ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

(Б) Измени Закон о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору како би се осигурало да његове мере штедње не утичу негативно на квалитет и ефикасност услуга за децу.

2(7)(Б) – 1 Донет Закон о изменама и допунама Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, којим се обезбеђује да мере штедње не утичу негативно на квалитет и ефикасност услуга деци

МДУЛС, МФ

/Центар за права детета

Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору био је на снази до 31. децембра 2019. године али је до краја 2020. године и даље важила примена забране запошљавања, уз сагласност Владине комисије за давање сагласности за ново запошљавање. Закон о буџетском систему, измењен у децембру 2021. године, предвиђа да корисници јавних средстава у периоду од 1.1.2021. до 31.12.2023. године могу без посебних дозвола и сагласности Владе Србије да приме нове запослене у радни однос. На седници одржаној 5. октобра 2023. године продужена је мера контролисаног запошљавања у јавном сектору до 31. децембра 2026. године. У Фискалној стратегији 2024 - 2026 се не наводи унапређивање системског уређивања запослених, стога ће јавни сектор наставити да функционише са мањком кадра и у наредне три године.

Вишегодишња забрана запошљавања у јавном сектору је имала негативне последице нарочито на систем социјалне заштите те постоји значајан мањак запослених у социјалним службама.

Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору који реализује мере штедње усвојен 2015. године.

Закон о изменама и допунама Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, којим се обезбеђује да мере штедње не утичу негативно на квалитет и ефикасност услуга деци, усвојен у НС.

Службени гласник РС

(Б) Осигурати консултације са свим релевантним актерима, укључујући и децу, да се процени утицај претходног плана и идентификују сви потенцијални недостаци како би се унапредио

3(9)(Б) Број обављених консултација са свим релевантним актерима, укључујући и децу, о процени утицаја претходног НПА за децу, са идентификованим недостацима

Министарство за бригу о породици и демографију (МБПД), Савет за права детета

/Центар за права детета

Не постоји опис посла радне групе за израду НПА за децу нити разрађен план и динамика његове припреме. Нису обављене консултације са релевантним заинтересованим актерима, нити са децом, у циљу процене ефективности претходног плана, а нема информација да се планирају такве консултације. 

Није урађена евалуација претходног Националног акционог плана нити су одржане консултације са релевантним актерима, укључујући и децу, у циљу процене утицаја претходног плана и идентификације свих потенцијалних недостака у његовом спровођењу.

НПА за децу који је престао да важи 2015. године евалуиран у смислу његове релевантности и ефективности.

Одржане консултације са релевантним актерима - организацијама цивилног друштва у области права детета и децом, у циљу процене утицаја претходног плана и идентификације свих потенцијалних недостатака у његовом спровођењу како би се ти недостаци избегли у новом НПА.  

Веб презентације МРЗБСП и Савета за права детета РС

ЦПД је заједно са децом из Клуба Де Икс одржао консултације са децом из неколико школа у 5 градова у Србији о томе шта би требало да уђе у НАП.

(Ц) Осигурати да сваки нови план буде подржан одговарајућим елементима за његову примену, укључујући довољно људских, техничких и финансијских ресурса и да се ефикасност њене имплементације редовно оцењује.

3(9)(Ц) – 1 Проценат буџетираности мера из Националног плана акције за децу односно другог одговарајућег политичког оквира

3(9)(Ц) – 2 Годишњи извештаји о имплементацији новог НПА за децу односно другог одговарајућег политичког оквира

Влада РС, Савет за права детета

/Центар за права детета

С обзиром на то да нови стратешки план у области права детета није израђен ова препорука није остварена. 

Није усвојен НПА за децу.

Мере предвиђене новим НПА за децу су адекватно буџетиране и обезбеђено је довољно људских, техничких и финансијских ресурса за његово спровођење.

Закон о буџету РС за сваку наредну годину

Годишњи извештаји Савета за права детета Владе РС

(Б) осигура да Савет добије потребне људске, техничке и финансијске ресурсе за ефикасно функционисање;

4(11)(Б) – 1 Стручна и административно-техничка потпора коју Савету пружа Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

4(11)(Б) – 2 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад Савета

4(11)(Б) – 3 Проценат повећања буџета Савета

Министарство за бригу о породици и демографију (МБПД), Влада РС

/Центар за права детета

Савет нема секретаријат, има веб презентацију која је непрегледна и не пружа информације о постизању задатака, нити извештава редовно јавност о свом раду.Током 2023. године на сајту Савета није објављена ниједна вест у вези са радом Савета.За функционисање овог јединог координационог тела у држави и даље нису обезбеђена буџетска средства, а тиме и одговарајући људски и технички ресурси за његово ефикасно функционисање. Не постоји годишњи план рада овог тела, већ се активности спроводе ад хоц и према политици министарства у чијој је надлежности рад овог тела. Све ово утиче на изостанак континуиране и ефикасне координације у области права детета у РС.

Не постоји подршка Савету за права детета.  

Савет за права детета је подржан од стране Владе РС, има обезбеђено годишње финансирање из  буџета и административну канцеларију са посебно ангажованим особљем.

Закон о буџету РС

Извештаји Савета за права детета 

(Ц) подстакне систематски надзор над усвајањем и спровођењем политика и препорука Одбора за права детета Народне скупштине о прописима релевантним за децу.

4(11)Ц) - 1 Број препорука Одбора за права детета Народне скупштине о прописима релевантним за децу

4(11)Ц) - 2 Проценат спроведених препорука Одбора за права детата Народне скупштине према извештају Савета за права детета

Одбор за права детета НС

/Центар за права детета

Одбор је током 2023. године одржао две седнице - у августу и у септембру. На седници у августу Одбор је разматрао Информације о раду Министарства за бригу о породици и демографију за период од 27. октобра до 31. децембра 2022. године, за период од јануара до марта 2023. године. У септембру Одбор је разматрао Информацију о раду Министарства за бригу о породици и демографију за период од 1. априла до 30. јуна 2023. године. У тренутном сазиву, Одбор је оптерећен односом политичких група из тренутног сазива, те политизацијом тема, односно неспремношћу скупштинске већине да у конструктивном раду направи помак у оквиру својих надлежности.

Одбор за права детета НС није активан. 

Одбора за права детета Народне скупштине разматра и иницира интегрисање права детета у релевантне законе у скупштинској процедури. 

Веб презентација НС

Извештаји Савета за права детета

Одбор за права детета

(Б) успостави механизме за праћење и евалуацију адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције; и

5(13)(Б) – 1   Успостављени су механизми за праћење и евалуацију адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима деетата

5(13)(Б) – 2 Број анализа и др. докумената Савета за права детета о евалуацији адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима детета

Министарство финансија

Савет за права детета

Савет за права детета

/Центар за социјалну политику

1 - Механизми нису успостављени. 

2 - Савет за права детета се у свом досадашњем раду није бавио евалуацијом адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима детета.

1- Механизми не постоје. 

2 - Савет за права детета не постоји.

1 - Успостављени су механизми за праћење и евалуацију адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима деетата

2 - Савет за права детета Владе РС редовно припрема анализе и друге документе о евалуацији адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима детета

Извештаји Савета за права детета Владе РС

(Ц) осигура транспарентно и партиципативно буџетирање путем јавног дијалога, посебно са децом, као и одговарајућу одговорност власти, укључујући и на локалном нивоу;

5(13)(Ц) - 1 Министарство финансија је увело редовну праксу транспарентног и партиципативног буџетирања путем јавног дијалога

5(13)(Ц) - 2 Број јавних догађаја (састанака, округлих столова итд.) о планирању средстава јавних прихода за Буџет, ради остваривања права детета, на националном и локалном нивоу

5(13)Ц – 3 Број одржаних консултација са децом и родитељима

5(13) Ц – 4 Број деце и родитеља који су учествовали на јавним догађајима

5(13)(Ц) – 5 Број спроведених препорука које су добијене од стране деце

Министарство финансија

/Центар за социјалну политику

У Србији је пракса партиципативног буџетирања тек у повоју и то спорадично, само на локалном нивоу и не постоји пракса јавног планирања буџета за децу.

Основни показатељ испуњења ове препоруке је да је Министарство финансија увело редовну праксу транспарентног и партиципативног буџетирања путем јавног дијалога.

Не постоји пракса партиципативног буџетирања.

(Д) спроведе свеобухватну процену буџетских потреба за децу и издвоји одговарајућа буџетска средства, повећа буџетска средства издвојена за друштвене секторе, посебно у областима образовања и социјалне помоћи, као и да се позабави дебалансима на основу показатеља који се односе на права детета

5(13)(Д) – 1 Спроведена свеобухватна процена буџетских потреба за децу

5(13)(Д) – 2 Износ издвојених буџетских средстава за програм који се односе на децу и породице са децом из области социјалне заштите и образовање и/или за класу 040 породица са децом и групу 9 образовање по функционалној класификацији

5(13)(Д) – 3 Израђена методологија за процену буџетских потреба

Савет за права детата

Министарство финансија

/Центар за социјалну политику

Не постоји израђена методологија нити пракса свеобухватне процене буџетских потреба за децу

Могуће је пратити само буџетске издатке у смислу републичког буџета док се издаци које финансирају локалне самоуправе не могу консолидовати.

Укупни расходи за образовање односе се на децу и омладину, када се изузму издаци за високо образовање расходи се односе на децу.

(B) осигура да се подаци и показатељи деле међу релевантним министарствима и користе за састављање, праћење и евалуацију политика, програма и пројеката за ефикасно спровођење Конвенције;

(6)(15)(Б) – 1 Кључни подаци и показатељи о положају деце су расположиви, редовно ажурирани  и јавно доступни

(6)(15)(Б) – 2 Процедуре и протоколи о размени података омогућавају размену података о деци међу релевантним институцијама

(6)(15)(Б) - 3 Индикатори успешности имплементације препорука Комитета за права детета се редовно прате и ажурирају на годишњем нивоу

Републички  завод за статистику

МПНТР, МЗ, МРЗСБП, МБПД, МЉМПДД, МП, МУП

Савет за права детета, Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање. 

Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији  2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а.

Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја (Sustainable Development Goals – SDG). 

1 - Кључни подаци и показатељи о положају деце су расположиви, редовно ажурирани и јавно доступни

2 - Постоје процедуре и протоколи о размени података о деци међу релевантним институцијама

3 - Индикатори успешности имплементације препорука Комитета за права детета се редовно прате и ажурирају на годишњем нивоу

Веб презентација Републичког завода за статистику 

Процедуре и протоколи о размени података о деци на веб презентацијама надлежних министарстава

Извештаји Савета за права детета Владе РС

Деца у уличној ситуацији нису препозната као посебна група деце –ЦИМ 

(C) узме у обзир концептуални и методолошки оквир наведен у извештају Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за људска права (ОХЦХР) под називом Индикатори људских права: водич за мерење и примену приликом дефинисања, прикупљања и ширења статистичких података.

Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање.

(Б) обезбеди приватност и заштиту деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана као Националног превентивног механизма;

7(17)(Б) Усвојене и спроведене процедуре односно други одговарајући акт којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана за права детета односно Заштитника грађана као Националног превентивног механизма

Омбудсман за права детета

/Центар за права детета

Не постоје процедуре, односно одговарајући акт којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру институције Заштитника грађана као НПМ-а. Према подацима Заштитника грађана, приликом састава групе за посете води се рачуна о заступљености стручњака потребних профила за спровођење адекватног мониторинга, уз обавезно учешће правника и лекара. У зависности од врсте установе, у саставу групе су и психолози, специјални педагози и стручњаци других профила. Тим НПМ током посета обавља ненадзиране разговоре са лицима која том приликом могу поднети притужбу.

Не постоје  процедуре односно други одговарајући акт којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана за права детета односно Заштитника грађана као Националног превентивног механизма.

Донет је правилник којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана за права детета односно Заштитника грађана као Националног превентивног механизма.

Службени гласник РС 

Усвојени Правилник националног превентивног механизма усклађен са Законом о тајности података

(Ц) обезбеди континуирано јачање капацитета и обуку особља канцеларије омбудсмана о питањима везаним за права детета.

7(17)(Ц) – 1 Омбудсман/Заштитник грађана има план и издвојена финансијска средства за континуирано јачање капацитета и обуку особља о питањима везаним за права детета

7(17)(Ц) – 2 Број особља канцеларије омбудсмана који је похађао обуке о питањима у вези са правима детета, на годишњем нивоу

7(17)(Ц) – 3 Број запослених у организационој јединици Заштитника грађана која је надлежна за остваривање, заштиту и промоцију права детета.

Омбудсман за права детета

/Центар за права детета

Према информацијама добијеним од Заштитника грађана, планирана су финансијска средстава за континуирано јачање капацитета и обуку запослених о питањима права детета, сходно Закону у буџету РС за 2023. годину, раздео 10, где је приказан износ и извор финансијских средстава, извор 01 – буџетска средства. Финансијским средствима из буџета Заштитника грађана финансиране су обуке не само запослених него и организовање „Панела деце“ који је тематски одређен и одржава се сваке године.
Такође, према подацима добијеним од Заштитника грађана, институција нема посебан програм обуке о питањима везаним за права детета. Запослени у Стручној служби Заштитника на пословима заштите права детета похађају обуке према програму Националне академије за јавну управу, државних органа РС и међународних организација. Пројектом финансираним од стране ЕУ „Подршка јачању владавине права у РС“ предвиђене су пројектне активности у 2023. године усмерене на јачање капацитета Заштитника грађана у области права детета.

У моменту писања извештаја добијена је информација да је у овом сектору запослено укупно осам државних службеника од којих се четири службеника баве искључиво правима детета.

Запослени у канцеларији Заштитника грађана у Сектору за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом немају разрађен план обука у области права детета. 

Канцеларија Омбудсмана за децу/Заштитника грађана (Сектор за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом) има издвојена финансијска средства и план за континуирано јачање капацитета и обуку особља у области права детета. 

Закон о буџету РС

(Б) обрати посебну пажњу на систематско укључивање наставе о принципима и одредбама Конвенције, на свим нивоима наставног плана и програма;

8(19)(Б) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци, планирана је мера систематског укључивања наставе о принципима и одредбама Конвенције о правима детета, на свим нивоима наставног плана и програма

8(19)(Б) – 2 – Исходи учења дефинисани су у складу са међупредметним компетенцијама и компетенцијама за демократску културу  а у складу са Општим коментаром бр. 1, компетенцијама за демократскукултуру Савета Европе и УНИЦЕФ-овим документима (https://www.unicef.org/crc/files/UNICEF_CRE_Toolkit_FINAL_web_version170414.pdf)

8(19)(Б) – 3 – Образовањем за права детета обухваћена су сва деца у предшколском, основном и средњем образовању

8(19)(Б) – 4 – Образовање за права детета у Републици Србији успоставњено је у складу са Општим коментаром бр. 1 и уведено на свим нивоима образовања

8(19)(Б) – 5 – Учитељи и наставници имају компетенције за поучавање о правима детета

МРЗБСП, Савет за права детета, Влада РС

МПНТР

/Ужички центар за права детета

8(19)(Б) – Није било значајнијих промена/напретка у односу на претходно констатовано стање. Образовање за права детета још увек није обезбеђено за сву децу. Тешкоће које прате реализацију предмета Грађанско васпитање и даље су присутне, како у погледу обухвата деце који је похађају, тако и у погледу положаја предмета у васпитно-образовном систему и квалитету реалиције наставе која не задовољава стандареде које прописује Конвенција о правима детета у погледу садржаја и исхода обрзовања за права детета.

8(19)(Б) – 1 Нови НПА још увек није усвојен

8(19)(Б) – 2 У оквиру предмента грађанско васпитање постоје наставне јединице о правима детета али не на свим нивоима. Додатно, овај предмет није доступан свој деци што није у складу са стандардом Конвенције. У оквиру других предмета спорадично се помињу теме у вези са правима детета, али ни тај вид образовања за права детета није у складу са Општим коментаром 1 и општеприхваћеном дефиницијом образовања за права детета.

8(19)(Б) – 3 – Образовањем за права детета обухваћена су само деца која похађају предмет грађанско васпитање - око 50% деце у основном и средњем образовању.

8(19)(Б) – 4 – Образовање за права детета у Републици Србији није успоставњено је у скаладу са Општим коментаром бр. 1 и није уведено на свим нивоима образовања.

8(19)(Б) – 5 – Учитељи и наставници немамају адекватне компетенције за поучавање о правима детета.

8(19)(Б) – 1 -2 -  Успоставити системски приступ у образовању деце о правима детета. 

8(19)(А) - подаци доступни на сајтовима релевантних владиних тела

8(19)(Б) - наставни план и програм

(Ц) да посебну пажњу учешћу деце у ширењу информација о њиховим правима;

8(19)(Ц) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци  планирана је мера обезбеђења учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима, нпр. ученички парламент

8(19)(Ц) – 2 Успостављени и спроведени механизми који омогућавају учешће деце у ширењу информација о њиховим правима

8(19)(Ц) – 3 Број јавних догађаја на којима су деца говорила о својим правима

8(19)(Ц) – 4 Број медијских прилога у којима деца говоре о својим правима

8(19)(Ц) – 5 Број дечијих иницијатива на тему промовисања права деце

8(19)(Ц) – 6 Број реализованих активности са децом и младима у оквиру програма „Основи безбедности деце“, пројекта „Матура“ и осталих превентивних активности Министарства унутрашњих послова-а“

Савет за права детата

Министарство за бригу о породици и демографији, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство омладине и спорта, Министарство здравља и Министарство унутрашњих послова

/Центар за права детета

Како нови НПА није усвојен, нити је започета његова израда, иако је његово усвајање било најављено за крај 2019. године, тако нису предвиђене ни мере учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима. Изузеци су панели младих при канцеларији Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана, с тим што је њихова активност упитна.

Нови НПА за децу није усвојен нити су предвиђене мере учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима.

Изузеци су панели младих при канцеларији Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана као и деце и младих који се окупљају у Клубу Де Икс при НВО ЦПД, Ужичком ЦПД или кроз пројектне активности других НВО. 

Нови НПА за децу предвиђа меру обезбеђења учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима кроз успостављене и примењиве механизме за унапређење учешћа деце. 

Подаци о учешћу деце доступни на сајту Савета за права детета и других релевантних Владиних тела.

(Д) подстиче медије да би се осигурала осетљивост на права детета, као и укључивање деце у развој тих програма; и

8(19)(Д) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци  планирана мера која има за циљ повећање осетљивости медија за права детета, као и укључивање деце у развој програма који се односе на права детета

8(19)(Д) – 2 Јавни сервис Републике Србије у програмској шеми има редовне садржаје који се односе на права детета.

