне смртности је био 14,1 умрла жена током трудноће, порођаја и пуерперијума на 100 000 живорођене деце.

Да све неосигуране труднице, породиље и деца из рањивих група буду осигурана и могу да користе услуге здравствене заштите.

Обухват трудница би требало да буде 60%

Труднице би у првом триместру трудноће требало да остваре у просеку једну посету, ризичне труднице према налогу гинеколога, а у другом и трећем триместру у просеку 4 посете

Матерналну смртност би до 2030. године смањити на мање од 70% почетне вредности (2015. године) према Циљевима одрживог развоја ОУН.

Садржај и обим превентивних мера у области здравствене заштите према Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину. РФЗО

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Здравствено статистички годишњак РС 2017. Београд, 2018. године.

Трећи циклус УПР

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама.

2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести.

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама.

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

3.9 До краја 2030. битно смањити број смртних случајева и обољења од опасних хемикалија, односно од загађења и контаминације ваздуха, воде и земљишта.

Напомена за 22(46)(А) – 1 Реализоване мере и активности у оквиру ”6. Области деловања –  Здравство” у Акционом плану за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период до 2020. године

23(48) Комитет препоручује да услуге менталног здравља у заједници буду на лако доступне и да се предузму кораци потребни за јачање превентивног рада, посебно у кућном окружењу и центрима за бригу. Такође препоручује да се број дечијих психијатара и психолога повећа.

да услуге менталног здравља у заједници буду на лако доступне и да се предузму кораци потребни за јачање превентивног рада, посебно у кућном окружењу и центрима за бригу.

23(48) – 1 Број служби за ментално здравље у установама примарне здравствене заштите (домовима здравља)

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Према Националном програму о  заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019 - 2026. године  који је усвојен крајем 2019. године (Службени гласник РС број 84/2019.) се наводи одсуство центара за заштиту менталног здравља у заједници и других ванинституционалних психијатријских служби па је у његовим циљевима зацртано основање ових служби које ће подржати свеобухватну заштиту менталног здравља уз најмање могуће рестрикције и што ближе месту боравка, односно породице особе са проблемима менталног здравља.

Проблеми повезани са менталним здрављем младих и адолесцената постали су приоритет јавноздравствених политика током пандемије болести ковид 19. Према резултатима истраживања УНИЦЕФа 17 % адоелсцената приметило је погоршање менталног здравља током пандемије што се нарочито манифестовало код деце узраста од 13 до 17 година из породица са нижим примањима у Београду и другим урбаним центрима. Истраживање је показало да је 43% деце од 7 до 12 година и 44% адолесцената од 13 до 17 година имало проблема са концентрацијом а најчешћи проблем који родитељи наводе је био раздражљивост деце.

Покренута је кампања "Како си? Али стварно" и заједнички пројекат УНИЦЕФа и Министасрства здравља РС са организованим активностима на локалном нивоу (Суботица, Зрењанин и Крагујевац)  за младе, њихове родитеље, наставнике и све који раде са децом са обезбеђивањем директне подршке путем платформе за ментално здравље са пакетом услзга који ће развити 15 професионалаца из одабраних општина.

Поводом Светског дана менталног здравља у октобру 2022. године је организована конференција "Ка бољем менталном здрављу адолесцената и младих у Србији" на којој су представљени подаци о менталном здрављу младих и предвиђеним активностима пројекта који ће почети да се реализује у децембру 2022. године.

Масовни злочини убиства деце и младих у мају месецу 2023. године који су однели 19 углавном младих живота интензивирали су активности на заштити менталног здравлја младих: Влада Србије је формирала Радну групу за подршку менталном здрављу младих која ће координирати кризни одговор на потребе младих а Савет за младе који ради у Министарству туризма и омладине је усвојио низ превентивних мера и активности на унапређењу менталног здравља младих и најавило кампање за промоцију менталног здравља младих.

Светски дан менталног здравља 10. октобра 2023. године је одржан под слоганом "Право на ментално здравље" и био је прилика да се заједница уједини око теме: Ментално здравље је универзално људско право. Одржана је друга Међународна конференција посвећена менталном здрављу под слоганом "Не остављајте нас за касније" и била је усмерена на актуелне проблеме менталног здравља и стварања психосоцијалне подршке младима. УНИЦЕФ је на Конференцији иницирао потписивање Меморандума о разумевању шест министарстава који се баве (или би требало да се баве) менталним здрављем младих и адолесцената. Ефекти предложених мера и активности ће се видети у будућности али је ментално здравље у фокусу јавноздравствених активности. Трећа Међународна конференција о менталном здрављу и добробити деце и младих у Србији одржана је 4. 10. 2024 са мотом "Заједно-на истој смо страни". 

Одржане су и две националне конференције о менталном здрављу младих, прва у Новом Пазару новембра 2023. на којој је 10 градова и општина потписало Изјаву о намери спровођења Националног програма за за унапређење менталног здравља. Друга национална конференција је одржана јуна 2024 у Новом Саду са цињем умрежавања и унапређења знања и вештина стручњака који раде на унапређењу менталног здравља младих.

Направљен је Пакет минималних услуга као одговор на потребе младих и адолесцената са проблемима менталног здравља. Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Србије основала је и отворила Центар за младе у Београду - ЦЕЗАМ који путем интервенција, едукативних активности и вршњачке подршке младима и адолесцентима доприноси решавању проблема менталног здравља.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама.

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

24(50) У светлу Општег коментара бр. 4 (2003) у вези са здрављем адолесцената, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) развије свеобухватну едукацију прилагођену узрасту о сексуалном и репродуктивном здрављу, укључујући информације о планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће и превенцији и лечењу сексуално преносивих болести;

24(50)(А) - 1 Број реализованих обука прилагођених узрасту о сексуалном и репродуктивном здрављу, укључујући информације о планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће и превенцији и лечењу сексуално преносивих болести

24(50)(А) – 2 Развијени програми о здрављу и доступни кроз школе или саветовалишта за младе

24(50)(А) – 3 Број саветовалишта за адолесценте који активно пружају услуге овој популационој групи

24(50)(А) - Оснивање јединствене базе података о здрављу адолесцената

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Релативно је мало података о (репродуктивном) здрављу адолесцената. Стратегија за здравље и развој младих је била формулисана 2006. године и никада није евалуирана а сада је и истекло њено орочење. Једини репрезентативни подаци су из Истраживања здравља становника Србије из 2019. године и неколико међународних истраживања о ризичном понашању адолесцената која су рађена и у Србији (Истраживање здравља деце школског узраста у РС које је спровео Батут 2018. године, Резултати истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији рађеног 2022. године су публиковани 2024. и када је рач о сексуалној активности ученика и ученица првог разреда средње школе, њих 16,9 одсто је изјавило да је ступило у сексуалне односе (30,1% дечака и 7,7% девојчица). Највећи број њих је први сексуални однос имало у 15 години. Око две трећине је користило кондом при последњем односу што указује да је неопходно активније ангажовање школе и здравствене службе у сексуалном васпитању младих, посебно у превенцији сексуално преносивих болести и нежељених трудноћа.