8(19)(Д) – 3 У креирању ових садржаја Јавни сервис и други емитери који имају националну фреквенцију имају обавезу да консултују укључе децу у израду тих програма у складу са одредбама Конвенције и уз поштовање етичког кодекса, достојанства и приватности детета

8(19)(Д) – 4 Број програма у чијем креирању деца активно учествују

8(19)(Д) – 5 Број деце која су учествовала у консултацијама

8(19)(Д) – 6 Број консултација са децом током креирања програма

МРЗБСП, Влада РС, Регулаторно тело за електронске медије

/Ужички центар за права детета

Истраживање које је спровео УЦПД о изложености деце штетним садржајима и лажним вестима у медијима указује да су млади интензивно изложени кршењу права детета кроз медије. Више од три четвртине (78%) деце и младих из нашег узорка сматра да у медијима има више штетних садржаја него корисних, а још већи проценат (82%) њих сматра да у медијима има више лажних вести него правих вести. Због присуства лажних вести, 89% испитаника све мање верује медијима. Дакле, данашњи медији, немају кредибилитет за већину деце и младих из нашег узорка. Улога медија јесте да правовремено и веродостојно информишу јавност о актуелним збивањима. Према Уставу РС, Закону о јавном информисању и медијима ово је и обавеза медија. Са масовном појавом лажних вести, почев од 2016. године, улога медија озбиљно се доводи у питање и на неки начин обесмишљава, јер медији не доприносе бољој обавештености својих корисника, већ, напротив, њиховом дезинформисању. Медији, поготову они са националном фреквенцијом, морају да буду веома опрезни уколико емитују штетне садржаје и лажне вести, нарочито оне који могу да нанесу штету деци и младима. Како би повећали свој кредибилитет, од медија се очекује да олакшају својим корисницима (а поготову деци) конзумирање медијских садржаја, подстичу њихову отпорност на дезинформације упозоравајући их на појаву лажних вести, помогну приликом избора садржаја који су квалитетни и примерени узрасту и доприносе развоју вештина медијске писмености (упозоравају на лажне вести и начине њиховог препознавања).

Јавни сервис РС у програмској шеми нема редовне садржаје који се односе на права детета. У креирању ових садржаја Јавни сервис и други емитери који имају националну фреквенцију не консултују и не укључују децу у израду тих програма у складу са одредбама Конвенције нити поштују етички кодекс у заштити достојанства и приватности детета.
Правилником о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, донетом 2015. године од стране Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), „пружалац медијске услуге дужан је да предузме све неопходне мере како његов програмски садржај не би нашкодио развоју малолетника, имајући при том у виду да малолетници уживају право на већи степен заштите слободног развоја личности него пунолетна лица“. Иако постоји законодавни оквир, у пракси се он, судећи према налазима овог истраживања, не примењује, што указује на чињеницу да одговарајућа тела, односно институције које су задужене за спровођење регулативе, не реагују адекватно и правовремено. Посебно су забрињавајући подаци који говоре о томе да медији који предњаче у објављивању лажних вести истовремено добијају значајна средства на конкурсима које спроводи држава. Овим држава не само да не спречава ширење лажних вести, већ активно доприноси њиховом ширењу. Сходно овоме, може се закључити да држава не да не поступа по овој препоруци Комитета, већ да поступа супротно истој тако што не предузима мере ради осигурања заштите права детета у медијима.
Најава РЕМ-а да ће приступити доношењу правилника који ће бити прецизније регулисано емитовање ријалити програма, који су основни извор садржаја којима се угрожава развој деце и којима се промовишу мржња, насиље и нетолеранција, представљало је позитиван помак. Међутим, РЕМ је одустао од усвајања овог правилника.

8(19)(Д) – 1 Нови НПА није усвојен

8(19)(Д) – 2 Не

8(19)(Д) – 3 Не

8(19)(Д) – 4 - 0

8(19)(Д) – 5 - 0

8(19)(Д) – 6 - 0

8(19)(Д) – 1- Нови НПА за децу садржи меру која има за циљ повећање осетљивости медија за права детета, као и меру за укључивање деце у развој програма који се односе на права детета

 8(19)(Д) – 2 - Деца имају приступ квалитетним програмима и садржајима прилагођеним њиховим потребама и интересовањима на Јавном сервису.

8(19)(Д) – 3 - 5- Деца учествују у креирању и реализацији програма за децу на Јавни сервису и другим емитерима који имају националну фреквенцију.

8(19)(Д) – 1 Увид у сајтове надлежних тела

 8(19)(Д) – 2 Увид у садржај програмске шеме

8(19)(Д) – 3 Нема документа који прописује ову обавезу

8(19)(Д) – 4 Увид у садржај програмске шеме

8(19)(Д) – 5 Увид у садржај програмске шеме

8(19)(Д) – 6 Увид у садржај програмске шеме

Коментар УНИЦЕФ:

- Заштита права и приватности деце у извештавању, поштовање етичког кодекса у извештавању, обележавање садржаја штетног по децу

(E) настави са јачањем својих напора на подизању свести о Конвенцији у целој земљи, у блиској сарадњи са невладиним организацијама (НВО) и другим заинтересованим странама, а обраћајући посебну пажњу на удаљена и рурална подручја и децу из мањинских група.

8(19)(Е) – 1  У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци  планирана мера  за наставак јачања напора на подизању свести о Конвенцији о правима детета у целој земљи, у блиској сарадњи са невладиним организацијама (НВО) и другим заинтересованим странама, а обраћајући посебну пажњу на удаљена и рурална подручја и децу из мањинских група

8(19)(Е) – 2 Број догађаја на годишњем нивоу у којима су актери НВО и друге заинтересоване стране, за подизање свести о Конвенцији: (а) у удаљеним односно руралним подручјима, (б) за децу из мањинсих група

8(19)(Е) – 2 Расположивост редовних средстава за подршку НВО програмима које се баве подизањем свести о Конвенцији о правима детета, с посебном пажњом усмереном на децу из удаљених и руралних подручја и децу из мањинских група

8(19)(Е) – 3 – Број подржаних програма и износ средстава за програме који се баве подизањем свести о Конвенцији о правима детета, с посебном пажњом на децу из удаљених и руралних подручја и децу из мањинских група, на годишњем нивоу

МБПД, Влада РС, МЉМПДД,

МЉМПДД, Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права

/Центар за права детета

Нови НАП још увек није усвојен, па тако нису предвиђене ни мере за настанак јачања напора на подизању свести о Конвенцији о правима детета.

Нови НПА за децу није усвојен.

1 - Нови НПА за децу садржи меру за подизање свести јавности о Конвенцији о правима детета у целој земљи, у блиској сарадњи са невладиним организацијама (НВО) и другим заинтересованим странама, уз обраћање посебне пажње на удаљена и рурална подручја и децу из мањинских група.

2 - НВО и друге  заинтересоване стране су подржане кроз одговарајућа редовна средства за подизање свести о Конвенцији: (а) у удаљеним односно руралним подручјима, (б) за децу из мањинсих група.

3 - НВО и друге заинтересоване стране организују и спроводе програме за подизање свести јавности о Конвенцији о правима детета. 

Веб презентације МРЗБСП, Владе РС, Савета за права детета РС, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом. 

Закон о буџету РС

(Б) осигура да деца која живе у руралним подручјима имају приступ квалитетном образовању, адекватној здравственој заштити и становању;

10(23)(Б) – 1 Нови НПА садржи мере које се односе на унапређење положаја деце у руралним подручјима у смислу унапређеног приступа и квалитета образовања, здравствене заштите и становања

10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја у односу на укупан број деце истог узраста која: (а) похађају предшколско васпитање и образовање, Б похађају обавезан Припремни предшколски програм (в) завршавају средњошколско образовање

10(23)(Б) – 3 Број/проценат забележених случајева кршења примене Закона о основама система образовања и вапспитања (чл.17) о обавезама родитеља односно другог законског заступника по питању уписа детета у ПУ и ОШ, као и обавеза установе да упис изврши.

МРЗБСП, МЉМПДД, Савет за права детета, Влада РС, МПНТР

/Центар за социјалну политику

/Ужички центар за права детета

10(23)(Б) – 1 Постојећи здравствени информациони систем не прати показатеље који би мерио унапређеност приступа и квалитета здравствене заштите деце предшколског и школског узраста у руралним подручјима.

10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја која:

(а) похађају предшколско образовање - 63% (2019/20) - што је благи пораст у односу на претходне године; Обухват обавезним припремним предшколским програмом такође је нешто већи него претходне године и износи 97,4%. Ипак, не постоје подаци о деци из руралних подручја, али се на основу генералног повећања може претпоставити да је и у оквиру те циљне групе дошло до пораста обухвата.

(б) завршавају средњошколско образовање - 87,4% што је пад у односу на претходне године.

10(23)(Б) – 1 Нови НПА није усвојен

10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја која:

(а) похађају предшколско образовање - 58.80% (2016)

(б) завршавају средњошколско образовање - 89.60 (2016)

10(23)(Б) – 1 - Унапредити приступ и квалитет образовања, здравствене заштите и становања за децу из руралних подручја.

10(23)(Б) – 2 - Повећати обухват деце из руралних подршја која похађају похађају предшколско образовање и проценат оних који завршавају средњошколско образовање.

10(23)(Б) – увид у релевантне сајтове надлежних тела

10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја која:

(а) Статистички годишњак РС - 2018

(б) Статистички годишњак РС - 2018

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

Потребно је додатно разрадити индикаторе 23 б – за социјалну заштиту, становање – Нисмо успели да се усагласимо око показатеља, једноставно таквих достуних у рутинској статистици или  у репрезентативним истраживањима

(Ц) осигура доступност довољних људских, техничких и финансијских ресурса за ефикасно спровођење Националне стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2018. године;

10(23)(Ц) Проценат реализованости мера предвиђених Акционим планом за спровођење  Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2018. године – са подацима о ресурсима за спровођење АП

МЉМПДД

/Центар за права детета

Према доступним подацима, процењује се да је око 60% мера предвиђених Акционим планом за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период 2013-2018. реализовано.

Акционим планом је прописано да ће се у оквиру праћења и оцењивања спровођења Стратегије, организовати праћење реализације Акционог плана.

С обзиром да је Акционим планом прописано да ће Влада образовати повремено тело за праћење његове реализације, Влада је образовала Савет за праћење реализације Акционог плана за примену Стратегије  одлуком од 13.8.2015. године. Задатак Савета је да прати напредак у извршењу мера, спровођењу активности, поштовању предвиђених рокова и да благовремено  упозорава на изазове у извршењу мера у оквиру реализације Акционог плана. 

Спроведена је евалуација испуњености циљева и мера Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године.

Веб презентација Канцеларије за људска и мањинска права Владе РС. 

Тренутно је у припреми Акциони план за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2017.

(Д) уведе посебан механизам у оквиру Повереника за заштиту равноправности за решавање случајева дискриминације деце.

10(23)(Д) Успостављен механизам односно донет акт Повереника за заштиту равноправности, којим је омогућено деци да самостално подносе притужбе у случајевима дискриминације

Повереник за заштиту равноправности

/Центар за права детета

Деци је омогућено да самостално подносе притужбе Поверенику за заштиту равноправности на обрасцу притужбе који је прилагођен деци и младима, а који је доступан на Интернет презентацији институције. Међутим, како је наведено у одговору Повереника у вези са захтевом за приступ информацијама од јавног значаја ЦПД-а, ниједно дете се није самостално обратило Поверенику у извештајном периоду.

НЕ

Успостављен механизам којим је омогућено деци да самостално подносе притужбе у случајевима дискриминације

Веб презентација Повереника за заштиту равноправности

(Б) ојача напоре да се обезбеди то да се приступ адекватној здравственој заштити и неонаталним услугама прошири на најугроженије породице, укључујући ромске породице и оне који живе у маргинализованим и удаљеним областима;

12(27)(Б) – 1 Обухват  (%) бабињара и новорођенчади патронажном посетом у првој недељи после порођаја

12(27)(Б) – 2 Обухват (%) новорођенчади патронажним посетама прве недеље по рођењу – дисагрегиран на сву новорођенчад и ону из ромских насеља, као и новорођенчад са сметњама у развоју

12(27)(Б) – 3 Обухват (%) одојчади патронажним посетама – првим и поновним - дисагрегиран на сву одојчад и ону из ромских насеља, као и одојчад са сметњама у развоју

12(27)(Б) – 4 Стопа смртности одојчади која живе у ромским насељима

 12(27)(Б) – 5 Стопа смртности деце до пет година старости која живе у ромским насељима

Министарство здравља

/Центар за социјалну политику

Број посета породиљи и одојчету рутински се прати у здравственој статистици, за ромску популацију се може добити из извештаја о раду Министарства здравља. База података о раду здравствених медијаторки је већ три године неактивна. Према правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања предвиђено је пет посета патронажне сестре новорођенчету и још две посете после месец дана живота одојчету. 

У ромским насељима је 90% породиља имало посету патронажне сестре у недељи после порођаја - просечан посета одојчету је био 3,6 пута (национални просек је 94% породиља са посетама патронажне сестре и 3,8 посета одојчету у просеку) према резултатима МИКС истраживања из 2019. године.

Стопе смртности ромске одојчади и деце испод пет година се проценјују из МИКС истаживања Уницефа. Последње МИКС истрживање је урађено 2019. године и у њему је смртност одојчади у ромским насељима била 8 умрле одојчади на 1000 живорођене деце (национални просек је 5 у 2020. години), смртност ромске деце до навршених пет година живота је била 9 умрле деце тог узраста на 1000 живорођених.

Просечно пет (5) кућних посета породиљи и новорођенчету поливалентне патронаже у 2017.

Просечан број посета ромској породиљи и новорођенчету се може израчунати из базе података Министасртва здравља о раду ромских медијаторски - тренутно није доступна

Просечно 2 посете одојчету патронажне сестре у 2017.

Процењена стопа смртности одојчади у ромским насељима је 13 умрле одојчади на 1000 живорођених у 2014. години

Процењена стопа смртности деце испод пет година старости у ромским насељима је 14 умрле деце до навршеног петог рођендана на 1000 деце тог узраста у 2014. години

Пет (5) кућних посета породиљи и новорођенчету према Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину (РФЗО)

Две кућне посете одојчету према Правилнику за 2017. годину (РФЗО).

Четири кућне посете по одојчету са сметњама у развоју или према захтеву лекара, према Правилнику за 2017. годину (РФЗО) - напомена да постоје индиције да овај цилљ није достигнут

Да се смртност ромске одојчади изједначи са смртношћу одојчади у целокупној популацији

Да се смртност ромске деце испод пет година старости изједначи са смртношћу ове деце у целокупној попуалцији

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Анализа планираног и оствареног обима и садржаја права осигураних лица на примарну здравствену заштиту у 2017. години. Београд, 2018.

МИКС 2014 - УНИЦЕФ

Напомена: Показатељи које прати поливалентна патронажа из њихових извештаја су детаљни

(Ц) ојача здравствену заштиту ромских жена и деце путем ефикасних теренских услуга, као и да осигура да Пројекат „Здравствени медијатори“ има довољно људских, техничких и финансијских ресурса за ефикасно обављање редовних кућних посета.

12(27)(Ц) – 1 Занимање здравствени медијатор/медијаторка препознато и установљено у здравственом систему

12(27)(Ц) – 2 Број здравствених медијаторки 

12(27)(Ц) – 3 Број корисника услуга здравствених медијаторки  (ромске жене и деца) на годишњем нивоу

12(27)(Ц) – 4 Удео (%) општина са ромском популацијом која живи у нестандардним насељима у којима раде здравствени медијатори/медијаторке 

12(27)(Ц) – 5 Просечан број кућних посета ромским породицама у нестандардним насељима по здравственој медијаторки за годину дана   

12(27)(Ц) – 6 Просечан број кућних посета ромским породицама у нестандардним насељима са децом предшколског узраста по здравственој медијаторки за годину дана

Министарство здравља

/Центар за социјалну политику

Још увек није препознат статус здравствених медијаторки у систему здравствене заштите нити је изабран модел одрживе институционализације здравствених медијаторки. У 2023. години је ангажовано 88 здравствених (ромских) медијаторки, три је додатно ангажовао у овој години Градски секретаријат за здравство града Београда.

База података о раду здравствених медијаторки је тренутно неактивна и не могу се добити подаци о њиховом раду мада постоји обавеза стварања јединствене базе података. У 60 домова здравља постоје сервери са програмима показатеља којима се прати рад здравствених медијаторки али су објединјени подаци за територију Србије недоступни..

Постојећа база података о социјалној инклузији Рома Републичког завода за статистику има веома мали број података о здрављу Рома и Ромкиња и не ажурира се редовно.

12(27)(Ц) – 1 Здравствене медијаторке су 2017., 2018. и 2019. године запослене по уговору у плаћене у оквиру пројектног финансирања Министарства здравља. Њихово занимање није преознато у систему здравствене заштите

12(27)(Ц) – 2 Број здравствених медијаторки је у 2017. години био 75.

12(27)(Ц) – 3 Укупан број корисника услуга здравствених медијаторки је тренутно недоступан пошто је наба о њихвом раду неактивна.

12(27)(Ц) – 4 Око 77% општина које има ромску популацију у нестандардним насељима има здравствену медијаторку.

12(27)(Ц) - 5 Број посета по медијаторки годишње је био 1076 посета или 4,9 посета дневно у 2017 години - податак је базе података која је била доступна 2017. године.

Изабран је модел одрживе институционализације здравствених медијаторки и њихово занимање је препознато у систему (већ је укључено у Национални оквир квалификација).

Све општине у којима се налазе подстандардна ромска насеља имају здравствену медијаторку -96 здравствених медијаторки.

Није наведена циљна вредност.

Стандард Министарства здравља је 5 посета ромским породицама дневно или 100 посета месечно.

Предлог основног модела одрживе институционализације здравствених медијаторки. УНИЦЕФ, Центар за социјалну политику, МИнистарство здравља РС, јануар 2018. године

Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2017 и 2018. годину.

Акциони план за Поглавље 23 усвојен на седници Владе РС 27 априла 2017. године.

Оперативни закључци са семинара: Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији - нацрт, 2018. године.

База података о раду здравствених медијаторки

Напомена: Показатељи које прати поливалентна патронажа из њихових извештаја су детаљнији и могу се добити и за ромску популацију.

(Б) у сарадњи са канцеларијом Омбудсмана, у његовом својству Националног превентивног механизма, успостави механизам праћења да би се осигурало да су сва деца у институцијама и алтернативном збрињавању заштићена од свих облика мучења, нечовечног или понижавајућег поступања и да осигура да та деца имају приступ поверљивим, безбедним механизмима и механизмима прилагођеним деци за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем;

15(33)(Б) – 1 Број посета институцијама у којима се налазе деца од стране НПМ-а и невладиних организација са којима НПМ сарађује

15(33)(Б) - 2 Адекватно информисање деце у институцијама и алтернативном збрињавању о већ постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који дете разуме

15(33)(Б) – 3 Адекватно информисање деце у институцијама и алтернативном збрињавању о већ  постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем на језику који дете разуме

15(33)(Б) – 4 Број/проценат поступања по препорукама НПМ-а  у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем

15(33)(Б) – 5 Број/процентат деце која користе механизам за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем

15(33)(Б) – 6 Успостављен поверљив, безбедан и прилагођен деци механизам за жалбе

15(33)(Б) – 7 Сва деца информисана о начинима заштите

Омбудсман за права детета, надлежна министарства

/Центар за права детета

Београдски центар за људска права 

У периоду од 2017. године до 2019. године, НПМ је извршио 19 посета институцијама у којима се налазе деца. Током 2017. обавио је 11 посета, 2018. једну, а током 2019. године посећено је 7 установама у којима се налазе деца. Током првих девет месеци 2020. године, НПМ је посетио 3 центра за азил у којима бораве деца, у Крњачи, Боговађи и Сјеници. Такође, приликом посете КПЗ Сремска Митровица, ОЗ Београд и КПЗ НИШ, НПМ је затекао малолетна лица у притвору са којима је обавио разговоре. Малолетне особе затечене су и током посете двема полицијским станицама, при чему је контролисано поступање према њима. Даље, током посете Специјалној психијатријској болници др Славољуб Бакаловић у Вршцу, такође је затечена једна малолетна особа. Током 2021. године, обављено је 12 посета установама у којима се налазе деца. До маја 2022. године, обављене су две системске посете Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу, а поред тога обавио је ненајављену посету КПЗ-у за малолетнике у Ваљеву ради праћења поступања према лицима лишеним слободе која се налазе у самици, односно у било ком облику изолације од других лица лишених слободе. Такође, приликом сваке посете одељењима притвора у заводима за извршење кривичних санкција, НПМ је обаваљао ненадзиране разговаре са малолетним лицима у притвору и пратио поступање према њима. Обављено је шест таквих посета, при чему приликом посета у одељењима притвора није било малолетних лица.

У периоду од 2017. године до 2019. године од стране НПМ-а упућено је укупно 54 препоруке које се односе на поступање према малолетним особама. Укупан број препорука по којима је поступљено је 26, а по осталим препорукама (28) није поступљено или је потребно даље праћење. Током 2021. године, НПМ је упутио 29 препорука у вези са лишавањем слободе деце, условима притвора и поступањем. Проценат поступања по утврђеним препорукама је 94,7%.

Број поднетих притужби од стране деце у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем је изразито мали, и тако је од 2017. до септембра 2020. године, поднето укупно 2 притужбе од стране деце (једна 2017. године и једна 2019. године).Током 2021. године, није поднета ниједна притужба деце, док је у 2022. године само једна, коју је у име малолетног лица поднео пуномоћник, а која се односи на поступање полицијских службенике приликом примене полицијских овлашћења.

НПМ не посећује довољно често сва места на којима су деца лишена слободе иако су ова деца у највећем ризику од потенцијалног насиља, а извештаји не садрже детаљне информације о условима лишења и поступању према деци са конкретним препорукама. Такође, деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив, као ни о већ постојећим механизмима за подношење притужбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на поверљив, безбедан и деци прилагођен начин. Инспекције које врше надзор у оквиру система социјалне заштите не посећују редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји нису доступни.

15(33)(Б) – 1 НПМ је током 2018. обавио посете установи за децу и младе „Сремчица“ (редовна и follow up посета), а у 2017. установи „Ветерник“ и заводу „Мале Пчелице“. 

15(33)(Б) – 2 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив.

15(33)(Б) – 3 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о већ  постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме. 

15(33)(Б) – 4 НПМ не посећује редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји не садрже детаљне информације о условима лишења и поступањем према деци са конкретним препорукама - из извештаја Заштитника грађана за 2016. годину не може се утврдити које су конкретне препоруке дате у вези унапређења права детета и којим органима дате, као и о проценту њихових испуњености.

Инспекције које врше надзор у оквиру система социјалне заштите не посећују редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји нису доступни.

15(33)(Б) – 5 Из доступних статистичких података се не може утврдити колики број деце из којих установа користе механизам за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем.

15(33)(Б) – 6 Не постоји поверљив, безбедан и прилагођен деци механизам за жалбе.

15(33)(Б) – 7 Деца нису адекватно информисана о начинима заштите; кутија за слање жалби није доступна на одговарајућим местима.

1 - НПМ редовно и ненајављено посећује све установе у којима су деца лишена слободе и припрема детаљне извештаје надлежним органима са конкретним препорукама за унапређење положаја деце. 

2 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив.

3 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о већ  постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме. 

4 - Извештаји Заштитника грађана садрже информације о броју конкретних препорука датих након редовних и ненајављених посета у циљу унапређења права детета и којим су органима конкретне препоруке дате, као и о проценту њихове испуњености.  

5 - Јавно доступне статистичке базе података садрже податке о броју деце која су користила  механизам за жалбе у вези са случајевима насиља, лишавањем слободе, условима лишења и поступањем.

6 - Механизам за жалбе је поверљив, транспарентан, безбедан, ефикасан, хитан и прилагођен деци и њиховим специфичним потребама.

7 - Деца су адекватно информисана о начинима заштите; деца имају подршку у припреми жалбе; кутија за слање жалби је доступна на местима која су лако приступачна деци и где је обезбеђена поверљивост и безбедност; судови у случајевима кршења права детета у установама поступају хитно, а деци је обезбеђена правна и друга подршка и помоћ.

Извештаји Заштитника грађана

Извештаји инспекцијског надзора МРЗБСП

Пресуде о случајевима кршења права деце у установама

Комитет против мучења

15(18) Комитет препоручује држави чланици да: (в) спроводи честе надзорне посете и ефикасно и непристрасно истражи случајеве злостављања и прекомерне употребе рестриктивних мера у психијатријским установама и жртвама пружају лекове и накнаду.

15(21) Држава чланица треба да обезбеди ефикасан и независан рад Заштитника грађана и да се суздржи од мешања у његово овлашћење да поступа по жалбама у појединачним случајевима, без обзира да ли је покренут или не кривични поступак. Држава чланица такође треба да обезбеди адекватне и сталне нивое особља и материјалних ресурса како би се осигурало да Заштитник грађана може независно и ефикасно да извршава мандат националног превентивног механизма. Држава чланица треба да обезбеди да се сви релевантни органи придржавају наредбе Народне скупштине да без одлагања примене препоруке Заштитника грађана.

(Ц) осигура успостављање превентивних механизама за заштиту деце са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима од било које врсте физичког или сексуалног насиља и да успостави обавезне обуке о насиљу над децом за све релевантне стручњаке;

15(33)(Ц) – 1 Успостављен је превентивни механизам за заштиту деце са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима од било које врсте физичког или сексуалног насиља

15(33)(Ц) – 2 Број програма обавезне обуке о насиљу над децом за све релевантне стручњаке

15(33)(Ц) – 3 Број стручњака који су похађали обавезне обуке о насиљу над децом

15(33)(Ц) – 4 Број других форми стручног усаврашавања (едукације, трибине и сл)

15(33)(Ц) – 5 Број стручњака који су похађали друге форме стручног усаврашавања (едукације, трибине и сл)

15(33)(Ц) – 6 Број пријава насиља над децом са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима поднетих надлежним органима

Заштитник грађана, МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту, Врховни касациони суд 

/Ужички центар за права детета

15(33)(Ц) – 1 – нема промена у односу на претходно стање

15(33)(Ц) – 2 - нема промена у односу на претходно стање

15(33)(Ц) – 1 – 0

15(33)(Ц) – 2 - нема података

15(33)(Ц) – 3 - нема података

15(33)(Ц) – 4 - нема података

15(33)(Ц) – 1 - Успоставити превентивни механизам за заштиту деце са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима од било које врсте физичког или сексуалног насиља

15(33)(Ц) – 2- Обучити професионалце који раде са децом о начинима и мерама за превенцију и поступање у случајевима насиља.

15(33)(Ц) – 1 – Препоруке Комитета

Извештаји Заштитника грађана

Извештаји одељења за инспекцијски надзор МРЗБСП

Извештаји Републичког завода за социјалну заштиту 

Извештаји Врховног касационог суда 

15(33)(Ц) – 1 – Нема ниједан превентивни механизам што можемо закључити на основу препорука Комитета из децембра 2017

(Д) ојача националне програме за решавање проблема насиља у школама уз подршку Министарства просвете и агенција за обуку наставника, да би се успоставили стандарди, саветовање и стручна провера насиља у школама и да обезбеди обуку, укључујући и за родитеље, о ризицима насиља (на интернету);

15(33)(Д) – 1 Број националних програма и пројеката за унапређивање заштите од насиља у установама образовања и васпитања

15(33)(Д) - 1а Израда софтвера за праћење појава насиља и дискриминације у установама образовања и васпитања 

15(33)(Д) – 2 Примена упитника о безбедности школског окружења и унапређења безбедности у школама

15(33)(Д) - 3 Број поступања у вези са вршњачким насиљем

15(33)(Д) – 4 Број пријављених ситуација насиља трећег нивоа и процењених нивоа дискриминације

15(33)(Д) – 5 Број обука за запослене у образовању на тему превенције насиља и дискриминације

15(33)(Д) - 5а - Број едукативних активности за родитеље на тему превенције насиља и дискриминације

15(33)(Д) – 6 Усвојени стандарди за одговор на насиље у школама и стручну проверу насиља у школама

МНПТР

/Ужички центар за права детета

Завод за унапређивање образовања

Министарство трговине, туризма и телекомуникација

15(33)(Д) – 1 - Дошло је до делимичног напретка у овој области и то првенствено у домену заштите деце од насиља у дигиталном окружењу. Уведен је нови предмет "Дигитални свет" у првом циклусу обавезног образовања који деци пружа обуку о безбедности на интернету и дигиталном свету. 

Такође, Министар је препоручио свим васпитно-образовним институцијама да користе развијене материјале на пројекат „Безбедан интернет за целу породицу", који су покренули УНИЦЕФ и Теленор, а реализовао се у сарадњи са МПНТР и Ужичким центром за права детета, са циљем оснаживања родитеља, васпитача и учитеља за безбедно коришћење дигиталних технологија и интернета и смањење изложености деце онлајн ризику. Развијене су и реализоване обуке за васпитаче и учитеље, развијен је Водич за безбедно и конструктивно коришћење дигиталне технологије и интернета „Деца у дигиталном добу“ намењен васпитачима и учитељима за реализацију радионица са децом и родитељима на основу којег је развијена Е-верзију обука која је доступна свим родитељима, учитељима и васпитачима Србији. Посебно важан ресурс је и Дигитални водич који садржи кључне позитивне и конструктивне поруке о безбедности на интернету: хттпс://дигитални-водиц.уцпд.рс/. У њему се налазе теме, попут: Заштита личних пода-така и приватности на интернету, Време испред екрана-колико и како, Играње видео-игара (гејминг), Интернет предатори, Како унапредити дигитални уређај у циљу безбеднијег коришћења интернета, и друге. У њему су квиз за проверу знања и други корисни материјали. За децу су креирана и 4 цртана филма о безбедности деце на интернету (три анимирана видеа намењена деци узраста 7-8 година и један деци узраста 4-6 година) погодних за континуирану дисеминацију кроз медије и друштвене мреже.

15(33)(Д) – 1 - 7 програма

15(33)(Д) - 1а - софтевер не постоји

15(33)(Д) – 2 – подаци нису доступни

15(33)(Д) – 3 – подаци нису доступни

15(33)(Д) – 4 – подаци нису доступни

15(33)(Д) – 5 – подаци нису доступни

15(33)(Д) – 6 - 5 усвојених стандарда

15(33)(Д) – 7 – подаци нису доступни

15(33)(Д) – 8– подаци нису доступни

(Д) ојачати националне програме за решавање проблема насиља над децом у школама 

15(33)(Д) – 1 - МПНТР, Дигитални водич (https://digitalni-vodic.ucpd.rs/)

15(33)(Д) – 6 - МПНТР

(E) развије кампању подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом и да крене у правцу нулте толеранције;

15(33)(Е) – 1 У складу са Стратегијом превенције и заштите деце од насиља, развијена кампања подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом

15(33)(Е) – 2 Број реализованих догађаја у оквиру кампање подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом

Савет за права детета

/Ужички центар за права детета

15(33)(Е) – 1 - Није спроведена кампања. Није било напретка у овој области.

15(33)(Е) – 1 - Стратегија није усвојена 

15(33)(Е) – 2 - Н/А

(E) Реализивати кампању подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом у правцу нулте толеранције;

15(33)(Е) – 1 - Извештај са пројекта “Заштита деце од насиља и промоција социјалне инклузије деце са сметњама у развоју у земљама Западног Балкана и Турске”

15(33)(Е) – 2 - Извештај са пројекта “Заштита деце од насиља и промоција социјалне инклузије деце са сметњама у развоју у земљама Западног Балкана и Турске”

15(33)(Е) – 2 - 20 локалних кампања је реализовано у 20 локалних самоуправа, али нису биле део кампање која је планирана Стратегијом, већ је део пројекта који је Ужички центар за права детета у сарадњи са УНИЦЕФ организовао у периоду септембар - децембер, 2017 у оквиру пројекта “Заштита деце од насиља и промоција социјалне инклузије деце са сметњама у развоју у земљама Западног Балкана и Турске”

(Ф) осигура ефикасну сарадњу, координацију и размену података између служби за заштиту деце, полиције и правосудног система;

15(33)(Ф) – 1 Донети унапређени Општи и посебни протоколи који уређују међусекторску сарадњу

15(33)(Ф) – 2 Унапређени прописи и процедуре који дефинишу начин размене података међу ресoрима

Влада РС, Надлежна министарства

/Ужички центар за права детета

15(33)(Ф) – 1 – Није било напредка у 2023. години. У ранијем периоду локални споразуми/протоколи о међусекторској сарадњи у процесу заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања су усвојени у 39 општина Србије, што је исти број као у претходне две године. Иако су споразуми замишљени да осигурају ефикасну сарадњу и координацију различитих служби на локалном нивоу у циљу заштите деце од насиља, они ипак, нису обезбедили адекватну заштиту деце и ефикасну координацију различитих актера. Најчешћи недостаци тих споразума су: изостанак сарадње свих актера на локалном нивоу, насиље се углавном посматра у контексту породице – не и у другим окружењима , непрепознавање свих облика насиља (нпр. насиље у дигиталном окружењу), деца се углавном посматрају као хомогена група – изостанак посебних мера заштите за децу из посебно угрожених група, неусаглашен систем и начин евидентирања случајева насиља, непостојање обавезе редовног извештавања, нејасно дефинисана координација. У већини других општина постоје одређени протоколи који се баве питањем координације служби у превенцији и реаговању у случајевима насиља, али немају примарни фокус на заштиту деце, већ се односе више на насиље над женама у партнерским односима.

15(33)(Ф) – 1 – 10 општи/посебни протоколи

15(33)(Ф) – 2 - 10 општи/посебни протоколи

(Ф) Унапредити сарадњу, координацију и размену података између служби за заштиту деце, полиције и правосудног система;

15(33)(Ф) – 1 – МОДС интерактивна мапа (http://mapa.zadecu.org/)

15(33)(Ф) – 2 - МОДС интерактивна мапа (http://mapa.zadecu.org/)

(Г) затражи техничку сарадњу са УНИЦЕФ-ом и Светском здравственом организацијом, као средствима решавања поменутих питања.

15(33)(Г) УНИЦЕФ и Светска здравствена организација пружају пордшку у превенцији и заштити деце од свих облика насиља: (а) број спроведених пројеката уз подрку УНИЦЕФ-а односно СЗО, (б) број других инструмената техничке подршке УНИЦЕФ-а односно СЗО (анализе, евалуације, обезбеђена експертска подршка у појединим питањима превенције и заштите деце од насиља и др.)

УНИЦЕФ и СЗО пружају континуирану подршку у превенцији заштити деце од свих облика насиља. 

УНИЦЕФ и СЗО пружају подршку у превенцији и заштити деце од свих облика насиља.

(Б) успостави националну базу података свих случајева насиља над децом, и да спроведе свеобухватну процену размера, узрока и природе таквог насиља;

16(35)(Б) – 1  Развијен јединствен, родно сензитиван и усаглашен систем евидентиранја и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва), који омогућава претрагу узорка и природе насиља

16(35)(Б) – 2 Израђени и стандардизовани индикатори и установљен национални систем за прикупљање и анализу података о насиљу према деци

МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту

/Центар за права детета

МПНТР

Према информацијама добијених на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја упућеног Министарству за бригу о породици и демографију (МБПД) од стране ЦПД, не постоји развијен јединствен, свеобухватан, родно сензитиван и усаглашен систем евидентирања и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва) који омогућава процену размера, узрока и природе насиља као ни стандардизовани индикатори.

16(35)(Б) – 1  Стратегијa превенције и заштите деце од насиља није усвојена - не постоји развијен  јединствен, свеобухватан, родно сензитиван и усаглашен систем евидентирања и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва) који омогућава процену размера, узрока и природе насиља 

16(35)(Б) – 2 Не постоје стандардизовани индикатори и установљен национални систем за прикупљање и анализу података о насиљу над децом 

16(35)(Б) – 1  Успоставити јединствен, свеобухватан, родно сензитиван и усаглашен систем евидентирања и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима кроз мултисекторску сарадњу (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва)

Случајеви насиља над децом се системски евидентирају према утврђеним критеријумима који који омогућавају процену размера, узрока и природе насиља 

16(35)(Б) – 2 Развити стандардизоване индикаторе и установити национални систем за прикупљање и анализу података о насиљу над децом 

Веб презентација МРЗБСП и Републичког завода за социјалну заштиту

(Ц) обезбеди расподелу адекватних људских, техничких и финансијских ресурса заменику омбудсмана да би му се омогућило спровођење дугорочних програма за решавање основних узрока насиља и злостављања;

16(35)(Ц) – 1 Број ангажованих лица

(16)(35)(Ц) – 2 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад Заштитника грађана за права детета и организационе јединице Заштитника грађана која се бави остваривањем, заштитом и унапређењем права детета.