Национални програм очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља је усвојен 2017. године са циљем спречавања ризичног сексуалног и репродуктивног понашања младих и промовисања метода планирања породице. Нема побољшања у овој области ни три године наког усвајања овог Програма.

Кровна организација младих Србије је објавила резултате истраживања "Здравље младих: Положај и потребе младих у Републици Србији" у децембру 2021. године. Према подацима овог истраживања када је у питању њихово сексуално и репродуктивно здравље, најчешћи разлог због кога сексуално активни млади не користе методе савремена контрацепције јесу ослањање на традиционалне методе попут прекинутог сношаја или одлагања односа током плодних дана (69,8%), недостатак знања о сексуалном и репродуктивном здрављу (65,4%) и недостатак финансијских средстава за набавку савремених контрацепцијских средстава (29,6%). У протеклих 6 месеци 26% испитаника је користило услуге гинеколога или уролога (17,8% у приватном здравственом сектору и 8,2% у државном сектору).

Алтернативни извештај Кровне организације младих за 2023. годину да је први сексуални однос пре 15 године имало 10,2% младих од 15 до 30 година који су учествовали у истраживању, од 15 до 18 године 45,8% и после 18 године још 23,4%. Није имало сексуалне односе 20,6%. Резултати указују на потребу формализовања образовања о репродуктивном здрављу младих и боље усмерење система здравствене службе ка сексуалном и репродуктивном здрављу младих.

Нема података о броју реализованих обука о сексуалном и репродуктивном здрављу адолесцената

Нема података о развијеним програмима о здрављу адолесцената у Србији

У Србији је 2017. године било активно 40 саветовалишта за младе (12 у Београду)

Још увек није формирана база података о здрављу адолесцената иако је њено формирање било предвиђено Стратегијом за здравље и развој младих из 2006. године

Нису ни у једном документу дефинисане циљне вредности за наведене показатеље. У новоусвојеној Стратегији за младе орочене за период 2022. - 2030- године су за поједине циљеве који се односе на здравље младих дефинисане почетне вредности (2021.) и циљне вредности (2030.) па је у будућим евалуацијама реалзације циљева стратегије омогућено праћење напретка у њиховој реализацији. Овом стратегијом су обухваћени сви млади од 15 до 29 године живота и нису посебно издвојени адолесценти.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.6 Осигурати универзалну доступност полног и репродуктивног здравља и репродуктивних права, како је договорено у складу са „Програмом акције Међународне конференције о становништву и развоју“ и „Пекиншком платформом за акцију“, односно са документима који су настали као резултат њихових аналитичких конференција.

25(52) Комитет скреће пажњу на Циљ одрживог развоја 1, подциљ 1.3 о спровођењу одговарајућег националног система социјалне заштите и пратећих мера за све и препоручује да држава уговорница:

(A) размотри одржавање циљаних консултација са породицама и децом, укључујући оне породице и децу у осетљивим ситуацијама, посебно ромске породице, као и са организацијама цивилног друштва које се баве дечијим правима, у циљу јачања стратегија и мера за смањење сиромаштва деце;

25(52)(А) – 1  Број циљаних консултација са породицама и децом, укључујући оне породице и децу у осетљивим ситуацијама, посебно ромске породице, као и са организацијама цивилног друштва које се баве правима детета, у циљу јачања стратегија и мера за смањење сиромаштва деце

25(52)(А) – 2 Број деце, посебно ромске деце,  укључене у консултације

25(52)(А) – 3 Број организација цивилног друштва које се баве правима детета, укључених у консултације

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

Нема података

Нема података

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).

1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).

1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.

1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.

1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.

1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.

1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

26(53) Комитет скреће пажњу на подциљ 13.5 Циљева одрживог развоја о промовисању механизама за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у области климатских промена и препоручује да држава уговорница прикупи разврстане податке који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама.

да држава потписница прикупи разврстане податке који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама.

26(53) – 1  Сачињена анализа врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

26(53) – 2 Методологија за процену ризика од природних катастрофа је сензитивна на питања која се односе на децу

26(53) – 3 Формирана база података који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

Министарство за заштиту животне средине

/Центар за права детета

До усвајања Закон о климатским променама, у марту 2021. године постојао је озбиљан недостатак у регулисању ове важне области и њеном усклађивању са међународним стандардима, посебно са Оквирном конвенцијом УН о промени климе. Овај закон, заједно са Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, представља основни закон којим је регулисано питање прилагођавања на измењене климатске услове и ризике од катастрофа. Забрињавајућа је чињеница да ови закони не препознају децу као осетљиву групу, као и то да не садрже обавезу да се приликом процене ризика и израде планова посебно узму у обзир деца као осетљива група.

Комитет за права детета је 22. августа 2023. године усвојио Општи Коментар бр. 26 о правима детета и животној средини са посебним освртом на климатске промене. У овом општем коментару, Комитет наглашава хитну потребу да се адресирају штетни ефекти деградације животне средине, са посебним освртом на климатске промене, на уживање права деце, и објашњава обавезе држава у решавању штете на животној средини и климатским променама. Комитет такође објашњава како се права деце према Конвенцији о правима детета примењују на заштиту животне средине, и потврђује да деца имају право на чисту, здраву и одрживу животну средину.
До дана писања овог Извештаја, Влада РС није предузела посебне акције имајући у виду Општи Коментар бр. 26.

Усвојен Национални програм управљања ризиком од елементарних непогода са АП до 2020. који садржи 6 компоненти: изградња и развој институција, идентификација и праћење ризика везаних за елементарне непогоде, структурно и неструктурно смањење ризика, системи раног упозоравања и спремности, стратегија финансирања у случају ризика, дфикасан опоравак. Програмом за финансирање ризика у случају елементарних непогода за Републику Србију до 2019. дефинисани су циљеви за национални, локални и индивидуални ниво.

Кључни стратешки документи у овој области још увек нису усвојени. У припреми је Стратегија борбе против климатских промена са акционим планом као кровни документ и Стратегија адаптације на измењене климатске услове (израда планирана кроз IPA 2016).

Ови документи не предвиђају метолодогију за процену ризика која је сензитивна на питања која се односе на децу. 