Заштитник грађана

/Центар за права детета

Током 2017. и 2018. године у Одељењу за права детета Заштитника грађана била су запослена 3 службеника. Након ступања на снагу нове систематизације радних места, од марта 2019. године у Сектору за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом било је запослено 11 државних службеника, од чега је 8 било ангажовано у области права детета. У 2020. години, најмање 8 од 10 запослених особа у Сектору се бавило заштитом права детета, док је у 2021. години тај број смањен, па се заштитом права детета бавило 5 од 9 запослених службеника. Током првих пет месеци у 2022. години, заштитом права детета се бавило 5 од 9 запослених службеника, а у периоду од 15. новембра 2022. до 31. марта 2023. заштитом права детета се бавило 4 од 8 запослених службеника.

16(35)(Ц) – 1 Подаци о тачном броју ангажованих у области права детета нису јавно доступни

(16)(35)(Ц) – 2 Подаци о броју стручних и административних радника у Одељењу за права детета у оквиру Заштитника грађана нису јавно доступни 

Обезбедити адекватна буџетска средства Заштитнику грађана (Одељењу за права детета)/Омбудсману за права детета за људске, техничке и финансијске ресурсе у циљу ефикасног спровођења дугорочних програма за решавање основних узрока насиља и злостављања

Закон о буџету РС

Извештаји Заштитника грађана/Омбудсмана за права детета 

(Д) подстакне програме у заједници с циљем спречавања и борбе против насиља у породици, злостављања и занемаривања деце укључивањем бивших жртава, волонтера и чланова заједнице, уз обезбеђивање подршке за њихову обуку

16(35)(Д) Број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.), у складу са Стратегијом превенције и заштите деце од насиља

РЗБСП, МП, МУП, Републички завод за социјалну заштиту, Правосудна академија, Савет за права детета, Заштитник грађана /Омбудсман за права детета

/Центар за права детета

Према подацима РЗСЗ, у току 2021. године у ЦСР је евидентирано 8.146 пријава насиља над децом у породици. Укупан број поступака које је ЦСР покренуо по службеној дужности пред судом је у 2.21. години износио 1.176, што је за 62,8% више него у 2012. години, а за 21% више него у 2020. години. У лиценцираним прихватилиштима за жртве насиља у породици је евидентирано 160 деце у 2021. што је за 24% више него у претходној години. Закон о спречавању насиља у породици усвојен је 2016. године након чега је обуку за примену закона за правосудне органе спроводила Правосудна академија, али без посебног фокуса на заштиту деце. Програми у заједници с циљем спречавања и решавања проблема насиља у породици и насиља над децом уопште, углавном се финансирају кроз пројекте које спроводе ОЦД, али не постоји јединствена база података из које би се могао утврдити број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.)

Закон о спречавању насиља у породици усвојен је 2016. 

Обуку за примену закона за правосудне органе спроводи Правосудна академија, без фокуса на заштити деце.

Програми у заједници с циљем спречавања и решавања проблема насиља у породици и насиља над децом уопште, углавном се финансирају кроз пројекте које спроводе ОЦД. 

Не постоји јединствена база података из које би се могао утврдити број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.)

Спровести обуку за примену Закона о спречавању насиља у породици за представнике полиције, правосуђа и социјалне заштите кроз мултисекторски приступ, са фокусом на правима и заштити детета. 

Развити прецизан план о потребним програмима у заједници с циљем спречавања и решавања проблема насиља у породици и насиља над децом уопште.

Успоставити јединствену базу података о случајевима насиља, из које би се могао утврдити број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.)

Вез презентације и извештаји МРЗБСП, МП, МУП, Републичког завода за социјалну заштиту, Правосудне академије, Савета за права детета, Заштитника грађана 

(Б) осигура да се забрана телесног кажњавања адекватно прати и спроводи у свим окружењима;

17(37)(Б) – 1 Број пријављених случајева телесног кажњавања деце у свим окружењима

17(37)(Б) – 2 Број поступака против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом (на годишњем нивоу, после доношења Закона о изменама и допунама Породичног закона који садржи ову одредбу)

17(37)(Б) – 3 Број мера подршке позитивном родитељству, укључујући број реализованих програма у ненасилном васпитавању  деце

МРЗБСП, МУП, МП, Републички завод за социјалну заштиту, Републички завод за статистику

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање. 

Мере позитивног родитељства спроводе се у оквиру приватних школа родитељства и кроз пројектне активности ОЦД и програм УНИЦЕФ-а. 

17(37)(Б) – 1 Не постоји јединствена база о броју пријављених случајева телесног кажњавања деце у свим окружењима 

17(37)(Б) – 2 Не постоји база података о поступцима против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом 

17(37)(Б) – 3 Не постоји база података о програмима и спроведеним мерама подршке позитивном родитељству

17(37)(Б) - 1 Успоставити јединствену базу података која садржи пријављене случајева телесног кажњавања деце у свим окружењима, на годишњем нивоу (у оквиру горе наведене базе за случајеве насиља над децом) 

17(37)(Б) – 2 Успоставити базу података о поступцима против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом 

17(37)(Б) – 3 Успоставити базу података о програмима и спроведеним мерама подршке позитивном родитељству

Вез презентације и извештаји МРЗБСП, МУП, МП, Републичког завода за социјалну заштиту, Врховног касационог суда, Републичког завода за статистику

(Ц) промовише позитивне, ненасилне и партиципативне начине подизања и дисциплиновања детета кроз кампање подизања свести;

17(37)(Ц) Број кампања о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета, у складу са Стратегијом превенције и заштите деце од насиља и припадајућим акционим планом 

МРЗБСП, Савет за права детета

/Центар за права детета

Кампање о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета спроводе се углавном кроз пројектне активности организација цивилног друштва. МБПД повремено даје подршку програмима за позитивно родитељство као што је то било актуелно у 2022. години поводом програма УНИЦЕФ-а Подстицајно родитељство у оквиру којег се одржавају обуке професионалаца за рад са родитељима у циљу промовисања нулте толеранције на насиље. 

Кампање о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета спроводе се кроз пројектне активности ОЦД. 

Осигурати континуирану кампању подизања свести о позитивним, ненасилним и партиципативним начинима подизања и дисциплиновања детета. 

(Д) осигура да се починиоци доведу пред надлежне управне и судске органе.

17(37)(Д) Број поступака против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом (на годишњем нивоу, после доношења Закона о изменама и допунама Породичног закона који садржи ову одредбу)

МРЗБСП

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање. 

Не постоји база података о поступцима против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом 

Осигурати спровођење поступака против учинилаца телесног кажњавања деце пред надлежним управним и судским органима, након усвајања Закона о изменама и допунама Породичног закона

да пружи деци жртвама склониште и одговарајућу рехабилитацију и саветодавне услуге,

18(38) – 6  Број деце жртава којима је пружена услуга склоништа (прихватилишта), на годишњем нивоу

18(38) – 7  Број деце жртава којима су пружене саветодавне услуге,  на годишњем нивоу

18(38) – 8 Број програма и износ средстава опредељених за програме подршке деци у ризику од дечјег брака и њиховим породицама

МРЗБСП

Центар за социјални рад 

/АСТРА

Почетком 2019. године у Београду, на новој адреси, почело је са радом Прихватилиште за децу Београда намењено прихвату најугроженијих категорија - занемарене, злостављане и деце без родитеља или старатеља, као и деце која су била жртве трговине људима, (од 7 до 18 година). Део овог објекта је и Свратиште, намењено дневном боравку деце у уличној ситуацији. Иако пружа подршку и деци из других градова и општина, Прихватилиште је првенствено намењено најосетљивијим категоријама младих из Београда.

Деца жртве трговине људима и деца улице (скитња, просјачење, без надзора родитеља), деца повратници из реадмисије и деца са проблемима у понашању и у сукобу са законом током 2021-2022 нема као корисничких група. Средина из које су деца/малолетни корисници непосредно дошли у прихватилиште у 2021. години њих 42 је из биолошке породице, 16 из хранитељске породице, сродничке 8, и на крају, 4 из Установа за смештај у сустему социјалне заштите. Подаци за 2022. годину су следећи: биолошка породица 65 (35 дечака и 30 девојчица), хранитељска породица 21 (12 дечака и 9 девојчица), установа за смештај у систему социјалне заштите је 10 (7 дечака и 3 девојчице), као и сродничка породица 9 (6 дечака и 3 девојчице).

Број деце жртава којима су пружене саветодавне услуге, на годишњем нивоу као и број програма и износ средстава опредељених за програме подршке деци у ризику од дечјег брака и њиховим породицама није могуће пратити на основу тренутно доступних података државних институција и установа. 

Склоништа (прихватилишта) немају адекватне програме за децу жртве дечјих бракова, рехабилитацију и саветодавне услуге, нити се ти подаци могу пратити на годишњем нивоу, нити су за програме подршке деци у ризику од дечјег брака опредељена средства, осим кроз пројектно финансиране активности. 

да организује кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака.

18(38) – 9  Број кампања подизања свести о штетним последицама дечијих бракова

18(38) – 10 Основана национална коалиција кључних актера за борбу против дечијих бракова

МРЗБСП, Савет за права детета 

/ АСТРА

Кампање за подизање свести о штетности дечијих бракова се углавном спроводе у оквиру пројеката организација цивилног друштва и немају шири обухват. Кампања „Детињство, не брак“, покренула је Национална коалиција за окончање дечијих бракова лета 2021. године. Циљ кампање је да скрене пажњу јавности и професионалаца на проблем дечијих бракова.
На јесен 2021. године кампања за превенцију и елиминацију дечијих бракова у Србији и побољшања положаја Ромкиња промовисана је у новембру у Београду, под називом "Не жури да одрастеш! Детињство, не брак!". 

Основана је Национална коалиција за борбу против дечијих бракова, међутим, знатнији помак и ефекти у пракси се још увек не опажају. Активности Ромске женске мреже током априла 2023. су планирана јавна расправа у Народној скупштини с циљем упознавања народних посланика/ца који су проблеми који се јављају у заједницама и односе се на дечије бракове. Национална коалиција ради на креирању плана рада за једногодишњи период и у односу на период 2023. године једна од активности која се спроводи континуирано је јачања капацитета коалиције за заговарање за унапређење како нормативног оквира тако и праксе. 

Кампање подизања свести о штетним последицама дечијих бракова спроводе се кроз пројектне активности ОЦД и УНИЦЕФ-а

Не постоји национална коалиција кључних актера за борбу против дечијих бракова

Разрадити координисан, мултисекторски план спровођена кампање подизања свести о штетним последицама дечијих бракова 

Национална коалиција кључних актера за борбу против дечијих бракова има разрађену мапу пута, план рада и јасно постављене, мерљиве и одрживе циљеве у циљу потпуног укидања дечјих бракова. 

Вез презентације и извештаји МРЗБСП, Савета за права детета

Извештаји Националне коалиције за борбу против дечјих бракова

(Б) спроведе одредбе наведене у Закону о социјалној заштити из 2011. године којима се ограничава број деце по резиденцијалној установи на 50;

19(40)(Б) – 1 Усаглашена Уредба о мрежи установа социјалне заштите са Законом о социјалној заштити

19(40)(Б) – 2 Удео установа за смештај деце капацитета смештаја до 50 у укупном броју установа за смештај деце, на годишњем нивоу

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

19(40)(Б) – 1 Уредба о мрежи установа социјалне заштите није усаглашена са Законом о социјалној заштити и прописује већи капацитет од 50 за одређени број домова.

19(40)(Б) – 2 Ипак, примећује се напредак у трансформацији резиденцијалних установа за смештај деце и младих без родитељског старања па од 10 установа, две установе имају капацитет домског смештаја већи од 50. Кроз процес трансформације и деинституционализације у већини ових установа се континуирано смањује број корисника, тако да је у домовима за децу без родитељског старања број корисника значајно испод капацитета смештаја прописаног Уредбом и укупна попуњеност капацитета на крају 2022. године износила је око 57%.

19(40)(Б) – 1 Уредба о мрежи установа социјалне заштите није усаглашена са Законом о социјалној заштити

19(40)(Б) – 2 Удео установа за смештај деце капацитета до 50 у укупном броју установа за смештај деце  је 0%

Ниједна установа за резиденцијални смештај деце није капацитета до 50 корисника сем 5 радних јединица малих домских заједница са капацитетом од 10 до 12 корисника, при 5 резиденцијалним установама за децу и младе.

19(40)(Б) – 1 Усаглашена уредба о мрежи установа социјалне заштите са Законом о социјалној заштити

19(40)(Б) – 2 Удео установа за смештај деце капацитета  до 50 у укупном броју установа за смештај деце је  100 %.

Ц) спроведе мере за смањење броја деце у великим установама за децу са сметњама у развоју; и да осигура да се институционализација користи само као последње средство, укључујући кроз пружање информација будућим родитељима и здравственим радницима који саветују нове родитеље о правима и достојанству деце са сметњама у развоју;

19(40)(Ц) - 1 Број мера и активности  на годишњем нивоу министарства надлежног за социјалну заштиту, Републичког завода за социјалну заштиту у Београду и Покрајинског завода за социјалну заштиту у Новом Саду којима се осигурава поштовaње права деце са сметњама у развоју

19 (40) (Ц) - 2 Број јединица локалне самоуправе (ЈЛС) које пружају услуге (по услугама: дневни боравак, помоћ у кући, предах)

19 (40) (Ц) - 3 Просечан месечни број корисника услуге у датој години (по услугама: дневни боравак, помоћ у кући, предах)

МРЗБСП,

Републички завод за социјалну заштиту,

Покрајински завод за социјалну заштиту

/Центар за социјалну политику

19(40)(Ц) -1 Нема поузданих података о мерама и активностима наведених институција којима се осигурава поштовање права деце са сметњама у развоју.

19 (40) (Ц) - 2 У 2021. години услуга дневног боравка пружала се у 60 од 144 ЈЛС у Србији; само 15 ЈЛЦ има организовану услугу помоћ у кући за децу и младе; услугу личног пратиоца пружа 96 локалних самоуправа а услугу предаха пружа само 5 ЈЛС. 

19 (40) (Ц) – 3 У 2021. години 1800 деце просечно месечно је користило услугу дневног боравка, 200 услугу помоћ у кући и око 2700 деце користило је услугу лични пратилац.

19(40)(Ц) -1 Нема поузданих података о мерама и активностима наведених институција којима се осигурава поштовње права деце са сметњама у развоју.

19 (40) (Ц) - 2 У 2015. години у 68 ЈЛС пружана је услуга дневног боравка, у 20 ЈЛС услуга помоћ у кући, у 9 ЈЛС услуга предах и у 30 ЈЛС услуга лични пратилац.

 19 (40) (Ц) – У 2015. години 1507 деце просечно месечно је користило услугу дневног боравка, 254 услугу помоћ у кући, за 193 деце услугу предах и 705 деце користило је услугу лични пратилац.

19 (40) Ц 1Редовно извештавање о предузетим мерама и активностима у циљу промовисања права деце са сметњама у развоју .

Смањење броја деце у великим установама за децу са сметњама у развоју на капацитет од 50 корисника

19 (40) (Ц) – 2 и 3 Услуге социјалне заштите у заједници за децу са сметњама у развоју успостављене у свим ЈЛС и повеђан обухват деце са сметњама у развоју услугама у заједници

Према подацима Мапирања услуга социјалне заштите из 2016. и 2019. године (Центар за социјалну политику и Тим за социјало укључивање и смањење сиромаштва)

(Д) предузме хитне кораке како би се осигурало да се Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити примењује тако да деца у установама буду ослобођена сваког физичког или психичког злостављања и занемаривања и да постоји одговорност за такво злостављање или занемаривање; да забрани употребу одвајања, физичког спутавања и изолације као средстава дисциплине; и да осигура да се најбољи интереси детета поштују приликом одлучивања о потребном и одговарајућем медицинском третману и да се ставови деце чују и узимају у обзир;

19(40)(Д) – 1 Број мера на годишњем нивоу (инструкција, налога инспектора социјалне заштите и др.) министарства надлежног за социјалну заштиту

19(40)(Д) – 2 Број случајева на годишњем нивоу физичког или психичког злостављања и занемаривања у установама социјалне заштите, према извештајима Републичког завода за социјалну заштиту у Београду и Покрајинског завода за социјалну заштиту у Новом Саду 

19(40)(Д) – 3 Број случајева на годишњем нивоу у којима је утврђено да постоји одговорност за злостављање или занемаривање, према извештајима Републичког завода за социјалну заштиту у Београду и Покрајинског завода за социјалну заштиту у Новом Саду

19 (40) (Д) – 4 Број истраживања заснованих на изјавама деце о злостављању и занемаривању

МРЗПСП ,

Републички завод за социјалну заштиту ,

Покрајински завод за социјалну заштиту

/Центар за социјалну политику

19(40)(Д) – 1 Oд 19 установа за децу и младе, само једна нема формиран интерни тим за поступке у случају насиља над корисницима.

19(40)(Д) – 2 Све установе имају процедуре за разматрање жалби и притужби. У 2022. години седам установа је евидентирало 112 усмених жалби, док писаних није било (у односу на 135 усмених и три писане жалбе из 2021. године). У 2016. години није било евидентираних жалби, што се тумачи променом регулативе.

19(40)(Д) – 3 Нема доступних података о броју случајева у којима је утврђено да постоји одговорност за злостављање или занемаривање деце на смештају.

19(40)(Д) – 1 Нема јавно доступних података о броју мера на годишњем нивоу (инструкција, налога инспектора социјалне заштите и др.) министарства надлежног за социјалну заштиту

19(40)(Д) – 2  У 2015. години број  пријава насиља над децом  на смештају је 12 (на породичном смештају) + 36  (у резиденцијалном смештају).

19(40)(Д) – 3 Нема доступних података о броју случајева на годишњем нивоу у којима је утврђено да постоји одговорност за злостављање или занемаривање деце на смештају

19(40)(Д) –  Број мера којима се  осигурава да се Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити примењује  бележи се и јавно објављују на годишњем нивоу са циљем да се постигне нултна толеранција на сва забрањена понашања која се односе на  насиље над  децом, занемаривање, изолацију и друга поступања која нису у најбоњем интересу деце.

Извештаји о раду установа за смештај деце и Центра за породични смештај и усвојење, Републички завод за социјалну заштиту

(E) осигура одговарајуће законске мере заштите и јасне критеријуме за утврђивање да ли дете треба сместити у систем алтернативног збрињавања, узимајући у обзир ставове и најбољи интерес детета, као и да спроводи такве критеријуме кроз подизање свести судија породичног суда;

19(40)(Е) – 1 Донето стручно упутство министарства надлежног за социјалну заштиту

19(40) Е – 2 Организована обука за примену стручног упутства

19(40) Е – 3 Годишње извештавање о спровођењу стручног упутства

19(40)(Е) – 4 Број реализованих обука судија које се баве овом материјим, број полазника тих обука

МРЗБСП, Правосудна академија  у партнерству са Републичким заводом за социјалну заштиту

/Центар за социјалну политику

19 (40)(Е) - 1 Није донето стручно упутство са јасним критеријумима за утврђивање да ли је и када оправдано и у најбољем интересу детета примена алтернативних мера.

9(40) Е – 2   Није организована обука за примену стручног упутства.

19(40) Е – 3  Нема годишњег извештавања о спровођењу стручног упутства.

19(40)(Е) – 4  Нема доступних података о броју реализованих обука судија који се баве овом материјом, ни о броју полазника тих обука.

19(40)(Е) – 1 Није донето стручно упутство са јасним критеријумима за утврђивање да ли је и када оправдано и у најбољем интересу детета примена алтернативних мера заштите. 

19(40) Е – 2   Није организована обука за примену стручног упутства.

19(40) Е – 3  Нема годишњег извештавања о спровођењу стручног упутства.

19(40)(Е) – 4  Нема доступних података о броју  реализованих обука судија које се баве овом материјим, ни о броју полазника тих обука.

19(40)(Е) – 1,2 и 3  Донето стручно упутство министарства надлежног за социјалну заштиту, организоване обуке и годишње извештавање о примени упутства.

19(40) Е – 4 Правосудна Академија уврстила у програм сталних обука судија теме о заштити најбољег интереса детета при примени алтернативних мера заштите.

Извештај о раду установа за смештај деце и младих за 2016. и 2018. годину, Завод за социјалну заштиту, Београд)

(Ф) ојача подршку деци и младима који напуштају установе, укључујући оне са инвалидитетом, да им омогући да се поново интегришу у друштво кроз обезбеђивање приступа адекватном становању, правним, здравственим и социјалним услугама, као и могућностима за образовање и стручне обуке; и

19(40)(Ф) – 1 Проценат деце и младих који су напустили услуге смештаја у систему социјалне заштиту и користе услуге подршке за осамостаљивање у односу на укупан број деце и младих који су напустили социјалнy заштиту на годишњем нивоу

19(40)(Ф) – 2 Проценат деце и младих који напуштају  социјалну заштиту, који користе подстицајне мере Националне службе за запошљавање у односу на укупан број деце и младих који напуштају заштиту

19(40)(Ф) – 3 Усвојена допуна Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла

19(40)(Ф) – 4 Проценат деце са инвалидитетом која користе услуге подршке за осамостаљивање у односу на укупан број деце и младих који су напустили социјалнy заштиту на годишњем нивоу

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

19(40)(Ф) – 1 Према подацима из истраживања које је 2017. године ЦСП организовао у сарадњи са НАЛЕД-ом око 100 младих је напустило услуге смештаја у систему социјалне заштите и у процесу су осамостаљивања.

19(40)(Ф) – 2 Нема поузданих података  о проценту младих који су напустили смештај у систему социјалне заштите  који користе услуге подршке за самостални живот. Постоје релативно поуздани подаци о коришћењу услуге становања уз подршку након напуштања смештаја по којима је око 70 % младих који су напустили заштиту користило ову услугу. Доступни су и  подаци  о броју младих који након напуштања смештаја користе право на  материјалну подршку у току једне године, установљено Одлуком о социјалној заштити Града Београда, по којима је око 50 % младих који су напустили смештај користило то право.

Нема поузданих података  о  младима који су напустили услуге смештаја у оквиру система социјалне заштите  и подршци коју добијају у оквиру Националне службе за запошљавање.

19(40)(Ф) – 3 Није усвојен предлог о допуни Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла.

19(40)(Ф) – 1 Према подацима из истраживања које је 2017. године ЦСП организовао у сарадњи са НАЛЕД-ом  око 100 младих је напустило услуге смештаја у систему социјалне заштите и у процесу су осамостаљивања. Нема поузданих података  о проценту младих који су напустили смештај у систему социјалне заштите  који користе услуге подршке за самостални живот. Постоје релативно поуздани подаци о коришћењу услуге становања уз подршку након напуштања смештаја по којима је око 70 % младих који су напустили заштиту користило ову услугу. Доступни су и  подаци  о броју младих који након напуштања смештаја користе право на  материјалну подршку у току једне године, установљено Одлуком о социјалној заштити Града Београда, по којима је око 50 % младих који су напустили смештај користило то право.

19(40)(Ф) – 2  Нема поузданих података  о  младима који су напустили услуге смештаја у оквиру система социјалне заштите  и подршци коју добијају у оквиру Националне службе за запошљавање.

19(40)(Ф) – 3 Није усвојен предлог о допуни  Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла.

19 (40) (Ф) 1 и 2 Успоставити поуздану евиденцију о деци и младима који напуштају услуге смештаја у систему социјалне заштите и дефинисати политуку подрршке социјалном укњучивању младих засновану на подацима и најбољем интересу младих.

19(40)(Ф) – 3 Усвојена допуна Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла.

(Г) подигне свест у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања.

19(40)(Г) Број кампања и др. активности за подизање свести у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

19(40)(Г) – 1 Нема поузданих података о кампањама и другим активности за подизање свести у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања.

19(40)(Г) Нама поузданих података о кампањама и другим активности за подизање свести у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања.

19(40)(Г) Кампањама и другим активностим подићи свест у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања.

(Б) осигура бољу сарадњу релевантних агенција, уз довољну обуку особља, да би се обезбедила одговарајућа дугорочна подршка усвојеном детету и усвојитељима.

20(42)(Б) – 1 Развијени програми подршке усвојитељима и детету

20(42)(Б) – 2 Учешће усвојитеља којима jе пружена подршка реализацијом наведених развијених програма укупном броју усвојитеља на годишњем нивоу

МРЗБСП,

Центри за породични смештај и усвојење

/Центар за социјалну политику

20(42)(Б) – 1 Нема акредитованог програма подршке усвојитељима и детету 

20(42)(Б) – 2 Нема доступних података о учешће усвојитеља којима jе пружена подршка у укупном броју усвојитеља на годишњем нивоу.

20(42)(Б) – 1 . Нема акредитованог програма  подршке усвојитељима и детету.

20(42)(Б) – 2 Нема доступних података о учешће усвојитеља којима jе пружена подршка реализацијом наведених развијених програма укупном броју усвојитеља на годишњем нивоу.

20 (40) (Б) Обезбеђени акредитовани програми подршке усвојитељима и дететету и обука особља за реализацију да би се обезбедила одговарајућа дугорочна подршка усвојеном детету и усвојитељима.

(б) реформише систем социјалне помоћи за децу са сметњама у развоју и њихове породице у циљу побољшања његове кохерентности и координације, као и да избегава непотребну институционализацију и да спроведе кампање за подизање свести с циљем борбе против стигматизације и предрасуда према деци са сметњама у развоју;

21(44)(Б) – 1 Спроведено истраживање о стању подршке система социјалне заштите за децу са сметњама у развоју и њихове породице и препоруке за унапређење

21(44)(Б) – 2 Број кампања за подизање свести с циљем борбе против стигматизације и предрасуда према деци са сметњама у развоју  (на годишњем нивоу)

Савет за права детета,

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

21(44)(Б) - 1 Није урађено.

21(44)(Б) - 2 Нема података о кампањама за подизање свести с циљем борбе против стигматизације и предрасуда према деци са сметњама у развоју 

21(44)(Б) – 1 Није спроведено

21(44)(Б) - 2 Нема податка

1. Sprovedeno istraživanje o stanju podrške sistema socijalne zaštite za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice i preporuke za unapređenje;

2. Broj kampanja za podizanje svesti s ciljem borbe protiv stigmatizacije i predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju (na godišnjem nivou);

(Ц) успостави законске и друге мере да би се обезбедило да деца са сметњама у развоју и деца којима је потребна стална брига и помоћ остану са својим биолошким породицама, кроз услуге за децу и родитеље, односно кроз финансијску подршку и помоћ за родитеље који нису способни да раде и стварају приход јер пружају сталну бригу и помоћ детету са сметњама у развоју;

21(44)(Ц) – 1 Број корисника услуга подршке биолошким породицама са децом са сметњама у развоју (по услугама: помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју, дневни борава, предах)

21(44)(Ц) – 2 Просечан месечни број деце и младих корисника yвећаног (по основу сметњи у развоју) дечјег додатка у датој години

21(44)(Ц) – 3 Просечан месечни износ увећаног дечијег додатка у датој години (РСД)

21(44)(Ц) – 4 Просечан месечни број корисника додатка за помоћ и негу другог лица (ДПН) – основни и увећани, у посматраној години

21(44)(Ц) – 5  Број корисника ДПН 0-17 у односу на укупан број ОСИ (0-17) година, %

21(44)(Ц) – 6  Број корисника ДПН 18-25 у односу на укупан број ОСИ (18-25) година, % 

21(44)(Ц) – 7 Просечан месечни износ ДПН по кориснику у датој години, основни и увећани (РСД)

21(44)(Ц) – 8  Однос просечног месечног износа увећаног додатка по кориснику у датој години и просечне минималне зараде (нето) у датој години

21(44)(Ц) – 9 Просечaн месечни број корисникa одсуства за посебну негу детета у посматраној години

21(44)(Ц) – 10 Просечан месечни износ накнаде по кориснику у датој години

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

21(44)(Ц) - 1 У 2021. години дневним боравком обухваћено је око 1800 деце; услугом помоћ у кући око 200 деце и младих; а услугом личног пратиоца обухваћено је око 2700 деце и младих.

21(44)(Ц) - 2 Потребна посебна обрада податка

21(44)(Ц) - 3 Од 1. јула 2023. износи 6.089 РСД месечно (увећање 50%), увећава се свој деци са сметњама у развоју без провере материјалног стања

21(44)(Ц) – 4 Број деца (0-18) корисника основног ДПН у 2022. години износио је 5419. Број деце (0-18) корисника увећаног ДПН у 2020. години износио је 4485. То је знатно повећање у односу на 2021. годину

21(44)(Ц) – 1 У 2015. 1857 деце је користило  услуге у заједници за децу са сметњама у развоју

21(44)(Ц) - 2 Н/А

21(44)(Ц) - 3 Просечан месечни износ у 2016. години износио је 3460 РСД (увећање 30%).

21 44 (Ц) - 1 Матковић, Г, Страњаковић, М. (2016), Мапирање услуга социјалне заштите у мандату ЈЛС, СИПРУ

21 44 (Ц) - 4 Извештај: Деца у систему социјалне заштите, Завод за социјалну заштиту 

21(44)(Ц) - 2 Податак је доступан само уз посебну обраду МРЗБС. Сугестија за Завод за социјалну заштиту да у публикацију Деца у систему социјалне заштите коју објављује на годишњем нивоу уврсти и увећани дечији додатак разврстан према намени (за децу са сметњама у развоју и за једнородитљске породице)

21(44)(Ц) - 5 Податак није доступан јер не постоји регистар деце са сметњама у развоју/инвалидитетом (Батут је у поступку израде)

21(44)(Ц) - 6 Податак није доступан јер не постоји регистар деце са сметњама у развоју/инвалидитетом (Батут је у поступку израде)

21(44)(Ц) – 9 Подаци се не публикују, доступни на захтев Министарству

21(44)(Ц) – 10 Подаци се не публикују, доступни на захтев Министарству

(Д) да приоритет мерама којима се олакшава потпуна инклузија деце са сметњама у развоју, укључујући и децу са интелектуалним и психосоцијалним инвалидитетом, у све области јавног живота, као што су слободне активности, брига у заједници и обезбеђивање социјалног становања.

21(44)(Д) - 1 Преиспитана ефикасност и ефективност услуга социјалне заштите у заједници и механизама за образовну инклузију (педагошки асистент, ИРК итд.) и њихове усклађености

21(44)(Д) - 2 Правилником дефинисани услови за увођење педагошког асистента у образовно-васпитни систем

21(44)(Д) - 3 Обухват деце са сметњамa у развоју услугама и механизмима за инклузију у образовању и друштву (по услугама: лични пратилац детета, дневни боравак, помоћ у кући,  педагошки асистент)

21(44)(Д) –4 Број обука за унапређивање компетенција запослених у образовању и број учесника који примењују стечена знања и вештине у области социјалне инклузије

21(44)(Д) - 1 Не

21(44)(Д) - 2 У 2021. години услугу лични пратилац примало је око 2700 деце и младих у 96 ЈЛС. Нема новијих података.

21(44)(Д) - 1 Не

21(44)(Д) - 2 У 2015. години услугу лични пратилац примало је 705 деце и младих у 30 ЈЛС

Мапирање услуга социјалне заштите, ЦСП и СИПРУ

(Б) распореди адекватне људске и финансијске ресурсе како би се осигурало потпуно спровођење Уредбе о националном програму здравствене заштите жена, деце и омладине;

22(46)(Б) – 1 Број деце предшколског узраста по педијатру у примарној здравственој заштити.

22(46)(Б) - 2 Број деце школског узраста по педијатру у примарној здравственој заштити.

22(46)(Б) – 3 Просечан број посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту предшколске деце у примарној здравственој заштити.

22(46)(Б) – 4 Просечан број посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту школске деце у примарној здравственој заштити.

Министарстсво здравља - Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"

/Центар за социјалну политику

671 дете предшколског узраста на једног лекара у служби за здравствену заштиту предшкоске деце у примарној здравственој заштити (ПЗЗ) у 2020. годинии 670 у 2021. години

1459 деце школског узраста по педијатру у служби за здравствену заштиту школске деце у ПЗЗ у 2020. години и 1453 у 2021. години

5018 просечно посета по лекару годишње (у ординацији) у служби за здравствену заштиту деце предшколског узраста у ПЗЗ у 2020. - пад као последица пандемије ковид 19, у 2021 години 4673 посета по лекару годишње.

3222 просечно посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту школске деце у ПЗЗ у 2020. - пад као последица пандемије ковид 19 и 4146 посета по лекару годишње у 2021. години са постепеним врћањем на прописане вредности.

За 2022. годину су у Здрсвствено-статистичком годишњаку Батута доступни обједињени подаци за децу и омладину. Просечан број ове популационе групе по једном лекару је био 1062 са израженим регионалним разликама (728-1795) а просечан број посета по лекару у ординацији је био 5430 у току календарске године.

Још увек нема званичних статистичких података али се извештава о преласку великог броја педијатара у приватни сектор што указује на потенцијални недостатак педијатара и отежану доступност деци предшколског и школског узраста њиховим услугама.

850 деце предшколског узраста (0-6) на једног лекара у служби за здравствену заштиту деце предшколског узраста у ПЗЗ

1500 деце школског узраста (7-19) на једног лекара у служби за здравствену заштиту деце школског узраста у ПЗЗ

Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе. Службени гласник РС број 16/2018. године

(Ц) ојача и повећа подршку новоизабраних здравствених медијатора ромским заједницама и обезбеди институционализацију ромских здравствених медијатора у оквиру здравственог система;

22(46)(Ц) – 1 Дефинисан и правно уређен одговарајући програм едукације за радно место здравствене медијаторке кроз фoрмaлнo oбрaзoвaњe, нoмeнклaтуру зaнимaњa и рeaлизoвaнo зaпoшљaвaњe здрaвствeних мeдиjaтoрки у домовима здравља, као и програм њиховог континуираног стручног усавршавања – у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период од 2016. до 2025. године.

22(46)(Ц) – 2 Радно место здравствене медијаторке је систематизовано, а број медијаторки је повећан (до 2025. године) – у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период од 2016. до 2025. године.

МЗ

Институт за јавно здравље Батут -  здравствствено-статистички годишњак РС за одређену годину

/Центар за социјалну политику

Оба показатеља ће бити прецизније одређена у Акционом плану за 2019 и 2020. годину Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња

Занимање здравствена медијаторка је препознато у Националном оквиру квалификација али још увек нема помака у развоју одговарајућих програма едукације, нити је изабран одрживи модел институционализације положаја медијаторки, те сходно томе њихово радно место није систематизовано. Број здравствених медијаторки је повећан на 85 у 2019. години а у 2023. години је Градски секретаријат за здравство ангажовао три нове здравствене медијаторке па их је сада укупно 88.

Није дефинисан нити правно уређен програм едукације за радно место здравствене медијаторке у 2017. години.

Није систематизовано радно место здравствене медијаторке у 2017. години

Број здравствених медијаторки је повећан почетком 2018. године са 60 на 75.

Да буде дефинисан и правно уређен програм едукације за радно место здравствене медијаторке после избора основног модела одрживе институционализације здравствених медијаторки.

Да се систематизује радно место здравствене медијаторке после  избора основног модлеа одрживе институционализације здравствених медијаторки.

Број здравствених медијаторки би требало повећати на 85 у 2019. години и на 96 до 2025 године тако да свака општина у којима постоје подстандардна ромска насеља има здравствену медијаторку.

Акциони план запримену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2019 и 2020. годину

(Д) осигура равноправан приступ саветовању и другим здравственим услугама подршке за децу са сметњама у развоју;

22(46)(Д) – 1 Увођење развојне педијатрије у основне и последипломске/субспецијалистичке  студије ма медицинским факултетима у Србији

22(46)(Д) – 2 Број домова здравља које имају развојно саветовалиште

22(46)(Д) – 3 Број организационих јединица које се баве развојном педијатријом у установама секундарне и терцијарне здравствене заштите

22(46)(Д) – 4 Постојање дефинисаног минималног пакета услуга за децу са сметњама у развоју

22(46)(Д) – 5 Број домова здравља који су успоставили програм саветовања са родитељима деце са тешкоћама и сметњама у развоју примењујући водич за скрининг и дијагностику и интервенције са децом са поремећајима из аутистичног спектра

22(46)(Д) - 6 Обухват (%) живорођене деце скринингом за слух

22(46)(Д) - 7 Укључена примена стандардизованих инструмената за процену тазвоја детета у свакодневну праксу педијатара и патронажних сестара

22(46)(Д) - 8 Установљавање регистра деце са сметњама у развоју

МЗ

Институт за јавно здравље Батут – посебни извештаји о раду развојних саветовалишта

/Центар за социјалну политику

Уредба о Националном програму за унапређење развоја у раном детињству (Службени гласник РС број 22/2016) садржи циљеве са мерама и активностима за праћење развоја у раном детињству и у току је стварање услова за њену примену. Наводи се да је потребна операционализација Националног програма уз развијање Акционог плана са усмерењем на јачање међусекторске сарадње и навођењем јасних показатеља за праћење реализације циљева програма.

У протеклим годинама унапређени су капацитети домова здравља и развојних саветовалишта у 15 (од 25 округа) Србије у 19 општина а изменама Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе у 2022 и 2023. години прецизирано је да се развојно саветовалиште може организовати са једним доктором медицине, специјалистом педијатрије и једном вишом медицинском сестром-техничарем са пуним радним временом и психологом, дефектологом, социјалним радником и педагогом са пола радног времена.