26(53) – 1  Сачинити анализу врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

26(53) – 2 Развити и у постојеће и будуће стратешке документе интегрисати методологију за процену ризика од природних катастрофа која је сензитивна на питања која се односе на децу

26(53) – 3 Формирати базу података која идентификује врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

Стратешки документи иницирани и припремљени од стране МЗЖС, усвојени од Владе РС

Службени гласник РС

Веб презентација и извештаји МЗЖС

Циљеви одрживог развоја

Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица

13.1 Оснажити прилагодљивост и адаптивни капацитет на ризике повезане са климатским условима и природним катастрофама у свим земљама.
13.2 Интегрисати мере везане за климатске промене у националне политике, стратегије и планирање.
13.3 Унапредити образовање, подизање нивоа свести, као и људске и институционалне капацитете у вези са ублажавањем и смањивањем утицаја климатских промена, односно са прилагођавањем и раним упозоравањем на климатске промене.
13.а Применити обавезу коју су развијене земље потписнице „Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама“ преузеле како би заједно прикупиле 100 милијарди долара годишње до 2020. из свих извора и тако одговориле на потребе земаља у развоју у контексту значајних активности на ублажавању негативних утицаја климатских промена и транспарентности примене, те у потпуности операционализовати Зелени климатски фонд кроз његову капитализацију, што је пре могуће.
13.б Промовисати механизме за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у вези са климатским променама у најнеразвијенијим земљама, што подразумева и фокусирање на жене и младе, односно на локалне и маргинализоване заједнице.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

27 (55) У светлу Општег коментара бр. 1 (2001) о циљевима образовања и узимајући у обзир Циљ одрживог развоја 4, подциљ 4.1 и 4.2 да се осигура да до 2030. године све девојчице и дечаци заврше бесплатно, праведно и квалитетно основно и средње образовање и да имају приступ квалитетном раном дечијем развоју, бризи и предшколском образовању, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) развије програме, као и праћење и евалуацију таквих програма за смањење стопе напуштања школе;

27(55)(А) – 1 Образована Радна група или друга структура која треба да развије/успостави програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 2 Сачињен програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања примењен у свим школама

27(55)(А) – 4 Информациони систем у образовању обезбеђује поуздане податке о стопи осипања

27(55)(А) – 5 Стопа осипања из основног и средњег образовања

27(55) – 6 Сачињен програм подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који би их додатно оснаживао с обзиром да је у том периоду стопа опадања највећа

27(55)(Б) - 1 Усвојен акциони план за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 2 Број ИОП 1 и ИОП 2 за  децу и ученике у систем образовања и васпитања

27(55)(Б) – 3 Постоје грантови за школе за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 4 Број ромске деце, деце са инвалидитетом, деце избеглица, миграната, странаца који су напустили образовни ситем

27(55)(Б) – 5 Успостављено тело задужено за спровођење надзора над извршењем Акционог плана

27(55)(Б) – 6 Повећана финансијска средства за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 7 Постојање локалних политика за успостављање финансијске и друге неопходне подршке

27(55)(Ц) – 1 Број реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју

27(55)(Ц) – 2 Број пружене подршке деци и ученицима кроз израду ИОП1 и ИОП2 у односу на укупан број деце/ученика у систему

27(55)(Ц) – 3 Број деце укључене

27(55)(Ц) – 4 Број специјализованих стручњака

27(55)(Ц) – 5 Опис посла специјализованих стручњака

24(55)(Д) – 1 Број вртића, предшколских и средњих школа у руралним срединама као и високообразовне институције

27(55)(Д) – 2 Број наставника у руралним срединама

27(55)(Д) – 3 Број ученика у рурланим срединама

27(55)(Д) – 4 Број затворених школа

27(55)(Д) – 5 Повећан број ученика у руралним срединама

27(55)(Е) – 1 Праћење броја ромске деце у школама, повезивање са бројем деце која су напустила школу

27(55)(Е) – 2 Сачињен програм за рад са наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома

27(55)(Е) – 3 Број обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома

 27(55)(Е) – 4 Уведен наставни предмет ромски језик са елементима националне културе

27(55)(Е) – 5 Школски програм адаптиран ромској култури

27(55)(Е) – 6 Број спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома

27(55)(Е) – 7 Број ученика уписаних у средње школе на основу афирмативне акције

27(55)(Е) – 8 Број ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције

27(55)(Ф) – 1 Број општина које финансирају мере додатне подршке образовању

27(55)(Ф) – 2 Број деце који је по мишљењу ИРК остварио додатне подршке

27(55)(Ф) – 3 Број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика

27(55)(Ф) – 4 Уведени механизми за решавање индивидуалних потреба ученика

7(55)(Г) – 1 Број насеља које има предшколски објекат

27(55)(Г) – 2 % деце која похађају предшколско (разврстан по урбано-рурално, образовању родитеља)

27(55)(Г) –  3 Бесплатан вртић за децу примаоце НСП

27(55)(Г) – 4 Број новоизрађених вртића и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 5 Број места у предшколским установама и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 6 Број пријава за упис у предшколску установу које су одбијене на годишњем нивоу услед недостатка места

27(55)(Г) – 7 Сачињен програм за рад са наставницима и сарадницима

27(55)(Г) – 8 Број обука које су организоване за наставнике и сараднике

27(55)(Г) – 9 % деце  која похађају предшколско образовање (сегрегирано урбано-рурално, по образовању родитеља)

МНПТР

МРЗБСП

/Ужички центар за права детета

Београдски центар за људска права

55.А. Према Закону о основама система образовања и васпитања Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле систем. Такође, на основу Закона о основном образовању и васпитању и Закона о средњем образовању и васпитању школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.
У јуну 2021. године, израђена је Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године у којој се приоритет ставља на активности за повећање обухвата и спречавања осипања. 
Законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.
Правилник о ближим условима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање садржи елементе ИОП-а који за појединог ученика предвиђа план транзиције (план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу), као и план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног напуштања школе.
Модел примене важећих прописа уређује да свака школа доноси и остварује развојни план који обавезно садржи и мере превенције и осипања. Информациони систем у образовању не обезбеђује поуздане податке о стопи осипања, нити се подаци прецизно прикупљају. Заштитник грађана је 2019. године покушао да утврди да ли постоје евиденције о броју деце ромске националности која су укључена у систем образовања. У разговору са представницима школских управа утврђено је да не постоји прецизна евиденција и да је у пракси могуће водити евиденцију, али да то зависи од тога да ли директори школа препознају значај вођења овакве евиденције и у којој мери школска управа у раду са школама инсистира на овом питању. Такође, стиче се утисак да у школама и даље постоји бојазан да питају родитеље за националну припадност.
Успостављен је ЈИСП (јединствени информациони систем просвете) и ЈОБ (јединствени образовни број који прати његовог носиоца кроз све нивое формалног образовања и васпитања и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику и одраслом у јединственом информационом систему просвете) који омогућува да се прати кретање детета/ученика кроз образовни систем. На овај начин биће могуће добити прецизније податке о стопи осипања ученика из образовног система.
Не постоји поуздан податак о стопи осипања из основног и средњег образовања, јер методологија израчунавања одустанака (разлике у броју ученика на почетку и на крају школске године) није оптимална. Поред тога, утврђено је да се на нивоу школских управа не води прецизна евиденција иако је то у пракси могуће.
Републички завод за статистику сакупља податке о броју ученика на почетку и на крају школске године, И према њиховим подацима на током 2019. године стопа осипања из основног образовања је била 0,6%, а из средњег 1,1%.
Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.
Да би се запослени у образовању оснажили да препознају ученике у ризику од осипања и да им пруже адекватну подршку, израђен је програм обуке за рану идентификацију и спречавање осипања ученика и урађени су приручници за школе. Поред тога, сачињено је Упутство за спречавање раног напуштања образовања са препорукама и предлозима мера за превенцију осипања од стране Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, које је у јуну 2021. године подељено и представљено средњим школама и регионалним школским управама. 