Публиковане су "Смернице за скрининг, дијагностику и интервенције код деце са поремећајима аутизма".

Нема података о обухвату живорођене деце скринингом за слух сем што је Правилником о садржају у обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања предвиђен обавезан неонатални скрининг на слух .

Није развијен курикулум

36 домова здравља у Србији од 158 постојећих (13 у Београду) је приказало неки облик развојно саветовалишног рада у 2017. години. Формални критеријум за оснивање развојног саветовалишта је 8500 деце предшколског узраста и многе општине због ниског наталитета не могу да га испуне. Осам (8) развојних саветовалишта су структуирани као организационе јединице а остала ако функционалне јединице без наменског простора за рад.

Нема података о броју организационих јединица на нивоу секундарне и терцијарне здравствене заштите

Није дефинисан минимални пакет услуга у развојним саветовалиштима

Није развијен водич за скрининг

Непознат податак

Нису стандардизовани инструменти за процену развоја детета

Није установљен регистар деце са сметњама у развоју на националном нивоу

Развити курикулум развојне педијатрије и укључити га у основне и последипломске студије на медицинским факултетима

Обезбедити да у седишту сваког управног округа постоји најмање једно развојно саветовалиште, односно да општине са најмање 8500 деце предшколског узраста организују развојно саветовалиште.

Уредба о националном програму за унапређење развоја у раном детињству, Службени гласник РС број 22/2016.

Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, Службени гласник РС бр. 16/2018.

(E) подржи јавно заступање и ангажовање медија да се баве знањем, ставовима и праксом у циљу подстицања имунизације и да примењује „Техничке смернице ОХЦХР о примени приступа заснованог на људским правима у спровођењу политика и програма за смањење и окончање морталитета и морбидитета који се могу спречити код деце испод 5 година старости“ (A/HRC/27/31).

22(46)(Е) – 1 Донет План комуникације у циљу подстицања имунизације.

22(46)(Е) – 2 Направљени приручници за медијске кампање и социјални маркетинг о важности имунизације за здравствене раднике и здравствене установе

22(46)(Е) – 3 На сајтовима здравствених установа – ПЗЗ и виших нивоа су редовно ажуриране странице са информацијама о имунизацији и најчешћим питањима и одоговорима за родитеље 

22(46)(Е) – 4 Обележавање недеље имунизације – 21-27 април у целој Србији

22(46)(Е) – 5 Обухват деце имунизацијом за одређене болести дисагрегирано за сву децу до пет година старости и децу у ромским насељима

МЗ

Институт за јавно здравље Батут – извештаји о имунизацији и здравствено-статистички годишњак по годинама

МИКС УНИЦЕФ

/Центар за социјалну политику

План комуникације за имунизацију становништва је развијен поводом вакцинације од ковид 19 и посредно се може применити и промовисати активну имунизацију у целини.

Стручно методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против заразних болести се примењује у пракси и здравствени радници су едуковани за његову примену.

Све здравствене установе на нивоу ПЗЗ (домови здравља) на својим веб страницама имају детаљне информације о имунизацији - нису стандардизоване.

Недеља имунизације се редовно обележава у Србији, последња 0д 4 до 2 маја 2021. године под слоганом "Вакцине нас зближавају. У 2022. години је обележена 17 по реду недеља имунизације од 24.04. до 30. 04 2022 под слоганом "Дуг живот за све". Осамнаеста по реду недеља имунизације обележена је од 23. до 29 априла 2023. године под слоганом "Превазиђимо неједнакости".

Обухват деце у другој години живота вакцином ММР је био 88% у 2019. години, а ревакцинацијом пре поласка у школу 91,9%. Обухват активном имунизацијом против хепатитиса Б у првој години живота је био 90,9%. Према подацима МИКС истраживања која се односе на 2019. годину, у ромским насељима је 63% деце узраста 24-35 месеци примило све препоручене вакцине (национални просек је 80% без ПВЦ вакцине и ревакцина) али је само  35% ромске деце примило све вакцине на време (национални просек је 69% деце).

Здравствени систем Републике Србије је био подређен епидемији коронавируса те је у последње две године смањен обухват деце редовним вакцинама према Календару вакцинација. Обухват имунизацијом против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце б комбинованом петовалентном вакцином је у 221. години био 90.8% а у 2022. години 91,9% (циљна вредност 95%). Посебно забрињава пад обухвата ММР (мале богиње, заушке, рубела) који је смањен на 78% у 2020. години а у 2021. години је опао на 74,8%., да би у 2022. години порастао на 81,3% али још увек недовољно да би се постигао "епидемиолошки бедем". Обухват обавезним вакцинама према календару вакцинација није био нижи за последњих 20 година. Једино је обухват имунизацијом против туберкулозе био у 2021. години 98,2% са напоменом да се ова вакцина даје у породилишту.

Препоручена вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ) је доступна без плаћања у домовима здравља за све дечаке и девојчице од 9 до 19 година од 2022. године. Још увек је мали број младих обухваћен овом вакцином.

Једина вакцина која је у Србији одобрена против ковид 19 болести је Фајзер/Бајонтек и даје се деци старијој од 12 година искључиво уз сагласност родитеља а на препоруку Удружења педијатара Србије, препоручује се посебно деци са хроничним болестима и гојазној деци. Нема података о броју вакцинисане деце.

Нема информација о усвојеном плану комуникације који се односи на имунизацију од заразних болести

Припремљено Стручно-методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против одређених заразних болести.

Сајтови здравствених установа су увели комуникацију са корисницима и већина наводи најчешћа питања и одговоре који се односе на вакцинацију (посебно ММР вакцином).

Обележена је Недеља имунизације од 24.04.2017. до 30.04.2017. под слоганом "Вакцине штите" и пропраћена медијском кампањом, брошурама, плакатима и конференцијом за штампу.

Обухват новорођенчади вакцином против туберкулозе је 2017. године био 97,4&

У ромским насељима је 44% деце узраста 24-35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине, док је код осталог становништва обухват био 81% деце тог узраста у истој години.

Обухват деце у првој години вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља је 2017. био 95,1%, у 2018. години обухват ДиТеПер вакцином је био 94,7%.

Обухват деце у првој години живота вакцином против дечје парализе у 2017. години је био 95,2%

Обухват одојчади вакцином против хепатитиса Б је у 2017. години био 92,4%

Обухват деце у другој години живота вакцином против малих богиња, заушака и рубеле је у  2017. години био 85,2%; проценат деце вакцинисаних против малих богиња у првих 18 месеци живота је 93,4% у 2018. години.

Обухват деце вакцином против хемофилуса инфлуенце тип 6 је у 2017. години био 95,2%

У ромским насељима је 44% деце узраста од 24 до 35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине док је код осталог становништва обухват био 81% за децу тог узраста у истој години.

Усвојити план комуникације за имунизациј установништва од заразних болести

Применити Стручно-методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против одређених болести у пракси и спровести едукацију здравствених радника за његову примену.

Стандардизовати сајтове здравствених установа са увођењем обавезних поља која се односе на имунизацију од заразних болести и могућношћу постављања питања корисника и добијања релевантних одговора.

Годишње обележавати недељу имунизације према календару здравља на територији Србије.

Постићи обухват од најмање 95% (епидемиолошки бедем) посебно за ММР вакцину и вакцину против хеепатитиса Б за које је обухват незадовољавајући.

За децу у ромским насељима постићи обухват од најмање 95% (епидемиолошки бедем) имајући у виду да је сем за вакцину против туберкулозе и хепатитиса Б код новорођенчади, обухват осталим вакцинама незадовољавајући.

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Извештај о спроведеној имунизацији на територији РС у 2017. години. Београд, 2018.

Републички завод за статистику и УНИЦЕФ. Србија - Истраживање вишеструких показатеља 2014 и Ромска насеља - Истраживање вишеструких показатеља 2014 - Резиме. Београд, 2014.

Циљеви одрживог развоја

3.б Подржати истраживања и развој вакцина и лекова за заразне и незаразне болести које примарно погађају земље у развоју, обезбедити доступност јефтиних основних лекова и вакцина (у складу са „Декларацијом из Дохе о Споразуму о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПС) и јавном здрављу“, којом се потврђује право земаља у развоју да у потпуности користе одредбе „Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине“ које се односе на флексибилност у погледу заштите јавног здравља) и, посебно, обезбеђивати универзалну доступност лекова.

(Ф) у потпуности имплементира Међународни кодекс маркетинга замене мајчиног млека, као и да развије национални програм за заштиту, промоцију и подршку дојењу кроз свеобухватне кампање.

22(46)(Ф) – 1 Обележавање светске и националне недеље дојења према календару здравља

22(46)(Ф) – 2 Усвајање националног програма за заштиту, промоцију и подршку дојењу у РС

22(46)(Ф) – 3 Потрошња млечне формуле у породилиштима према броју живорођене деце дисагрегирано по породилиштима 

22(46)(Ф) – 4 Број пријављених случајева кршења Кодекса о рекламирању замена за мајчино млеко

22(46)(Ф) – 5 Проценат породилишта која имају писану политику подршке дојењу

22(46)(Ф) – 6 Број породилишта која имају 80% едукованог кадра у области заштите и промоције дојења у последњих 5 година

22(46)(Ф) - 7 - Број саветовалишта за дојење у домовима здравља

МЗ

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета је усвојен (Службени гласник РС, број 105/2020.) и редовно се финансира средствима из буџета. У оквиру овог Програма публиковане су Националне смернице за примену лекова у периоду дојења, 2021. године као помоћ лекарима да на безбедан начин саветују мајке о наставку дојења када узимају лекове.

У 2022. години је први пут пибликован извештај о реализацији циљева Програма - по њему су за 2021 годину испуњени национални циљеви искључивог дојења са навршених месец, три и пет месеци као и учешће укупно дојене деце са навршена три и шест месеци. У узрасту од шест месеци дојено је укупно 74,6% деце, од тога искључиво дојено 19,2%, остала су дојена уз дохрану а млечна формула је давана сваком четвртом новорођенчету (25,4%), најчешће због одлука мајке (око 60%).

Пошто се ради о првој години извештавања и да су уочени проблеми у разумевању дефиниција дојења требало би бити опрезан са интерпретацијом резултата.

Национална недеља дојења се редовно обележава и том приликом се обележава и Светска недеља дојења, последњи пут 28. септембра до 4 октобра 2020. године под слоганом "Подржи дојење за здравију планету". У 2021. години је Светска недеља дојења обележена од 1. до 7. августа а Национална од 3. до 10. октобра са темом "Иступи за дојење - едукуј и подржи". И у 2022. годни су редовно обележене и национална и светска недеља дојења.

Нису јавно доступни подаци о кршењу Кодекса о рекламирању замене за мајчино млеко.

Едукација кадра у породилиштима у области заштите дојења је спорадична, није организована и нема јавно доступних података (углавном се спроводи у оквиру прикупљања бодова за продужавање лиценце за рад здравственог кадра)..

Подршка дојењу се пружа на нивоу ПЗЗ у Школама за родитељство формираним уз подршку донатора. У 2019 години је било укупно 25 школа за родитељство.

У Србији се редовно обележава сваке године од 1 до 7 августа Светска недеља дојења и од 1 до 7 октобра Национална недеља промоције дојења и то како на националном нивоу, тако и на нивоу здравствених установа и мреже завода за јавно здравље.

Уредба о националном програму подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета је усвојена у јулу 2018 године са јасно дефинисаним циљевима, мерама и активностима.

Нису доступни подаци о потрошњи млечне формуле

Нема података о броју пријављених случајева  кршења Кодекса о о рекламирању замена за  мајчино млеко

Сва породилишта у Србији имају писану политику подршке дојењу.

Није познат број породилишта са едукованим особљем у области заштите и подршке дојењу

Нема података о броју саветовалишта за дојење у домовима здравља

Наставити са редовним обележавањем Светске недеље дојења и Националне недеље промоције дојења према календару здравља

Реализовати циљеве Националног програма подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета.

Обезбедити евидентирање података и извештавање о случајевима кршења Кодекса о рекламирању замене за мајчино млеко.

Обезбедити податке о едукацији кадра у породилиштима у области заштите и пормоције дојења.

Сваке године оснивати по 4 нова саветовалишта за подршку дојењу у домовима здравља тако да је крајњи циљ да сви домови здравља имају ова саветовалишта

Мајке треба да се на одговарајући начин подрже кроз структуре саветовања у болницама, клиникама и заједници, а иницијатива „Болница пријатељ беба“ треба да се спроводи широм земље.

22(46)(Г) – 1 Проценат домова здравља у којима постоји редовна услуга ”Школа за родитељство” и припреме за порођај

22(46)(Г) – 2 Обухват (%) трудница услугама ”Школе за родитељство” дисагрегирано за све труднице и оне из ромских насеља

22(46)(Г) – 3 Проценат породилишта који су акредитовани по новим стандардима за породилишта и неонатологију

22(46)(Г) – 4 Обезбеђени услови за остваривање породично о ријентисане развојне неге и контакта ”кожа на кожу” на свим јединицама интензивне неонатолошке неге

22(46)(Г) – 5 Проценат жена које су биле у истој соби са дететом након порођаја

22(46)(Г) – 6 Проценат искључиво дојене деце

22(46)(Г) – 7 Проценат дојене деце  у првом сату након рођења

22(46)(Г) – 8 Проценат дојене деце  у првих 48 сати

22(46)(Г) – 9 Проценат дојене деце са навршених месец дана

22(46)(Г) - 10 Проценат дојене деце са навршених пет месеци

22(46)(Г) - 11 Проценат укупно дојене деце уз дохрану са навршена три месеца, шест месеци и 12 месеци

Министарство здравља РС

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Нема доступних података о проценту породилишта акредитованих по новим стандардима за породилишта и неонатологију, нити о условима за остваривање породично оријентисане развојне неге.

Према подацима МИКСа из 2019. године 73% Ромкиња из ромских насеља је боравило у истој соби са новорођенчетом, на голу кожу мајчиних груди је било стављено 72% новорођенчади из ромских насеља (37% није било умотано (национални просек је 59% породиља је боравило у истој соби са новорођенчетом и 63% стављено на голу кожу мајчиних груди (32% није било умотано).Икада је било дојено91% одојчади из ромских насеља, само 8% искључиво дојено и 40% претежно дојено (национални просек је 93% одојчади икада дојено, 24% искључиво дојено и 54% претежно дојено) према истом извору.

Према извештају о реализацији Националног програма подршке дојењу, у 2021. години, контакт "кожа на кожу" након порођаја је остварен код 52 одсто новорођенчади а у породилиштима у Србији 57% мајки је било уз новорођенче 24 сата, само пар сати је било 14& мајки док је мајка била присутна само током храњења код 18% новорођенчади.

Нема података о броју домова здравља у којима постоји услуга "Школа за родитељство".

Нема података о обухвату трудница услугама ових школа у домовима здравља у којима постоје.

Нема података о томе у ком је проценту остварен контакт "кожа на кожу" у трајању најмање од једног сата.

Нема  података ни о једном показатељу из Националног програма подршке дојењу, тек би требало установити систем за праћење показатеља.

Нема циљне вредности ни у једном документу о о школама за родитељство нити жељеном одухвату трудница услугама ових школа.

Повећање броја едукативних семинара за труднице са непознато на 60%.

Контакт "кожа на кожу" у трајању од једног сата би требало подићи од непознато на 50% породиља и њихове новорођенчади.

Повећати стопу искључивог дојења за три године (није наведена вредност)

Повећати проценат дојене деце у првом сату након рођења са 50,8 на 70%

Повећати проценат дојене деце у првих 48 сати на 80%.

Повећати проценат дојене деце са навршених месец дана на 40% новорођенчади.

Повећати проценат дојене деце са навршених пет месеци са 13% на 20% одојчади.

Повећати стопу укупно дојене деце уз дохрану, са навршена три месеца на 60%, са навршених шест месеци са 47% на 60% и са навршених 12 месеци са 24,6% на 60%.

Уредба о Националном програму подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета усвојена јула 2018. године.

Институт за јавно здравље Батут – здравствено-статистички годишњак за одређену годину

МИКС – УНИЦЕФ

да се број дечијих психијатара и психолога повећа.

23(48) – 2 Обезбеђеност деце предшколског узраста, школског узраста и студената  дечјим психијатрима (број дечјих психијатара на 10000 или 100000 деце предшколског узраста, школског узраста, студената)

23(48) – 3 Обезбеђеност деце предшколског узраста, школског узраста и студената  психолозима (број психолога који раде са децом на 10000 или 100000 деце предшколског узраста, школског узраста, студената)

23(48) – 4 Број услуга пружених по детету предшколског, школског узраста или студенту по дечјем психијатру

23(48) – 5 Број радионица посвећених очувању и унапређењу менталног здравља деце и адолесцената у школи, здравственој установи или заједници по областима и општинама

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

У 2019. години Србија је имала укупно 32 стручњака за дечју и адолесцентну психијтарију (приближно једног стручњака на 40 000 деце) што није довољно да се задовоље постојеће потребе за овим профилом стручњака. Укупан број лекара кој исе баве менталним здрављем младих је 47.

Према Националном програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019. - 2026. у Србији је укупан број специјалиста психијатрије који се баве децом и младима и специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије 47 (од којих 24 специјалиста дечје и адолесцентне  психијатрије. Од поменутог броја њих 38 ради у псијатријским установама док 9 специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије обавља свој посао у регионалним здраавственим центрима, домовима здравља и приватној пракси што чини обезбеђеност од једног специјалисте психијатра на 27 400 деце/адолесцената узраста до 18. година.

Према резултатима Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Републици Србији публикованом 2023. године са истраживањем рађеним пре трагичних догађаја у мају месецу, 72,1% младих наводи да се сусретало са стресом, 52,7% са страхом и анксиозношћу и 37,8% са депресијом. Чак 60% младих испитаника сматра да је стручна помоћ за бригу о менталном здрављу недоступна младима. 

Нису дефинисане циљне вредности показатеља .

Напомена за 24(50)(Ц) – 1 : ЕСПАД истраживање

Национално истраживање здравља

Глобално истраживање пушења код младих

(Б) осигура несметани приступ сексуалним и репродуктивним здравственим услугама, укључујући поверљиво саветовање и модерна контрацептивна средства за адолесценткиње и адолесценте;

24(50)(Б) – 1 Обухват (%) адолесцената контрацепцијом

24(50)(Б) – 2 Обухват деце и адолесцената  имунизацијом против хепатитиса Б и ХПВ

24(50)(Б) – 3 Стопа малолетничких трудноћа

24(50)(Б) – 4 Стопа малолетничких прекида трудноће

24(50)(Б) – 5 Стопа малолетничких бракова

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Према Истраживању здравља становника РС из 2019. године, 26,8% младих узраста 15-19 година је ступило у сексуалне односе, и то више дечака него девојчица (29,5% према 24,5%), што је ниже него у претходном Истраживању здравља из 2013. године (33,1%). Девојке ступају у сексуалне односе нешто касније (18 година) од младића (17 година). Према резултатима из 2019. године, 2,9% младих је ступило у сексуалне односе пре 15 године живота..

Млади су у 55,6% случајева користили кондом приликом последњег сексуалног односа са привременим партнерима (дечаци чешће него девојчице) према истом извору.

Процењује се да је стопа адолесцентних трудноћа 50 на 1000 девојака тог узраста. Стопа малолетничких порођаја је била 10,1 порођаја девојака млађих од 18 година на 1000 порођаја.

Нема званичних података о обухвату ХПВ вакцином (хумани папилома вирус) пошто није укључена у програм обавезне вакцинације али после њене доступности од 2022. у домовима здравља може се очекивати и публиковање података о обухвату младих од 9 до 19 година овом вакцином. У 2023. години је веома мали број вакцинисаних особа женског пола а спорадичан број мушког пола због раширене негативне кампање антивакциналног лобија да вакцина изазива стерилитет код мушкараца. Нема праве медијске кампање за ову веома корисну вакцину.

33,1% младих узраста 15-19 година је ступило у сексуалне односе а 73,8% је користило кондом при последњем односу (2013. године)

Обухват деце и адолесцената вакцином против хепатитиса Б је у 2017 години био у првој години живота 92,4%, а у 12 години живота 69,2% са великим варијацијама по окрузима и по општинама Србије

Нема рутинских података о обухвату вакцином ХПБ пошто она није обавезна и плаћа се.

Број малолетничких трудноћа које су се завршиле порођајем у 2017. години је 9 код девојчица млађих од 15 година и 981 код женских особа старости од 15 до 19. година - укупно 990.

Број малолетничких прекида трудноће у 2017. години је 6 код девојчица млађих од 15 година и 506 код женских особа старости од 15 до 19 година - укупно 512.

Број закључених бракова женских особа старости од 16 до 19 година у 2017. години је био 1349. Међу адолесценткинјама старости 15-19 година које живе у ромским насељима 17% њих се венчало пре 15 године живота (МИКС 2014).

Стопа малолетничких порођаја на 1000 породиља је била 12,9 у 2018. години.

Нема дефинисаних циљних врдности за ове показатеље ни у једном документу

Истраживање здравља становника Србије из 2013 године.

Демографска статистика 2017. Републички завод за статистику Београд, 2018.

(Ц) реши учесталост узимања дроге од стране деце и адолесцената кроз, између осталог, тачно и објективно информисање деце и адолесцената, као и учење животних вештина, о спречавању злоупотреба супстанци (укључујући дуван и алкохол), као и да развије приступачно лечење од зависности од дроге прилагођено младима и услуге смањења штете.

24(50)(Ц) – 1 Учесталост (преваленција) употребе дроге међу адолесцентима

24(50)(Ц) – 2 Учесталост пушења међу адолесцентима

24(50)(Ц) – 3 Учесталост пијења међу адолесцентима

24(50)(Ц) –4 Број лиценцираних или акредитованих центара за лечење болести зависности у државном и приватном здравственом сектору

Министарство здравља

/Центар за социјалну политику

Ужички центар за права детета

Нема евалуације Акционог плана за спровођење злоупотребе дрога за период 2014 - 2017 па није познато какви су резултати постигнути у првенцији злоупотребе дрога.

Према Алтернативном извештају Кровне организације младих за 2023. годину, испитаника старости 15-30 година који су бар једном пробали марихуану/канабис је било 71,5%, екстази 21,6%, кокаин 26,5%, ЛСД 11,3% и амфетамин 18,7%. То указује на потребу на хитно формулисање новог Програма/Стратегије за превенцију и лечење болести зависности од психоактивних супстанци.

Национални програм превенције штетне употребе алкохолаи алкохолом узрокованих поремећаја у Републици Србији је усвојен 2017. године али нема евалуације ефеката његових мера и активности. Према резултатима Истраживања здравља станoвника Србије из 2019. године, у популацији младих узраста од 15 до 19 година, 52,7% младих није конзумирало алкохол (више девојака него младића)

Нема нове националне стратегије превенције пушења и контроле дувана, стара је била орочена до 2015. године. Према Истраживању здравља становника Србије из 2019. године, у популацији младих старости од 15 до 19 година, сваки седми испитаник (14,4%)  је изјавио да конзумира неки од дуванских производа (укључујући и загреване дуванске производе). 

Сваки четврти средњошколац (25%) у Србији је пробао дрогу или је користио лекове као наркотике (ЕСПАД; 2012)

11% ученика узраста од 13 до 15 година у Србији пуши цигарете према Глобалном истраживању о употреби дувана код младих (2017. године)

Преваленца употребе алкохола међу адолесцентима (15 - 19 година) је 51,8% према Истраживању здравља становника Србије 2013. године.

Нема података о акредитованим  центрима за лечење болести зависности у државном и приватном сектору здравствене заштите.

У новој Националној стратегији за младе 2022. - 2030. године у оквиру првог општег циља који се односи на унапређење квалитета живота младих, посебан циљ 5 се односи  на Створене услове за здраво и безбедно окружење  и социјално благостање младих а показатељ 1 исхода тог циља се односи на удео младих који користе дуван, алкохол и друге психоактивне супстанце - почетна вредност у 2021- години на основу Истраживања положаја и потреба младих у Републици Србији је за учесталост пушења код младих - 32,5%, конзумирања алкохола 70,8% и марихуане 10,3%, док су циљне вредности за 2030. годину за пушење 10%, конзумирање алкохола 25% и марихуане 3% (обухваћени су сви млади од 15 до 29 година живота)

Унапредити систем информисања деце о штетном утицају дрога и психоактивних супстанци.

ЕСПАД - Европско истраживање о употреби алкохола и других дрога међу младима у Србији (2012. године)

Глобално истраживање о употреби дувана код младих. Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Београд, 2017. године

Истраживање здравља становника Србије. Министарство здраља и Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Београд 2013. године

Циљеви одрживог развоја

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.а Појачати примену „Оквирне конвенције Светске здравствене организације о контроли дувана“ у свим земљама, на одговарајући начин.

(Б) ојача подршку деци која живе испод границе сиромаштва, посебно породицама са једним родитељем, породицама са четворо или више деце и породицама са децом са сметњама у развоју, као и да обезбеди да мере социјалне заштите пружају довољно за стварне трошкове пристојног живота деце, укључујући трошкове релевантне за њихово право на здравље, исхрану, образовање, адекватан смештај и воду и хигијену;

25(52)(Б) – 1 Просечан месечни број домаћинстава са децом корисника НСП у датој години према типу домаћинства (једнородитељска са 1, 2 и 3+ деце, двоје одраслих са 1, 2, 3+ деце, вишегенерацијска са децом,  са децом са сметњама у развоју)

25(52)(Б) – 2 Просечан месечни број домаћинстава са децом корисника НСП у датој години у односу на укупан број домаћинстава  са децом

25(52)(Б) – 3 Просечан месечни број корисника ДД у датој години

25 (52)(Б) – 4 Удео деце и младих који примају дечји додатак у укупном броју деце и младих одговарајуће старости

25(52)(Б) – 5 Просечни месечни износ дечјег додатка по детету у датој години

25(52)(Б) – 6 Износ НСП и ДД по типу домаћинства (једнородитељско, 2 одрасла + 1 дете, 2 одрасла + 2 деце) у односу на апсолутну и релативни линиију сиромаштва

25(52)(B) - 7 Удео деце корисника НСП/ДД у укупном броју сиромашне деце (по дефиницији апсолутног и релативног сиромаштва

МРЗБСП, СИПРУ

/Центар за социјалну политику

25(52)(Б) – 1 Потребна посебна обрада податка

25(52)(Б) – 2 Потребна посебна обрада податка

25(52)(Б) – 3 Потребна посебна обрада податка

25(52)(Б) – 4 Право на дечији додатак 31.12.2022. године остварило је 207.488 хиљаде деце и младих у Републици Србији. Стопа обухвата деце и младих до 18 година старости износи 18%. Од 1. јула 2023. дечији додатак износи 4.060 динара, за децу из једнородитељских породица увећава се 30% и износи 5.278 а за децу са сметњама у развоју увећава се 50% и изсноси 6.089 динара. Уколико се увећава по више основа а највише до 80%, износи 7.308.

25(52)(Б) – 1 Потребна посебна обрада податка

25(52)(Б) – 2 Потребна посебна обрада податка

25(52)(Б) – 3 Потребна посебна обрада податка

(Ц) преиспита своје законодавство, политике и програме о становању у циљу спречавања и отклањања бескућништва, узимајући у обзир посебне потребе деце, укључујући ромску децу, децу са сметњама у развоју, њихове породице и младе који напуштају алтернативно збрињавање.

25(52)(Ц) Спроведено истраживање политике и програма становања посебно осетљивих група, са фокусом на децу и препорукама за унапређење законодавства

СИПРУ

МРЗБСП 

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

/Центар за социјалну политику

(Д) размотри адекватност новчане помоћи деци са становишта обезбеђивања минималног животног стандарда и приступа у смислу информисања, домета и процедура прилагођених кориснику;

25(52)(Д) У оквиру Националног плана акције за децу или другог одговарајућег документа за унапређење политика, планирана мера преиспитивања адекватности новчане помоћи деци са становишта обезбеђивања минималног животног стандарда и приступа у смислу информисања

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

(E) поједностави административне процедуре и одредбе подршке за приступ
новчаној помоћи за породице које живе у најугроженијим ситуацијама.

(Б) ојача напоре на промовисању инклузивног образовања за сву децу, нарочито за најугроженију децу, као и да осигура да је адекватна људска, финансијска и техничка подршка доступна у спровођењу одредаба наведених у Закону о основама система образовања и васпитања;

55.Б. Акциони план за инклузивно образовање није усвојен.
Према подацима Министарства просвете за школску 2020/2021, у основним школама се по ИОП1 образовало 8 721 ученик, а по ИОП2 програму се образовало 6 565 ученика. У истом периоду у средњим школа се по ИОП1 образовало 590 ученика, а по ИОП2 1 817 ученика. Када говоримо о школама за ученике са сметњама у развоју за основно и средње образовање у току школске 2020/2021, 308 ученика похађало је програм по ИОП1, а 4 613 ученика по ИОП2.
Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце.
Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро сва деца школског узраста (99%) током епидемије КОВИД-19 имала су приступ учењу на даљину (школским садржајима преко телевизије и интернета, комуникацији са наставником путем телефона и интернета итд.) и користила су учење на даљину (98%). Деца из рањивих група су у мањој мери била укључена у наставу на даљину, тако је само 83% деце припадника ромске националне мањине било укључено у наставу на даљину. Према подацима Ужичког центра за права детета, примењени модел учења током КОВИД-19 оставио је многу деца изван образовног процеса. То је углавном било због недостатка ресурса потребних за учење на мрежи/на даљину, као што су дигитални уређаји (таблети, рачунари, ТВ), приступ Интернету и/или ТВ сигналу или због недостатака електричне енергије уопште. Таква је била ситуација са децом која вец́ припадају најугроженијим породицама, децом која живе у руралним деловима, а посебно ромском децом која живе у нехигијенским насељима. Ужички центар за права детета покренуо је прац́ење овог процеса у 30 основних школа са скоро 27.000 деце уписане из 18 различитих заједница (узорак није био репрезентативан, али је био довољно велик) током марта-маја 2020. године и потврдио неких 1.250 (4,6 %) деце која нису имала било какав приступ организованом учењу на мрежи/на даљину. Додатних 3.500 (13%) деце имало је само делимичан приступ – имала су ТВ и могла су да прате предавања, али нису могла да добију и да раде на задацима који су захтевали рачунар и/или Интернет.
Проблемом приступа бавило се Министарство просвете и ОЦД, обезбеђујуц́и рачунаре/таблете и приступ Интернету. Тако је у оквиру пројекта „Премошћавање дигиталног јаза у Србији за најугроженију децу“, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом реализована донација 1890 таблета, 310 лаптоп рачунара за 30 најугроженијих школа у којима се образују ромски ученици и донирано је 250 лаптопова за све ромске педагошких асистената.
Међутим, питање квалитета онлајн / даљинског образовања било је далеко сложеније. Учење на даљину за децу у основној школи подразумевало је емитовање унапред снимљених часова преко националне телевизије уз подршку директне комуникације наставника и деце путем алата за учење на мрежи који су коришц́ени за задатке. Комуникација кроз унапред снимљене часове је једнострана и иде само у правцу од наставника до детета. Деца нису у стању да постављају питања и активно учествују у образовном процесу. Директна комуникација између деце и наставника путем алата за учење на даљину дизајнирана је да превазиђе ове недостатке. Међутим, показало се да тај начин није успео да обезбеди побољшану комуникацију, размену и сарадњу, како на нивоу „деца - деца“, тако и на нивоу „наставник - дете“. Даље, приступ који је заузело министарство није узимао у обзир индивидуалне потребе. Деца којима је била потребна додатна подршка у учењу, а која раде према индивидуалном образовном плану, остала су без те подршке. Није било активности које би замениле ваннаставне активности или групних задатака који се односе не само на курикулум.
Имајући у виду да према Уставу РС слобода изражавања националне припадности није обавезна, те стога родитељи нису у обавези да се изјашњавају о својој националној припадности. Сходно томе, установе образовања и васпитања не прикупљају податке према националној припадности. Додатно, прикупљање података по националној припадности може бити карактерисано и као дискриминација. Даље, не прикупљају се раздвојени подаци о деци, ученицима и одраслим полазницима по основу националне припадности или инвалидитета.
Према подацима Министарства просвете, годишње буде уписано око 2.000 ученика ромске националности, Током школске 2020/21. уписано је 120 ученика, повратника по споразуму о реадмисији.
Током школске 2017/18 године у систему образовања и васпитања било је укључено око 600 деце из мигрантске популације. За неке ученике настава је организована у прихватним центрима и центрима за азил. Наредних година се бележи пад броја деце и ученика, што се може објаснити мањим бројем миграната у Србији, посебно у периоду пандемије. Не постоје тачни подаци о броју ученика миграната за школску 2020/21, али према процени Министарства просвете образовањем је обухваћено око 85% мигрантске популације.
И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем.
Акциони план за инклузивно образовање још увек није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.
Није доступан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Буџет Министарства није организован према специфичним областима, већ према нивоима образовања, а инклузија се примењује на свим нивоима.
На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.
У оквиру пројекта „Израда, спровођење и праћење одрживог државног механизма за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности”, 2019. године реализован је конкурс за доделу стипендија. Кроз пројекат ИПА 2014 организована је менторска подршка за стипендисте Ромског едукативног фонда.
У периоду од 2017. до 2021. додељено је 5.419 стипендија за ромске ученике, од чега је било 65% девојчица. Више стипендија, око 1.200, је додељено током 2019/20. и 2020/21. године.

(Ц) обезбеди свој деци са сметњама у развоју право на инклузивно образовање у редовним школама, независно од сагласности родитеља, као и да обучи и именује специјализоване наставнике и стручњаке у интегрисаним одељењима који пружају индивидуалну подршку и дужну пажњу деци са сметњама у развоју, и да реши проблем мањка логопеда и квалификованих стручњака за децу са менталним и психосоцијалним сметњама;

55.Ц. Нема података о укупном броју реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју, иако су обуке доступне. Национални извештај о инклузивном образовању, из 2020. године, показује да је током 2016/17. и 2017/18. било организовано 57 програма из области рада са децом којој је потребна додатна подршка у образовању, што је знатно више него пре десетак година када је годишње било организовано само 12 оваквих програма.
Током 2021. године одржано је преко 500 обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју. Обукама је присуствовало преко 12.000 учесника. Поред тога, реализовано је преко 100 обука за запослене у образовним институцијама за рад са децом из осетљивих група, од чега се велики број обука бавио темом инклузије. Највише, тачније 23 пута, је реализована обука наставника и стручних сарадника у основним школама за пружање подршке школама у функцији развоја квалитета инклузивног образовања и унапеђивања културе вредновања.
У Србији не постоје обједињени подаци о деци са сметњама у развоју, нити о њиховој (не)укључености у васпитно-образовни систем. Иако су Законом о основном образовању и васпитању из 2013. године била укинута специјална одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом у основним школама, измене овог закона из 2017. године дозвољавају формирање посебних одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом као један од видова сегрегације.
У односу на 2015. годину када је било ангажовано 178 педагошких асистената, Министарство просвете је у оквиру секторске буџетске подршке 2018. године повећало број педагошких асистената. Последњих година је ангажовано око 260 педагошких асистената од чега се већина финансира се из буџета РС, а 40ак из буџета локалних самоуправа. У школској 2021/22. години први пут је један асистент радио у средњој школи.
Правилником о педагошком и андрагошком асистенту прописано је да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у предшколској установи и основној и средњој школи, у складу са потребама деце, а такође пружа помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Опис посла и задаци педагошких асистента могу се поделити у три групе: (1) ангажовање у наставним и ваннаставним активностима, што укључује пружање додатне подршке деци и ученицима у складу са њиховим потребама, помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна образовна подршка, пружање подршке у реализацији диференцираних активности за конкретне ученике или за групу ученика, рад са децом са којом се ради по индивидуалном образовном плану, и пружање подршке у организовању активности које ће помоћи деци којој је потребна додатна подршка да се успешније укључе у школске и ваншколске активности са другом децом и да буду успешнија у учењу; (2) сарадња са дететовом породицом, што укључује подстицање породица да уписују децу у предшколску установу и школу, осигуравање редовности похађања припремног предшколског програма и школе, подршке родитељима у контакту са школом, пружање информација о породици и породичном окружењу из кога дете долази, мотивисање родитеља и подизања свести родитеља о значају образовања, и (3) остваривање сарадње са локалном заједницом, што укључује сарадњу са локалном управом и релевантним институцијама у циљу заступања права деце и решавања њихових конкретних проблема, као и остваривање сарадње са медијима у циљу повећања њихове осетљивости за инклузивно образовање и за промоцију права на образовање.