27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.

27(55)(А) - 2 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. Међутим, поменуте законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.

27(55)(А) - 3 Модел није примењен

27(55)(А) - 4 Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 5 У школској 2015/16, стопа осипања из основног образовања била је 0,4%, а из средњег је била 1,1%. Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.

27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен.

27(55)(Б) - 2 Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце.

27(55)(Б) - 3 Нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем. 

27(55)(Б) - 4 Акциони план за инклузивно образовање није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.

27(55)(Б) - 5 Није доступан прецизан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара. 

27(55)(Б) - 6 На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.

27(55)(Ц) - 1 Нема податка

27(55)(Ц) - 2 Иако не постоје прецизни подаци, процењује се да је током 2014/2015. године основно и средње образовање похађало око 14200 деце са сметњама у развоју (1,7% свих ученика). Половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу - 6708 у односу на 7500 деце која су била укључена у систем редовних школа.

27(55)(Ц) - 3 2017. године било је ангажовано 178 педагошких асистената који су углавном пружали подршку ромској деци. Процене су да је у том тренутку било непходно бар три хиљаде педагошких асистената.

27(55)(Ц) - 4 Нема податка

27(55)(Д) - 1 У школској 2015/16, било је 2068 предшколских установа у Србији (изузев Београда), док је средњих школа било 402.

27(55)(Д) - 2 У школској 2015/16, било је 11422 васпитача у предшколским установама у Србији (изузев Београда), док је број наставника у средњим школама био 23718.

27(55)(Д) - 3 У школској 2015/16, у предшколским установама у Србији (сем Београда) било је 136846 деце док је у средњим школама било 191732 ученика.

27(55)(Д) - 4 У школској 2017/18 у образовном систему било је 175 педагошких асистената - у предшколским установама их је 35, док су остали ангажовани у основним школама.

27(55)(Д) - 5 Нема податка

27(55)(Е) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%.

27(55)(Е) - 2 Нема податка

27(55)(Е) - 3 Нема податка

27(55)(Е) - 4 Изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе уведен је 2016. године. Услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика.

27(55)(Е) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури.

27(55)(Е) - 6 Нема податка

27(55)(Ф) - 1 Нема податка

27(55)(Ф) - 2 Нема податка

27(55)(Ф) - 3 Нема податка

27(55)(Ф) - 4 Нема податка

27(55)(Г) - 1 Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја –у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа –тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.

27(55)(Г) - 2 Обухват деце програмом предшколског васпитања и образовања нешто је мањи у школској 2014/15. години и износи 58,1%, док је обухват обавезним припремним предшколским програмом већи него у претходној школској години и износи 95,3%. Код основног образовања (чије је похађање такође обавезно) обухват генерације незнатно је мањи у односу на претходну школску годину и износи 97,6%.

27(55)(Г) - 3

27(55)(Г) - 4

27(55)(Г) - 5

27(55)(Г) - 6

27(55)(Г) - 7

27(55)(Г) - 8

27(55)(А) 1 - Службени гласник РС

27(55)(А) 2 - Службени гласник РС

27(55)(А) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 5 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(А) 6 - Н/А

27(55)(Б) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 5 - Заштитник грађана

27(55)(Б) 6 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Д) 1 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 3 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 4 - Извештај о реализацији акционог плана за спровођење стратегије развоја образовања до 2020. године: 2018, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

27(55)(Д) 5 - Републички завод за статистику

27(55)(Е) 1 -

27(55)(Е) 2 -

27(55)(Е) 3 -

27(55)(Е) 4 -

27(55)(Е) 5 -

27(55)(Е) 6 -

27(55)(Ф) 1 -

27(55)(Ф) 2 -

27(55)(Ф) 3 -

27(55)(Ф) 4 -

27(55)(Г) 1 -

27(55)(Г) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2016.

27(55)(Г) 3 -

27(55)(Г) 4 -

27(55)(Г) 5 -

27(55)(Г) 6 -

27(55)(Г) 7 -

27(55)(Г) 8 -

27(55)(Г) 9 -

Трећи циклус УПР

27(6.14) Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

27(6.34) Појачати напоре ка постизању инклузивног образовања све деце (Грузија)

27(6.51) Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

Комитет за економска, социјална и културна питања

27(35) Комитет препоручује држави потписници да настави са спровођењем правних и политичких реформи како би сваком детету омогућила остваривање права на образовање и да у том циљу:

(а) интензивира спровођење мера у циљу спречавања насиља и дискриминације у школама, укључујући вршњачке програме и боље односе у школи;

(б) обезбеди инклузивно образовање за сву децу са посебним потребама у редовним школама;

(в) Гарантује упис ромске деце у редовна одељења у основним школама, уместо у школе или одељења за децу са посебним потребама;

(г) Смањи стопу напуштања основног образовања ромске деце и да предузме ефикасне мере како би Роми похађали школе и повећали похађање наставе у средњим школама кроз афирмативне акције, као што је додела стипендија и обезбеђивање уџбеника.

Комитет за права особа са инвалидитетом

27(14) Комитет подстиче државу чланицу да појача напоре на  деинституционализацији деце, посебно оне са менталним и/или психофизичким сметњама, да спречи нова смештања деце млађе од три године у институције, и да осигура ефикасније пребацивање дечака и девојчица из институција у породице. Препоручује са да држава чланица у прелазном периоду обезбеди деци са инвалидитетом довољан ниво интервенција и подстицања развоја у раном детињству, да покрене образовне програме за запослене у институцијама и да развија ефикасне услуге неге у оквиру заједнице за ону децу која напуштају институције.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.3 До краја 2030. обезбедити једнаку доступност јефтиног и квалитетног техничког, стручног и терцијарног образовања, укључујући универзитетско, за све жене и мушкарце.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

28 (57) У светлу Општег коментара бр. 6 о поступању с децом без пратње и раздвојеном децом ван њихове земље порекла, Комитет препоручује да држава уговорница:

(A) успостави правичне и ефикасне поступке за азил који се спроводе на начин прилагођен за дете, и са процедуралног и са материјалног аспекта, а којима се систематски идентификују деца без пратње или раздвојена деца и упућују на одговарајућу заштиту и подршку, као и да, у том смислу, размотри измену важећег националног законодавства, укључујући Закон о азилу;

28)(57)(А) – 1 Развијени формулари и упитници прилагођени деци

(28)(57)(А) – 2 Израда подзаконског акта којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње и раздвојене деце

(28)(57)(А) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу који је додатно обучен за рад са децом и може да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу

(28)(57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил као и прихватним центрима обучени су да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у Републици Србији

(28)(57)(А) - 5 Постојање довољно одрживих ресурса за системско препознавање и процену посебних потреба сваког детета без пратње

(28)(57)(А) - 6 Број деце без пратње и раздвојене деце која су у поступку азила имала правног заступника у односу на укупан број деце без пратње и раздвојене деце у поступку азила

(28)(57)(А) - 7 Број службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце

(28)(57)(А) - 8 Одлуке у поступку азила доносе се уз поштовање најбољег интереса детета и других процесних гаранција које произлазе из Конвенције о правима детета, а које су јасно назначене у одлукама

(28)(57)(Б) – 1 Број деце тражилаца азила на смештају у хранитељским пои раздвојене децеродицама и другим адекватним смештајним капацитетима социјалног типа

(28)(57)(Б) – 2 Развијене специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима

(28)(57)(Б) – 3 Број деце са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима корисника специјализованих услуга

(28)(57)(Б) – 4 Број социјалних радника и број деце по социјалном раднику којима је постављен старатељ у односу на минималне стандарде

(28)(57)(Б) – 5 Број обучених хранитељских породица које могу да воде адекватну бригу о непраћеној и раздвојеној деци

(28)(57)(Б) – 6 Постојање засебних смештајних центара социјалног типа за децу без пратње са обученим особљем за рад са децом и стално присутним социјалним радницима

(28)(57)(Ц) – 1 Креирани и дистрибуирани информативни материјали у свим центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и другде, са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима

(28)(57)(Ц) – 2 Успостављен формализован протокол о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези питања која су од значаја за заштиту деце без пратње од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица

(28)(57)(Ц) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу, у центру за азил и другом објекту намењеном за смештај тражилаца, за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима и њихово упућивање на Центар за заштиту жртава трговине људима и друге релевантне службе за заштиту

(28)(57)(Ц) – 4 Број случајева деце без пратње и раздвојене деце који су пријављени Центру за заштиту жртава трговине људима и другим релевантним службама за заштиту

28(57)(Д)  - 1 Број малолетних странаца за које су донета решења о враћању и број малолетних странаца за које су донета решења о отказу боравка и забрани уласка у Републику Србију

28(57)(Д) - 2 Број деце која су ушла у поступак реадмисије

28(57)(Д) - 3 Број деце која су се добровољно вратила у земљу порекла

28(57)(Д) – 4 Постојање јасних процедура о упућивању деце за коју се може разумно претпоставити да су у потреби за међународном заштитом на поступак азила и олакшавање приступа поступку на целокупној територији укључујући и границе

28(57)(Д) – 5 Приликом процене опасности од протеривања узимају се у обзир специфични облици прогона и опасности од изложености озбиљној неправди који су искључиво везани за децу (child-specific forms of persecution) у складу са смерницама УНХЦР и Комитета за права детета

28(57)(Е) – 1 Постојање процедурe за утврђивање статуса апатрида (statelesness determination procedure)

28(57)(Е) – 2 Доношење подзаконског акта којим се на јасан и детаљан начин прописује поступак стицања српског држављанства за децу родитеља чије је држављанство непознато, који немају држављанство, или због основаног страха од прогона не могу да се служе својим држављанством нити да комуницирају са својом државом

МУП

Комесаријат за избеглице

/Београдски центар за људска права

57.А. Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.
Није израђен подзаконски акт којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње. У недостатку јасних процедура, у пракси се узраст утврђује искључиво на основу изјаве лица службенику Министарства унутрашњих послова или лекару. Опасности од таквог начина утврђивања узраста су бројне, те је могуће да одрасла лица изјаве да су млађа од 18 година и буду смештена у објекте који су намењени за смештај деце или да деца без пратње изјаве да су старија од 18 година и да на тај начин остају без могућност да добију потребну заштиту.
И даље не постоји особа која је обучена за рад са децом избеглицама и мигрантима, која је стално присутна у свим полицијским станицама и на сваком граничном прелазу, која може ефективно да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе и да сноси одговорност у том погледу. Поступање са непраћеном децом није уједначено на целој територији Србије. Управа граничне полиције наводи да уколико се приликом вршења редовних активности у регионалним центрима и станицама граничне полиције јави потреба поступања према малолетним лицима без пратње, ангажују се полицијски службеници који су обучени и поседују сертификат за рад са малолетницима или се обезбеђује присуство представника надлежног ЦСР.
Запослени у центрима за азил и прихватним центрима, а посебно у онима које је КИРС наменио за смештај непраћене или раздвојене деце, углавном су обучени да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у РС.
С обзиром на велики број штићеника за које су задужени старатељи, стиче се утисак да они често немају довољно времена и капацитета за препознавање и процену посебних потреба сваког детета. У пракси се и даље дешава да једна особа буде задужена као старатељ десетинама непраћене или раздвојене деце која бораве у истом центру. 

Тим Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сачињен од 60 професионалаца (старатеља, водитеља случајева, теренских радника, васпитача итд.) који је радио са избегличко-мигрантском популацијом престао је са радом у фебруару 2023. године. Уз помоћ другог донатора, након кратке паузе, тим Министарства наставио са својим активностима, али у знатно мањем обиму, покривајући само територију Прешева, Бујановца, Шида и Београда (Крњача). У септембру је поново оформљен тим од 24 запослена који је почео са активностима у октобру 2023.У периодима када није било старатеља и водитеља случајева које раде са децом избеглицама и мигрантима, све организације које раде са непраћеном и раздвојеном децом добиле су инструкције да директно контактирају ЦСР у којима је дете идентификовано да упуц́ују на старатељство и вођење случајева. Таква пракса се досад није показала као довољно ефикасно решење, с обзиром на то да су ЦСР у РС генерално преоптерећени послом и другим случајевима из своје надлежности, док велики број запослених још увек нема искуства у раду с децом мигрантима и тражиоцима азила.

Није доступан податак о тачном броју раздвојене деце и деце без пратње која су у поступку азила имала правног заступника. Према искуству правних заступника Београдског центра за људска права, велики број раздвојене деце и деце без пратње не желе да траже азил у РС, већ имају план да наставе свој пут ка другим европским земљама.
Није било могуће добити податак о броју службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце, али је искуство запослених у Београдском центру за људска права, који су присуствовали подношењу захтеву за азил и усменим расправама, да је комуникација службеника Канцеларије за азил другачија када су у питању деца, у односу на комуникацију са пунолетним тражиоцима азила. Службеници су били више благонаклони и стиче се утисак да су сензитивисани за разговор са децом.
Према Закону о азилу и привременој заштити, приликом одлучивања о основаности захтева за азил, Канцеларија за азил прикупља и разматра све релевантне чињенице, доказе и околности, узимајући у обзир положај и личне околности тражиоца азила, укључујући његов пол и узраст. Поред тога, води се рачуна о специфичној ситуацији лица којима су потребне посебне процесне или прихватне гаранције. Међу тим лицима налазе се малолетна лица и малолетна лица без пратње.
Ипак, у пракси се десило да Канцеларија за азил донесе решење којим је одбијен захтев за азил непраћеном дечаку од 16 година. Након поднешене жалбе, Комисија за азил је утврдила да Канцеларија за азил ни на који начин није поткрепила своје образложење да је донета одлука у најбољем интересу детета и да се захтева да у поновљеном поступку размотри све околности које су од значаја за примену начела најбољег интереса детета. Канцеларија за азил још увек није донела ново решење. 

(28)(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.

(28)(57)(А) - 2 Нису израђени

(28)(57)(А) - 3 Нема целовитих података

(28)(57)(Б) - 1 До средине 2017. године, на хранитељском смештају је било 21 дете. Само у 2017. години троје деце без родитељске пратње из Пакистана и Авганистана (два дечака и једна девојчица) било је смештено у хранитељску породицу, при чему је то остварено само на територији Београда. Смештаји су трајали од два до шест месеци, а деца су била узраста једне, пет и десет годинa.

(28)(57)(Б) - 2 Нема развијених специјализованих услуга

(28)(57)(Б) - 3 Нема развијених специјализованих услуга.

(28)(57)(Б) - 4 У току 2017. године донето је 758 решења о привременом старатељству, при ћему је 708 дечака и 77 девојчица стављено под привремено старатељство - нису доставили број старатеља и број водитеља случаја за 2017. годину. Подаци Градског центра за социјални рад у Београду показују да је у првом тромесечју 2019. године један старатељ бринуо о најмање 27 деце, односно да су само два водитеља случаја радила на случајевима 355 деце.

(28)(57)(Б) - 5 У току 2017. године на листи се налазило 12 породица на територији Војводине и 14 појединачних хранитеља са територије града Београда. Исте године је Центар за породични смештај и усвојење Београд, у сарадњи с међународним организацијама International Rescue Committee и Save the Children, обучио преко 90 хранитеља за бригу о непраћеној и раздвојеној деци у ситуацији миграције.

(28)(57)(Б) - 6 Постоје засебне радне јединице за смештај стране деце без пратње у оквиру постојећих институција у оквиру система социјалне заштите, али се оне не могу сматрати адекватним због тога што је њихова основна намена ресоцијализација деце за изреченом васпитном мером односно старање о деци с менталним инвалидитетом. Крајем 2018. године отворено је реновирано крило Дома за децу "Јован Јовановић Змај" у Београду у које се од новембра те године смештају само непраћена деца.

(28)(57)(Ц) - 1 Не

(28)(57)(Ц) - 2 Нема целовитих података.

(28)(57)(Д) - 1 Нема података.

(28)(57)(Д) - 2 Нема података.

(28)(57)(Д) - 3 До ступања на снагу Закона о азилу и привременој заштити 3. јуна 2018. године, добровољне повратке миграната спроводила је Међународна организација за миграције. Подаци те организације показују да се у току 2017. године, 27 деце вратило у земљу порекла у оквиру програма асистираног добровољног повратка који се спроводио под њеним мандатом, а да је међу том било двоје непраћене деце из Авганистана и Ирана.

(28)(57)(Е) - Нема измене закона.

(А) 1 - Пракса Београдског центра за људска права,

(А) 2 - Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal,

(А) 3 - Пракса Београдског центра за људска права,

(Б) 1 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 2 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 3 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 4 - Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 07-00-00230/2019-15, од 22. априла 2019. године, и одговор Градског центра за социјални рад у Београду на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 550-139 од 22. априла 2019. године,

(Б) 5 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 6 -Пракса Београдског центра за људска права.

(Ц) 1 - Одговор Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Управе граничне полиције на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 26-1991/18, од 6. децембра 2018. године,

(Ц) 2 -

(Д) 1 -

(Д) 2 - Министарство унутрашњих послова, одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја.

(Д) 3 - Комесаријат за избеглице и миграције РС, Миграциони профил 2017, доступно на: http://www.kirs.gov.rs/media/uploads/Migracije/Publikacije/migracioni%20profil%202017.pdf.

(Е) Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal.

Трећи циклус УПР

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

Комитет за људска права

14(33) Држава потписница треба строго да поштује своје националне и међународне обавезе: (а) омогућавањем доступности приступа формалном поступку за пријаве за азил на свим граничним прелазима, посебно на међународним аеродромима и у транзитним зонама, као и да су све особе које се директно баве избеглицама или мигрантима одговарајуће едуковане; (б) осигуравањем тога да се све пријаве за азил одмах процењују на индивидуалној основи, уз пуно поштовање принципа забране протеривања, као и да одлуке о одбијању могу бити оспорене у суспензивном поступку; (в) уздржавањем од колективног протеривања странаца и осигуравањем објективне процене степена заштите када се странци протерују у „сигурне треће земље”; (г) осигуравањем адекватних услова и унутар и изван прихватних центара за све избеглице и тражиоце азила; и (д) омогућавање постојања протокола за одређивање старости малолетника без пратње и да они добију адекавтно старатељство и третман у складу са најбољим интересима детета.

Комитет за економска, социјална и културна права

28(13) Комитет препоручује држави чланици да  избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

28(34) Комитет препоручује држави потписници да се свој деци тражиоцима азила омогући приступ основном и средњем образовању у складу са Законом о азилу.

Комитет против мучења

28(14) Држава чланица би требало да настави и интензивира напоре да омогући приступ брзим и правичним индивидуализованим поступцима азила да би се спречио ризик од кршења начела забране протеривања (non-refoulement).

С тим у вези држава би требало да: (а) обезбеди довољно људских и финанијских и техничних средстава Канцеларији за азил да би овај орган могао да благовремено региструје тражиоце азила, да им издаје идентификационе картице, спроводи индивидуализована саслушања уз помоћ преводилаца, као и да у разумном времену доноси одлуке о захтевима за азил. Држава би требало да кроз нови нацрт закона о азилу отклони ове недостатке, укључујући и прописивање рокова за доношење одлука; (б) успостави и обезбеди примену стандардизованог поступка азила и процедуре за упућивање на међународним аеродромима и у транзитним зонама; (в) гарантује тражиоцима азила приступ независној, квалификованој и бесплатној правној помоћи и преводилачким услугама током поступка азила, као и у прекршајним поступцима и у случајевима када су лишени слободе на аеродрому, како би им се омогућило да оспоре законитост одлука о депортацији и лишењу слободе.