(Д) даље ојача напоре да се побољша приступ квалитетном образовању у руралним срединама и у малим градовима, укључујући приступ предшколском, средњем и високом образовању, нарочито за угрожене групе;

55.Д. Подаци о броју образовних установа нису представљени по срединама у којима се налазе (урбане, руралне), већ се прикупљају збирно. У школској 2021/22. години програм предшколског васпитања и образовања организован је у 463 предшколске установе (163 државне и 300 приватних), 2 853 објекта (2 429 државних и 424 приватна). На почетку школске исте године радило је 3 219 редовних основних школа, 1 135 матичних и 2 084 издвојених одељења, од којих је 19 приватно. У исто време постоји 555 установа средњег образовања, од којих је 59 приватно. У оквиру 24 универзитета се налази 187 установа и сви су у урбаним срединама. Према подацима који су објављени на сајту Министарства просвете на почетку школске 2023/2024 образовни рад се одвија у 554 предшколске установе, 1271 установа основног образованаја, 577 установа средњег образовања и 187 установа високог образовања. 
Нису доступни подаци о броју наставника у руралним срединама, већ само збирни подаци за целу територију Србије. На почетку школске 2022/23. године, у Србији је било 43.250 наставника у редовним основним школама, од којих је 27.360 било ангажовано на пуно радно време. Према подацима који су објављени на сајту Министарства просвете на почетку школске 2023/2024 године укупно је запослено 68.881 запослених, али није наведено на којим позицијама. У школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, на почетку школске 2020/21. године било је укупно 2.016 наставника, од којих је 1.433 било ангажовано на пуно радно време.
На почетку школске 2020/21. године, наставу је похађало укупно 510.576 ученика, 459.305 у матичним школама и 51.271 у подручним, издвојеном одељењима. Према подацима који су објављени на сајту Министарства просвете на почетку школске 2023/2024 године 542.991 ученика је укључено у основно образовање.
У одређеним удаљеним руралним срединама, настава у подручним школама организована је у „комбинованим одељењима“ у којима у једном разреду наставу похађају деца која су на различитим годинама школовања. Јасно је да процес образовања у таквим одељењима представља изазов и да је слабијег квалитета него у уобичајеној структури одељења. Као један од главних и најчешћих разлога раног напуштања школовања деце у сеоским срединама јесте недоступност образовних институција било због непостојања школа или јавног превоза до школе.
Податак о броју затворених школа није доступан. Међутим, Министарство просвете наводи да је мрежа основних школа већ годинама неприлагођена демографским кретањима који се огледају у значајном смањењу броја ученика, те да је за само четири године број ученика у редовним основним школама смањен за 5,5%.
Током 2021. године, затворено је 6 основних и ниједна средња школа.
Нису доступни подаци о броју ученика у руралним срединама.

(E) олакша учешће и укључивање ромске деце у образовање на свим нивоима и подигне свест међу наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома;

55.Е. Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Према подацима МИЦС-а 2019. припремни предшколски програм је похађало 76,8% деце из ромских насеља. Као разлоге за непохађање обавезног припремног предшколског програма 31,5% родитеља наводи да нису знали да је похађање обавезно, а 27,7% наводи превисоке трошкове (превоз, књиге, одећа). Даље, 2019. године је било 80,8% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације је 96,4%), а 85,4% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 90%), док је само 63,7 % деце ромске националности завршило основну школу (код опште популације је 99,5%). Стопа преласка у средњу школу износи свега свега 52,6% када су у питању деца ромског порекла (код опште популације је 95,2%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Укупно 34% младих жена које имају између 15. и 19. година из ромских насеља је током 2019. године било удато или су живеле у ванбрачној заједници, али тај показатељ расте на 41% код жена из најсиромашнијих домаћинстава. Подаци Министарства просвете од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%. С друге стране, у извештају Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама за 2019. годину наводи да само 67% ромске деце заврши обавезно образовање у поређењу са 96% неромске популације.

У Извештају Европске Комисије за 2023. годину се наводи да само 28% деце која живе у ромским насељима упише четворогодишњу средњу школу, а само 61% ученика заврши средње школу, у поређењу са 98% деце у општој популацији. Стопа завршавања школе је најнижа за девојчице из ромских насеља (49%). Такође, приметан је проблем сегрегација у образовању. Ромски ученици су и даље значајно заступљени у специјалним школама и одељењима.
Према подацима добијеним у Истраживању о ромским домаћинствима у неформални насељима које је спровео ЦИМ и које је објављено 2023. године 67% деце редовно похађа школу, 12% нередовно похађа школу, 8% не похађа школу, док 12% уопште није уписано у школу. У 23% домаћинстава барем једно дете је понављало разред ,а у 14% најмање је једно дете потпуно испало из образовног система.
У сарадњи са Тимом за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Републике Србије припремљена је интернет платформа за базу у којој ће бити прикупљени подаци о раду педагошких асистената који раде са ромском децом и ученицима. Податке о образовним постигнућима ромских ученика у базу ће уносити педагошки асистенти најмање два пута током школске године.
Није доступан податак о постојању програма за рад са наставницима и наставним особљем који треба да их оспособи и оснажи за спровођење наставе усмерене ка упознавању културе Рома и промоцији интеркултуралности међу децом укљученом у систем образовања.
На сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања може се наћи неколико обука намењених запосленима у образовању: Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура; Свако дете је важно – подршка ромској деци за успешно школовање; Како приступити теми страдању Рома током Другог светског рата и антициганизму у данашњем друштву. Осим тога, на листи програма од јавног интереса налази се програм који је одобрен 2020. године „МОДУЛ 3: Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности за стицање компетенција за 21. век”.
Нема податка о укупном броју обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома, као ни колико је наставника и наставног особља прошло кроз те обуке, али се неке од наведених обука организују у просеку 2 пута годишње.
Изборни предмет „Ромски језик са елементима националне културе“ уведен је у систем образовања 2016. године, а услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика. Министарство просвете одобрило је да се у Каталог уџбеника на језицима националних мањина за школску 2018/19. уврсте уџбеници за ромски језик са елементима националне културе.
Министарства просвете је уз учешће Националног савета ромске националне мањине израдило нове програме наставе и учења за изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе за све разреде основне школе. Штампана су 4 уџбеника за прва четири разреда и налазе су у каталогу уџбеника на језицима националних мањина за предшколско, основно и средње образовање и васпитање за школску 2020/21 годину.
У школској 2018/19. години 2.860 ученика у 74 школе је изучавало Ромски језик са елементима националне културе, док је њихов број у наредним годинама смањен - око 2.500 ученика у 68 школа је изучавало овај предмет.
Школски програм није адаптиран ромској култури, односно није контекстуализован на начин којим се подржава разумевање културне разноликости и њеног доприноса мутикултуралном друштву. Наставницима је препуштено да наставу о одређеним важним садржајима (нпр. историја) спроводе без конкретних упутстава да настава треба да доведе до развијања интеркултуралних компетенција ученика, њиховог упознавања са припадницима различитих етничких или националних група и доприноса међусобном уважавању и поштовању.
Није доступан податак о броју спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома.
На почетку школске 2021/22. године уписано је, на основу афирмативних мера за ученике ромске популације, 3 354 ученика ( 1 947 ученика припадника ромске националне мањине и 1 407 ученика социјално угрожених припадника ромске националне мањине) у први разред средње школе, док је у ранијим годинама тај број био око 2000 ученика и око 55% чиниле су девојчице.
Не постоје доступни подаци о броју ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције. Више од 65% ученика уписаних путем афирмативне мере су уједно и корисници стипендија и имају менторску подршку, те завршавају средње образовање.

(Ф) успостави законске одредбе за регулисање система за пружање додатне подршке ученицима у образовном процесу, као и да обезбеди да је довољан број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика;

55.Ф. Највеће замерке на рад интерресорних комисија тичу се управо финансирања препоручених мера подршке, које често није обезбеђено. Према подацима Заштитника грађана из 2018. године, већина општина обезбеђује услуге које препоручују интерресорне комисије, међутим, има и општина које услуге не обезбеђују уопште или обезбеђују само неке. У пракси се уочава и да интерресорне комисије често свесно пропуштају да препоруче одређене мере подршке, имајући у виду да за њих не постоје финансијска средства.
Према расположивим подацима, укупно је 136 општина у којима активно ради интерресорна комисија, а општине финансирају мере додатне подршке из своје надлежности.
Није доступан целовит податак о броју деце која су по мишљењу интерресорних комисија остварила право на мере додатне подршке. Зна се да су сви ученици који су похађали наставу по ИОП2 током школске 2020/21. остварили подршку према мишљену интерресорне комисије. У основним школама било је 8.721 ученика, а у средњим 1.817.
Нема јединственог податка о броју стручњака који се баве индивидуалним потребама ученика у складу са препорукама интерресорних комисија. Стручњаци који пружају индивидуалну додатну подршку ученицима су стручни у различитим областима, те се трајање и учесталост њихове подршке разликује. Сваке године више од 2.000 ученика има додатну подршку од стране запослених у школама са сметњама у развоју.
Према истраживању Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у 2018. години на пословима додатне подршке деци и ученицима у редовним основним и средњим школама било је ангажовано 373 дефектолога у 436 образовних установа, од чега је 14 дефектолога било ангажовано у 73 предшколске установе, њих 222 у 354 основне школе и 8 дефектолога је радило у 9 средњих школа. Овим видом додатне подршке обухваћено је 2.571 деце и ученика. Највећи број обухваћених услугама додатне подршке су ученици основних школа (1.874 - 72,88%). Деца предшколског узраста, која добијају додатну подршку од стручњака из „специјалних” школа чине петину од овог броја (686 - 26.70%), док је број ученика средње школе готово занемарљив (11 - 0.42%).
Механизми за решавање индивидуалних потреба ученика углавном постоје, али у пракси нису једнако доступни у свим општинама, најчешће због недостатка финансијских средстава.
Истраживање које је реализовала Стална конференција градова и општина показује да су услуге и права која се најчешће финансирају из буџета локалних самоуправа: услуга лични пратилац деце; превоз и смештаја ученика са сметњама у развоју и регресирање трошкова боравка у предшколској установи за децу из социјално осетљивих група, финансирање ужине ученика у основним школама и услуга дневног боравка.

(Г) осигура једнак приступ за сву децу, посебно из осетљивих група, програмима раног образовања, без обзира на статус запослености њихових родитеља и да обезбеди неопходна средства како би се осигурало да су предшколске и школске установе адекватне и да је обезбеђена одговарајућа обука за наставнике и сараднике у настави.

55.Г. У школској 2022/23. години било је 385 предшколских установа (158 државних и 227 приватних). Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја; у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа; тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.
Предшколско образовање похађа само 27% деце из руралних подручја. У најразвијенијим општинама у необавезну старосну групу (0,5-5,5 година) уписано је двоструко више деце него у најмање развијеним општинама. Обухват деце обавезним припремним предшколским образовањем током 2021/21. је 96,4%. У Извештају Европске Комисије за2023. годину је истакнуто да само 7% ромске деце до 5 година похађа предшколску установу, у поређењу са 61% у општој популацији.
Корисници социјалне помоћи имају право на ослобађање од плаћања накнаде за боравак детета у предшколској установи.
У предшколске установе у школској 2022/23 уписано је 101.195 деце у јавне установе, док је 16.014 уписано у приватне установе. Подаци за школску 2020/21. показују да је због попуњености капацитета предшколских установа 5.297 деце остало без места у предшколској установи, а да је 9.562 деце уписано преко норматива.
Постоје обуке за васпитаче у предшколским установама, а према подацима Завода за унапређење образовања и васпитања, у периоду од децембра 2021. до априла 2022. године је реализовано 130 обука за васпитаче и стручне сараднике у предшколским установама.

(Б) осигура потпуно укључивање деце тражилаца азила и деце избеглица која су без пратње или раздвојена у постојећи систем заштите деце; обезбеди смештај у хранитељским породицама или другим смештајним капацитетима који су адекватни за њихов узраст, пол и потребе, у складу са проценама најбољег интереса спроведеним на индивидуалној основи; и да успостави специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и проблемима у понашању;

57.Б. Број непраћене деце на хранитељском смештају је веома мали, углавном годишње буде смештено једно или ниједно дете. Током 2023. године двоје деце боравило је у хранитељским породицама.
Нису развијене специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте са емоционалним, психијатријским и бихејвиоралним проблемима. Такве услуге углавном пружају међународне и невладине организације (ИАН, ПИН). ЦСР као потенцијалну могућност истичу услуге саветовалишта која пружају психосоцијалну подршку локалном становништву и која би имала капацитет и за пружање специјализованих услуга деци са емоционалним и бихејвиоралним сметњама, али не и психијатријским. Осим тога, постоје дневни боравци за децу и младе са сметњама у развоју, услуге развојног саветовалишта И социо-рехабилитациони клуб за младе. Такође, теренски радници појединих ЦСР пружају услуге психолошког саветовања.
У пракси се догодило да дете, које је боравило у институцији социјалног типа, почело да испољава несоцијалне обрасце понашања и да има озбиљне психичке потешкоће. Након што је дете било хоспитализовано у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, институције социјалног типа углавном нису биле спремне да га приме назад на смештај због недостатка стручног кадра које би могло да се адекватно стара о детету.
Нису доступни свеобухватни подаци о броју социјалних радника који су вршили дужност привременог старатеља непраћеној или раздвојеној деци, као ни подаци о броју деце која су се налазила под старатељством како би се упоредили у односу на минималне стандарде. У пракси се дешава да једна особа врши старатељство над неколико десетина непраћене или раздвојене деце која бораве у једном смештајном објекту. То је било нарочито изражено у местима у којима се налазе центри за азил и прихватни центри које је КИРС наменио за смештај непраћене или раздвојене деце. Тако је на територији Љига, Лајковца и Мионице током 2021. године под старатељство привременог старатеља стављено 425 малолетника без пратње, а дужност привременог старатеља обављале су 2 особе, док је једна вршила дужност водитеља случаја.

Центар у Шиду располаже са капацитетом од 380 места, а у њему је за првих 8 месеци 2023. године евидентирано 1149 страних малолетника без пратње. Највише их је било током августа месеца кад их је у центру боравило 440. Дужност привременог старатеља вршила је само једна особа, док је дужност водитеља случаја обављало 5 запослених стручних радника у ЦСР Шид. Непраћена и раздвојена деца су се око 6 месеци задржавала под старатељством. Најмлађе дете које је боравило у центру имало је седам година, а међу њима биле су само две девојчице. Већина деце која је боравила у ПТЦ у Шиду није била регистрована и није улазила у поступак азила, а велика већина није ни ишла у школу, јер се није дуго задржавала у центру.
Министарство за бригу о породици и демографију је 2022. израдило Правилник о хранитељству. У односу на 2017. годину када је Центар за породични смештај и усвојење Београд, уз подршку партнерских организација, обучио 90 хранитеља за бригу о непраћеној деци мигрантима и избеглицама, број хранитеља се непрекидно смањивао.
Законом о азилу и привременој заштити прописано је да се детету без пратње које је поднело захтев за азил, а које се налази на смештају у центру за азил или прихватном центру, на основу решења органа старатељства обезбеђује алтернативни смештај који може да буде установа социјалне заштите, смештај код другог пружаоца услуге смештаја или породица. У пракси се ретко обезбеђује алтернативни смештај деце, најчешће због ограничених капацитета установа социјалне заштите и неразвијеног система хранитељства, а деца су углавном смештена у центрима за азил. Као прелазно решење, КИРС је за смештање непраћене или раздвојене деце наменио поједине центре за азил. Ниједан од ових центара није установа социјалне заштите нити у њима постоји стручно особље које би могло адекватно да се стара о деци, а непраћена или раздвојена деца се тамо смештају без индивидуалне процене најбољег интереса детета и његових потреба. У мају 2020. године у Центру за азил у Боговађи догодио се инцидент у којем су радници фирме која обезбеђује центар, физички и вербално малтретирали децу. Проблем у пракси представља и то што КИРС мења центре који су намењени искључиво за смештај непраћене деце, без било каквог образложења. Тако је крајем 2022. године за смештај деце намењен центар у Шиду, а пре тога су били центри у Боговађи и Сјеници.
Дом за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду има смештајни капацитет за 10 деце. Ангажовано је 6 васпитача и стручних сарадника. Током 2021. године повећан је капацитет дома у Нишу у коме се смештају страна малолетна лица без пратње родитеља или старатеља, тако да је могуће обезбедити смештај за 15 дечака и 15 девојчица. Међутим, и у Београду и у Нишу се углавном смештају само дечаци, а највећи број њих је из Авганистана. Дом у Водоводској у Београду располаже са 15 места и то 10 места за дечаке и 5 за девојчице о којима брине 6 васпитача. У току 2021. године једино је у овом дому било смештених девојчица.Међутим због већ поменутог проблема са недостатком средстава, престало је и финансирање завода за смештај непраћене деце. У току 2023. године, постали су недоступни капацитети у Заводу за васпитање деце и омладине Београд и Дому за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду. Непраћена деца и њихови васпитачи су само неколико дана раније обавештени о томе да треба да се иселе из ових установа. Без икакве претходне припреме, деца била су приморана да промене место боравка, своје васпитаче, а неки од њих и своје старатеље, што може изазвати додатну трауматизацију и друге неповољне последице по њихов развој.

(Ц) осигура да се свој деци која траже азил систематски пружају информације о њиховим правима и обавезама, поступцима за азил и расположивим услугама, како би се спречило да прибегну спавању без склоништа због страха од депортације, као и да предузме неопходне кораке за заштиту деце без пратње од кријумчара;

57.Ц. У центрима за азил и другим смештајним објектима, полицијским станицама и у другим службеним местима у којима се могу налазити непраћена или раздвојена деца још увек нису дистрибуирани информативни материјали са прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима. Није познато да ли су надлежни државни органи такве материјале израдили нити да ли су приступили њиховој изради.
Није доступан податак о постојању формализованог протокола о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези специфичних питања која су од значаја за заштиту непраћене или раздвојене деце избеглица и миграната од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица.
Нису доступни подаци који се односе на полицијске станице и граничне прелазе, а већина запослених КИРС-а у центрима за азил и прихватним центрима је прошла потребне обуке за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима. Међутим, обучене особе у центрима имају и низ других задужења, те је упитно колико заиста имају времена да се посвете идентификацији деце која су у опасности да постану жртве трговине људима.
Постоје индикатори за прелиминарну идентификацију жртава који су намењени запосленима у полицији, просвети и систему социјалне заштите, али је једино употреба индикатора за запослене у систему социјалне заштите постала обавезујућа на основу упутства које је издало МРЗБСП 2017. године.
УНИЦЕФ је почетком 2020. године издао публикацију „Како учинити невидљиво видљивим: Идентификација девојчица без пратње и раздвојених девојчица у Србији, Бугарској, Грчкој и Италији”. У оквиру публикације дата је и алатка, односно листа савета намењена радницима на терену како би лакше препознали девојчице без пратње или раздвојене девојчице.
На основу евиденције Центра за заштиту жртава трговине људима годишње буде идентификована једна или две малолетне жртве трговине људима који су страни држављани.