28(15) Комитет позива државу чланицу да обезбеди да се у поступку азила суштински поштује принцип забране протеривања (non-refoulement) , без обзира да ли се држава одредишта сматра безбедном. Држава потписница такође треба да обезбеди потпуну заштиту од протеривања кроз успостављање потребних правних и административних мера заштите и правних лекова у поступцима принудног удаљења и на тај начин гарантује да сва лица којима је потребна међународна заштита неће бити враћена у земљу у којој постоји опасност да буду изложена мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступању, условима прихвата или кажњавању или пак ланчаном протеривању (chain refoulement). Држава потписница треба да успостави и формализоване механизме мониторинга граничног појаса, у сарадњи са Канцеларијом Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и организацијама цивилног друштва, и да предузме снажне мере у борби против злостављања и изнуђивања недокументованих миграната од стране полицијских службеника, што укључује слање јасне и недвосмислене порука да су таква дела неприхватљива и кривично гоњење и кажњавање починилаца.

27(20)(Б) Држава чланица треба да: (а) развије модуле о Конвенцији против мучења у програмима периодичних и обавезних обука полицијских службеника, судија, тужилаца и затворских и имиграционих службеника; (б) омогући редовну обуку о Истанбулском протоколу полицијским службеницима, службеницима Канцеларије за азил, судијама, тужиоцима, затворским чуварима, форензичким лекарима и особљу које ради у прихватним или притворским центрима, укључујући обуку о откривању психолошких трагова мучења и о родно осетљивим приступима, као и да осигурају да смернице из Протокола буду инкорпориране у истрагу случајева мучења или злостављања.

29(59) Комитет апелује на државу уговорницу да:

(A) спроводи кампање на свим нивоима и у свим покрајинама које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини, као и да предузме ефикасне мере за спречавање насиља и говора мржње према Ромима;

29(59)(А)  - 1 Број спроведених кампања које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини

29(59)(А) – 2 Број извршених санкција за говор мржње и насиље према Ромима

29(59)(А) – 3 Број кривичних пријава

29(59)(А) – 4 Број процесуираних пријава

29(59)(А)  - 5 Буџетска средства опредељена за решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини

29(59)(А)  - 6 Постојање јасно утврђених, мерљивих и транспарентних мера за спречавање насиља и говора мржње према Ромима

/Београдски центар за људска права

59.А. Србија има неопходне законске основе за борбу против дискриминације Рома, али се оне не примењује у довољној мери, а основни услов за унапређење положаја Рома је сузбијање стереотипа и предрасуда. Током 2019. године Повереник за заштиту равноправности је представио извештај о истраживању јавног мњења "Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији". Истраживање је показало да две трећине грађана препознаје да у Србији у значајној мери постоји дискриминација, а њих 50% као најизложеније дискриминацији види Роме. Међутим, није дошло до помака у спровођењу циљаних кампања за спречавање насиља и говора мржње према Ромима, као и за разбијање предрасуда и негативних ставова према Ромима у друштву. Дискриминацију према припадницима ромске националне мањине потврђују честе притужбе Повереници за заштиту равноправности и Заштитнику грађана. Ове независне институције Роме виде као најрањивију и највише дискриминисану групу становништва.

Међутим, за потребе израде овог извештаја, служба Повереника доставила је податке за период од 1. јануара 2021. године закључно са априлом 2022. године. Укупан број притужби у 2021. години поднет по основу националне припадности ромске деце је 3. Од укупног броја поднетих притужби по овом основу Повереник је донео једно мишљење којим је утврдио дискриминацију, а које се посредно односи и на положај ромске деце. Такође, поступајући по притужби из 2020. године Повереник је донео 1 мишљење којим је утврдио дискриминацију, које се односи на сегрегацију ромске деце.
Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње, односно о броју извршених санкција, броју кривичних пријава и броју процесуираних пријава, већ је те податке потребно прикупљати из различитих извора који користе другачије методологије. Доступни подаци јавних тужилаштава приказују податке о кривичним делима, али не садрже посебно податке из којих би се видело према којој националној мањини су извршена наведена кривична дела. Ти подаци се једино могу видети увидом у конкретни предмет који се води код првостепених подручних јавних тужилаштава, која поступају по тим кривичним пријавама.
Нису доступни подаци о постојању буџетских средстава која су опредељена за решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини. Најчешће се средства која издваја држава користе за пружање неке врсте помоћи Ромима, а не за решавање негативних ставова. Углавном организације цивилног друштва и међународне организације у оквиру различитих пројеката спроводе кампање које имају за циљ смањење предрасуда према Ромима.
У периоду од децембра 2021 до априла 2022. године повереница је реализовала 6 обука на тему појам и облици дискриминације и механизми заштите, на обукама је присуствовало 90 полазника.
Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Један од облика дискриминације може бити и говор мржње, коју закон дефинише као изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин. Међутим, не постоје јасно утврђене, мерљиве и транспарентне мере за спречавање насиља и говора мржње, искључиво, према Ромима.
У мају 2021. године је усвојен нови Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације. Допунама закона проширује се листа личних својстава на којима се заснива дискриминација. Такође, уводе се нови облици дискриминације: полно и родно узнемиравање, навођење на дискриминацију и сегрегација. Сегрегације је дефинисана као сваки акт којим физичко или правно лице раздваја без објективног и разумног оправдања друга лица или групу лица на основу личног својства. Сегрегација се сматра тешким обликом дискриминације. 

29(59)(А) 1 - Није дошло до напретка у спровођењу кампања које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини и других мера за спречавање насиља и говора мржње према Ромима.

29(59)(А) 2 - Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње. Подаци јавних тужилаштава показују да су у периоду од почетка јануара 2011. до 30. маја 2016. године поднесене кривичне пријаве због говора мржње против 216 лица, при чему је у 207 случајева било реч о говору мржње у односу на национално или етничко порекло; говор мржње је у највећем броју случајева био усмерен према Ромима и ЛГБТ особама. У односу на број поднесених кривичних пријава, против 106 лица је подигнута оптужница, а 41 лице је осуђено због кривичног дела говора мржње.

29(59)(А) 3 - Због кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика) у 2016. години пријављено је 38 лица, при чему су из претходне године пренете нерешене кривичне пријаве против 38 лица, те је у току 2016. године у раду било укупно 76 пријава. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика пријављено је у 2016. години 25 лица, а у раду је биле су још кривичне пријаве против 6 лица које су пренете из претходног периода. 

У 2017. годину пренети су предмети формирани по кривичним пријавама из 2016. године у односу на 33 особе, тако да су у 2017. години у раду биле пријаве против 83 лица, од чега су пријаве притив 24 лица одбачене. На крају 2017. године, у тужилаштву је остало нерешених пријава против 28 лица, а код других органа су нерешене остале кривичне пријаве против 26 лица. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика у 2017. години пријављено је девет лица, а шест нерешених кривичних пријава је пренесено из претходног периода.

29(59)(А) 4 - Од укупног броја пријава које су обрађиване у 2016. години у односу на кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. Кривичног законика (76), одбачене су 43 кривичне пријаве, против једног лица је захтевана истрага, донето је 14 осуђујућих пресуда и једна ослобађајућа пресуда, 15 пријава било је у обради, а осам пријава је остало нерешено. У односу на кривичне пријаве због дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика, на крају 2016. године одбачено је 25 пријава, а 8 пријава је било на проверама.

У 2017. години донете су осуђујуће пресуде против три лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, од чега је једно лице осуђено на казну затвора, а два лица су осуђена на условну казну. За кривично дело расна и друга дискриминација, од 15 кривичних пријава које су обрађиване у 2017. години, одбачене су четири, донете су осуђујуће пресуде против два лица - затворске казне, а у односу на три лица донете су ослобађајуће пресуде.

29(59)(А) 1 - Посебан извештај Заштитника грађана: Стање права детета у Републици Србији, Заштитник грађана, Београд, новембар 2018, на: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5949-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-s-nju-pr-v-d.

29(59)(А) 2 - ECRI Report on Serbia (fifth monitoring cycle), Strazbur, maj 2017, para. 19, na: https://rm.coe.int/third-report-on-serbia/16808b5bf4.

29(59)(А) 3 - Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2016. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2017. године, стр. 25, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/Rad%20javnih%20tuzilastva%20-%202016.pdf; Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2017. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2018. године, стр. 28-29, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/SKMBT_C65218033011140_2.pdf.

29(59)(А) 4 - Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2016. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2017. године, стр. 25, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/Rad%20javnih%20tuzilastva%20-%202016.pdf; Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2017. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2018. године, стр. 28-29, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/SKMBT_C65218033011140_2.pdf.

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина).

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска).

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка).

Комитет за људска права

29(11) Држава странка треба да: (а) повећа напоре за промовисање толеранције према припадницима етничких, националних, расних, верских и других мањина, укључујући и припаднике ромске заједнице; и (б) омогући ефикасно спровођење члана 54 (а) Кривичног законика, укључујући обезбеђивање индентификације и благовремене истраге злочина из мржње, процесуирање починилаца и кажњавање одговарајућим санкцијама.

29(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (а) промоцију недискриминаторног приступа могућностима и услугама у свим областима за припаднике ромске заједнице; (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту; (в) сарадњу са интерно расељеним ромским заједницама на развоју одговарајућих трајних решења, укључујући и локалну интеграцију у српско друштво; и (г) предузимање свих неопходних корака за спровођење стратегије за социјалну инклузију Рома.

Комитет за економска, социјална и културна права

29(11) Комитет позива државу чланицу да: (а) интензивира напоре усмерене ка унапређењу равноправности и борбе против дискриминације припадника националних мањина, особа са инвалидитетом, избеглица и интерно расељених лица, укључујући Роме, лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе и друге маргинализоване особе и групе у погледу приступа запошљавање, социјално осигурање, становање, здравство и образовање; (б) систематски примењује Закон о забрани дискриминације и друго релевантно законодавство, као и Стратегију за спречавање и заштиту од дискриминације 2013–2018, да би се спречавала и кажњавала дела дискриминације, водећи рачуна о свим забрањеним основима дискриминације које су садржани у члану 2, став 2. Пакта и разрађена у Општем коментару Комитета бр. 20 (2009) о забрани дискриминације у погледу уживања економских, социјалних и културних права.

29(12) Комитет позива државу чланицу да предузме даље мере како би се превазишла преовлађујућа дискриминација Рома у приступу економским, социјалним и културним правима, укључујући ревизију Стратегије за унапређење положаја Рома како би она боље одражавала специфични положај Рома, као и осигуравање да се национални приоритети о Ромима уредно саопште локалним властима како би се ефикасно спровели.

Комитет за укидање расне дискриминације

29(14) Позивајући се на своје опште препоруке бр. 7 (1985) која се односи на спровођење члана 4. Конвенције, бр. 15 (1993) о члану 4. Конвенције и бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње, Комитет тражи од државе чланице да у наредном периодичном извештају достави статистичке податке, разврстане по националности жртве, који се односе на истражне радње, кривично гоњење, осуђујуће пресуде, санкцијаме и правне лекове за расно мотивисана дела говора мржње и подстицања на расну мржњу. Комитет даље препоручује држави чланици да: (а) осигура да њени закони криминализују подстицање расне мржње, без обзира да ли се подстиче насиље или не; (б) појача мере за ефикасну идентификацију, истрагу и кажњавање лица одговорних за расистички мотивисан говор мржње, укључујући његове писане, говорне и онлајн форме, у складу са општом препоруком бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње; (в) предузме одговарајуће мере за борбу против ширења расизма на Интернету, укључујући блокирање веб страница посвећених подстицању расне дискриминације и мржње, и захтевањем од друштвених мрежа и других веб страница које дозвољавају коментаре на мрежи да прате писања на својим страницама и благовремено уклањају коментаре који садрже говор мржње; (г) снажно одговара на расистичко понашање у спорту, нарочито у фудбалу, што укључује ширење јаких антирасистичких порука на спортским догађајима и брзом применом препорука садржаних у параграфима 56. и 57. извештаја Европске комисије против расизма и нетолеранције за 2017. годину о Србији; (д) повећа напоре усмерене ка информисању и сензибилизисању јавности о недозвољености расно мотивисаног говора мржње и релевантним механизмима за жалбе; (ђ) осигура да политички лидери и наставници активно промовишу међуетничку толеранцију и разумевање.

29(16) Комитет препоручује да држава чланица уложи напоре за спровођење члана 54 (а) Кривичног закона, а нарочито да: (а) обезбеди евидентирање свих пријављених инциденти, истрага, кривичних гоњења, санкција и правних лекова који се односе на злочине расистичке мржње; (б) осигура да се починиоцима изричу санкције сразмерне тежини расистичких злочина мржње и да жртве добију пуну одштету; (в) у оквиру полицијских управа одреди контакт особе за расистичке инциденте, оспособи их за спровођење истрага и обезбеди њихово редовни дијалог са циљним групама, како би се осигурало адекватно пријављивање расистичких злочина мржње.

29(17) Комитет захтева од државе чланице да достави детаљне статистике, разврстане по националности, о броју и природи пријављених расно мотивисаних злочина из мржње, кривичном гоњењу и осуђивању и накнади штете жртвама. Комитет такође тражи статистику о броју таквих случајева који су још увек у току пред Републичким јавним тужилаштвом и пред судовима.